Spajić o srpskom kao službenom jeziku: Neophodna promena Ustava

Ukazao je da treba imati na umu rezultate popisa stanovništva koji „nesumnjivo pružaju osnov da se otvore ovakva pitanja, čija rešenja moraju tražiti u širokim konsultacijama“.

Po rezultatima popisa, u Crnoj Gori crnogorskim jezikom govori 34,52 odsto stanovništva, srpskim 43,18 odsto, bosanskim 6,97 odsto, albanskim jezikom 5,25 odsto, ruskim jezikom 2,4 odsto, srpskohrvatskim – 2,08 odsto, a 1,7 odsto nije želelo da se izjasni.

Dok prosrpske partije u Crnoj Gori traže da srpski jezik bude službeni, crnogorski ;jezik je službeni od 2007. godine, a u ;službenoj upotrebi su i srpski, bosanski, albanski i hrvatski. Ćirilica i latinica su ravnopravna pisma.

„Ipak, moramo da budemo svesni da Crna Gora živi najvažniji integracioni momentum u svojoj istoriji i da ništa ne smemo učiniti prioritetnijim“ od toga, kazao je Spajić za Pobjedu.

Rekao je da je upravo zato Vlada ponudila Platformu „Barometar 26“ kojom se svi relevantni društveni akteri koji se zalažu za stupanje Crne Gore u EU, pozivaju da doprinesu zatvaranju pregovaračkih poglavlja do kraja 2026. godine što su podržali svi činioci parlamentarne većine, konstatovao je on.

Spajić je rekao da će takozvana polarizujuća pitanja biti otvorena u posebnim radnim grupama i skupštinskim odborima, uz glas eksperata iz akademske zajednice, gde bi se tražili kompromisi „svih identitetskih grupacija u Crnoj Gori“.