Kako izgleda teniski kompleks u Banjaluci nakon „Srbija Open-a“, turnira u organizaciji porodice Đoković?

U njega je, prema podacima Grada, Vlade Republike Srpske i predsednika RS, do sada uloženo oko 45 miliona maraka (23 miliona evra).

U aprilu je ugostila neka od imena svetskog tenisa na turniru „Srbija open”, koji je pod nazivom „Serbia open” privremeno premešten iz Beograda u Banjaluku.

Posle turnira uklonjen je teniski teren, uklonjene su montažne tribine, a kompleks je ostao prazan. Čeka novu svrhu. Da bi se to završilo potrebni su krov, tribine i prateća infrastruktura.

Ne zna se ko će upravljati ovim objektom i koliko će koštati završetak radova.

Uz saradnju entitetskih i gradskih vlasti, projekat izgradnje teniskog terena dobio je „zeleno svetlo“ bez ijednog papira u novembru prošle godine.

Tada se govorilo će se koristiti za teniski turnir, a da će nakon toga biti pretvorena u „Multifunkcionalnu salu“. Od hale, ali i od konačnog obračuna cene projekta još nema ništa.

Procena cene

Gradski menadžer Banjaluke Bojan Kresojević kaže za RSE da bi radovi trebalo da budu nastavljeni do kraja 2023. godine, ali ne zna koliko će to koštati.

Tek nakon što planeri daju konkretne brojke i naravno, dok obezbijedimo sredstva za nastavak radova, ići ćemo u tom pravcu, ali očekujem da će to biti već u drugoj polovini 2023. godine“, kaže Kresojević.

Iako je u principu vlasnik kompleksa Teniski savez RS, još je neizvesno ko će na kraju upravljati kompleksom.

Kresojević navodi da su „još u toku stručne analize i procene koje će biti osnova za dogovor o upravljanju i održavanju višemilionske investicije“.

Opozicija u banjalučkoj gradskoj skupštini ima svoje gledište.

Saša Lazić, odbornik opozicionog Narodnog pokreta, rekao je za RSE da je procenjena vrednost zemljišta koje je Vlada dodelila Gradu 23 miliona maraka (11,7 miliona evra), a da je cena kompletnog projekta pet puta veća.

„Kada još uzmemo u obzir da je Grad dao pet, onda plus 10 miliona, to je 35 (miliona). To je ono što znamo i koliko je minimalno učešće. Kada se uzme u obzir da je Vlada (RS) iznela informaciju da dala je 35 miliona (maraka), a Elektroprivreda RS dva miliona, to je preko 70 miliona (maraka)“, objašnjava Lazić.

Ističe i da hala nije završena, te da se ne zna koliko će sve na kraju koštati.

„Nemamo još krov. Nemamo nikakav prateći pribor. Nemamo kapacitet tribina koji je pomenut (6.000 mesta). Moja pretpostavka je da bi mogao da dostigne i do 100 miliona maraka. “, smatra Lazić.

Ko je finansijer?

Projekat su iz budžeta finansirali Grad Banjaluka, Vlada Republike Srpske i donatori čija imena nisu saopštena.

Ovo je bio rijedak primer saradnje gradonačelnika Banjaluke koji je iz opozicione Partije demokratskog progresa (PDP) i vlasti ovog entiteta koju predvodi Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).

Tri meseca nakon završetka turnira, konačni račun za teniski kompleks i „Serbian open“ nije ispostavljen, a nosilac projekta Teniski savez Republike Srpske ne želi da otkrije cenu.

Podsetimo, 5. aprila, pred početak turnira, predsednik Teniskog saveza RS Draško Milinović izjavio je da su „prema poslednjoj računici Vlada RS i Grad Banjaluka potrošili više od 30 miliona maraka (oko 15 miliona evra) u organizaciji turnira“, kao i „da ova cifra nije konačna, jer su računi još podmireni“.

