Spajić: Podržaćemo sve rezolucije, podnećemo amandmane na rezoluciju o Srebrenici

Najavio je i da će podneti amandmane na rezoluciju Ujedinjenih nacija o Srebrenici koji se odnose na individualizaciju krivice i poštovanje Dejtonskog sporazuma, koji su oštro kritikovani u delu javnosti.

Stav Vlade Crne Gore prema genocidu u Srebrenici je nepromenjen, kazao je Spajić u parlamentu navodeći da su podneli amandmane da bi uvažili žrtve i sprečili žigosanje naroda zbog zločina pojedinaca.

„Upravo ovu rezoluciju koju imamo ispred nas – Srebrenicu. Nikakav problem to nije. Glasaćemo za, rekli smo više puta. Ja sam javno govorio o tome, osuđivali smo genocid. Nemamo problem da to uradimo. Vlada će o tome raspravljati, ali mislim da je to izlišno spominjati jer smo se sporazumno obavezali da vodimo proevropsku politiku“, kazao je Spajić.

Lider Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović pitao je Spajića hoće li Crna Gora na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) podržati rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici koju su inicirale Nemačka i Ruanda.

Spajić je poručio da Crna Gora želi dobre odnose sa svim susedima.

„Imamo veliko razumevanje za stav i Hrvatske, BiH, Kosova, Srbije. Ne želimo da izgleda da smo stali na stranu BiH protiv Srbije. Zabrinuti smo za ekslalaciju problema u regionu, želimo da opustimo relacije. Želimo da Crna Gora bude Singapur Evrope, Švajcarska Balkana i taj cilj ćemo ostvariti“, poručio je Spajić.

Stav Crne Gore po pitanju genocida u Srebrenici je poznat, a ogleda se, kako je kazao Spajić, u odgovoru, kroz usvajanje Deklaracije o prihvatanju rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici 2009. godine i Rezolucije o genocidu u Srebrenici koju je Skupština Crne Gore usvojila 2021. godine.

Kako je dodao, Vlada Crne Gore će u konsultaciji sa saveznicima predložiti dva amandmana na rezoluciju „Međunarodni dan refleksije (razmišljanja) i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“.

Prvi amandman odnosi se na to da je krivica za zločin genocida individualizovana, te se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj skupini ili zajednici u celini, a drugi „potvrđujući nepovredivost opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini u svim njegovim odredbama“.

„Čvrsto verujemo da se ovim amandmanima uvažavaju žrtve, ali i sprečava žigosanje naroda zbog zločina pojedinaca. Oni imaju za cilj da onemoguće manipulacije koje često služe određenim društveno-političkim činiocima za unutrašnje potrebe. Još jednom, ponavljam rezolucija o genocidu u Srebrenici koja je na dnevnom redu u UN-u je jako osetljiva tema, a Crna Gora,, kao multietnička država, ima obavezu da spreči zloupotrebu žrtava, te pruži dodatni napor ka smanjenju etničkih distanci i prevazilaženju tenzija u regionu“, kazao je Spajić.

Deo javnosti u Crnoj Gori, koja podržava predlog Rezolucije o Danu sećanja na genocid u Srebrenici, smatra da su predložene intervencije nepotrebne, jer rezolucija ne pominje kolektivnu krivicu, niti dovodi u pitanje Dejtonski sporazum za BiH, kao i da su amandmani „pisani van Crne Gore“ i motivisani lojalnošću prema vlastima predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Grupa od 110 NVO, kao i „više od 340 građana i građanki Crne Gore traži od Vlade Crne Gore da kosponzoriše UN rezoluciju, smatrajući je „dostojnim izrazom poštovanja prema žrtvama srebreničkog genocida i odgovornim odnosom prema budućnosti“.

Stejt department je imao uvid u nezvanični nacrt predloženih amandmana Crne Gore na Nacrt rezolucije o Srebrenici, ali ne posreduje u njima, saopštila je američka ambasada u Podgorici.