Usvojen predlog o promeni naziva ulica u Srebrenici: Titova postaje Ulica Republike Srpske

Nijedna ulica ne nosi naziv žrtava genocida, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Bošnjački odbornici su uoči glasanja napustili sednicu.

Novim predlogom se, na primer, deo Ulice Maršala Tita zove Ulica Republike Srpske, a Trg Mihajla Bjelakovića, imenovan po partizanskom heroju koji je poginuo u borbi protiv ustaša 1944. u ovom gradu, trebalo bi da se preimenuje u Trg Republike Srpske.

Jedina ulica koja nije dobila potrebnu većina je ulica Jezdimira Dangića, četničkog majora u Drugom svetskom ratu.

U izboru novih imena nisu učestvovali predstavnici bošnjačkog naroda, a u skupštini koja je nadležna za davanje naziva ulica, trgova i delova naseljenih mesta većinu imaju politički predstavnici Srba.

Uoči sednice, Misija Organizacije za sigurnost i saradnju (OSCE) u Bosni i Hercegovini pozvala je vlasti u Srebrenici da ne nastavljaju s usvajanjem predloga o preimenovanju ulica u tom gradu u istočnoj Bosni gde je u julu 1995. godine počinjen genocid nad Bošnjacima.

„Još uvek nisu iscrpljene sve mogućnosti za postizanje inkluzivnog i transparentnog rešenja“, navodi se u izjavi iz OSCE-a.

Izmene naziva ulica su donesene uoči lokalnih izbora, koji bi u Bosni i Hercegovini trebali biti održani početkom oktobra.

Prethodno je načelnik opštine Mladen Grujičić izjavio za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se radi o zakonskoj obavezi, jer „ulice nisu imale imena“.

„I to nam je stvaralo probleme, a i zakonska je obaveza da sve ulice imaju svoje imena i mi ćemo ući u još jedan veći posao, a to je da se numerišu sve kuće, svi stanovi kako bi se lakše određivalo adrese samih tih objekata“, rekao je Grujičić za RSE 6. februara.

U Srebrenici ima dvadesetak ulica.

Većina je dobila nazive polovinom 20. veka, a 1996. godine je odlukom lokalne skupštine, koju su činili odbornici srpske nacionalnosti, donesena odluka da se svi nazivi ulica promene.

Pre rata ’90-ih u Srebrenici je živelo oko 37.000 stanovnika, dok je taj broj danas jedva 5.000 ili 6.000.

Šta se dešavalo u julu 1995?

Zločin u Srebrenici je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu označen kao genocid.

Odnosi se na ubijanje više od 8.000 Bošnjaka, kako je to utvrđeno presudama međunarodnih sudova, u julu 1995. godine, kada je Vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu.

Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba, na više od 700 godina zatvora.

Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba, na više od 700 godina zatvora.

Radovan Karadžić, prvi predsednik bh. entiteta Republika Srpska, pravosnažno je osuđen u Hagu na doživotnu kaznu zbog genocida u Srebrenici, kao i zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u drugim delovima BiH.

Zbog genocida, na doživotnu kaznu na istom sudu je osuđen i glavni komandant VRS-a Ratko Mladić.

Osim njih, osuđeni su i Ljubiša Beara, bivši načelnik za bezbednost Glavnog štaba VRS-a, Zdravko Tolimir, bivši pomoćnik komandanta za obaveštajno-bzebednosne poslove Glavnog štaba VRS-a, te Vujadin Popović, načelnik bezbednosti Drinskog korpusa VRS-a, prenosi RSE.