„Po završetku turnira održaćemo konferenciju za novinare i predati račune i javnosti predstaviti koliko je utrošeno na ovaj turnir. Objasnićemo gde je otišla svaka marka, jer je ovo minimalno ulaganje za šta Banjaluka i Srbija. RS bi trebalo da prođe ovaj turnir“, rekao je tada Milinović ali je javnost demantovana ovu informaciju.

Banjaluka i Vlada RS dali su 45 miliona maraka

Bojan Kresojević, gradski menadžer Banjaluke, funkciju koja je prvi put uspostavljena u mandatu aktuelnog gradonačelnika Draška Stanivukovića, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da, iako su dali 15,5 miliona KM (7,9 miliona evra), ne daju zna gde je novac potrošen.

„Grad je izdvojio 15,5 miliona maraka, a ostatak sredstava obezbijedio je Teniski savez RS u saradnji sa privatnim sponzorima, fizičkim licima, javnim preduzećima, Vladom Republike Srpske. Tako da su oni nosioci ovog projekta i oni najbolje mogu ovu informaciju doznati javnosti, rekao je Kresojević.

U Teniskom savezu RSE nisu želeli da otkriju koliko je ukupna cena izgradnje, a najavili su da će sve biti poznato narednih dana kada će organizovati konferenciju za novinare.

Prvu informaciju o ceni izgradnje dao je Milorad Dodik, predsjednik entitetske Republike Spraska.

On je dan uoči početka turnira „Serbian open“, 15. aprila 2023. godine, rekao agenciji Srna da je „Vlada (Republike Srpske) do sada dala 34 miliona maraka (17,3 miliona evra) na ovu plan, a grad Banjaluka 11 miliona maraka (5,6 miliona evra)”.

Koliko je novca zaista dala Vlada RS?

Vlada RS nije odgovorila na upit RSE o iznosu novca koji je izdvojen za projekat.

Prema Odlukama Vlade RS, objavljenim u Službenom glasniku RS, Teniskom savezu RS za izgradnju objekata i gradnju objekata izdvojeno je ukupno 10 miliona maraka (5,1 milion evra) budžetskih sredstava. organizacija teniskog turnira „Serbian Open“.

U prvobitno objavljenoj „Odluci o utvrđivanju prioritetnih projekata iz Programa javnih ulaganja Republike Srpske za finansiranje iz budžeta u 2023. godini“, Vlada RS dodijelila je Teniskom savezu RS tri miliona maraka (1,5 miliona evra) godine. 27. februara.

Dopunom ove odluke, krajem marta 2023. godine doznačeno je dodatnih dva miliona maraka (oko milion evra), a već početkom aprila ova odluka je promenjena, pa je umesto dva, sedam miliona maraka (oko 3,5 miliona evra) evra) su doznačeni.

Takođe, Vlada Republike Srpske je 11. novembra 2022. godine donijela odluku o prenosu vlasništva nad zemljištem sa Vlade na Grad Banjaluka radi izgradnje teniskog kompleksa i pristupnog puta.

Reč je o parceli od 19.580 kvadratnih metara u užem centru grada, koju je Vlada u Odluci o prenosu svojine nazvala „neperspektivnom lokacijom“.

Izgradnja počela bez dozvola

Izgradnju teniskog terena pratile su brojne kontroverze.

Iako je projekat finansiran iz budžeta, novcem poreskih obveznika, netransparentnost i poštovanje procedura pravdali su kratkim rokovima izgradnje, koja je morala da bude završena za pet meseci.

Izgradnja kompleksa počela je u novembru 2022. godine, a građevinska dozvola, i to samo za pripremne radove, izdata je tek 20. januara 2023. godine.

Teniski kompleks je u aprilu dobio pravosnažnu građevinsku dozvolu, samo nekoliko dana pre početka turnira „Serbian open”. Ostala dokumentacija je dobijena u hodu.

Prema važećim zakonima, izgradnja ne sme da počne bez pribavljanja potrebnih dozvola.

Više o ovom slučaju čitajte na sajtu Radio Slobodna Evropa.