Šta ako Dodik pređe s reči na dela?

Milorad Dodik je, pored ostalog, kazao da „ne želi sukob“, ali da će RS razmisliti o jačanju entitetske linije i ocenio da je uloga Severnoatlantskog saveza (NATO) osigurati mir i da strani vojnici, koji djeluju u sklopu vojne misije Europske unije (EUFOR Althea) trebaju „eventualno da izađu na međuentitetsku liniju razgraničenja u slučaju politički uzavrele situacije“.

„Borićemo se na svoj, politički način, sve dok se ne donese zakon o Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine čime bismo toj instituciji vratili autoritet“, rekao je Milorad Dodik na konferenciji za novinare na Kozari, planini na severozapadu BiH u nedjelju, 2. jula, tokom obeležavanja partizanske bitke iz Drugoga svetskog rata.

Rekao je, pored ostalog, i da će „uskoro“ biti donesene odluke o zabrani delovanja SIPA-e (policijska Državna agencija za istrage i zaštitu), Suda i Tužiteljstva BiH na prostoru RS „jer nemaju ustavni osnov“ te da se „neće trpeti protektorat i kolonijalizam“.

Može li Dodik raspisati referendum o nezavisnosti RS-a?

Ustav BiH, koji je dio Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je u decembru 1995. zaustavljen rat u BiH, ne sadrži odredbu koja izričito dopušta ili zabranjuje referendum, pojasnio je za Radio Slobodna Evropa Davor Trlin koji je doktorirao na temu ustavnog prava i političkih institucija.

Državni parlament može doneti zakon o referendumu, no BiH ga još uvek nema. Države koje imaju takav zakon primjenjuju ga na celoj teritoriji i na takvom referendumu glasaju svi njeni građani.

Srednji nivoi vlasti u BiH usvojile su takve zakone.

U Federaciji BiH je to uređeno Zakonom o principima lokalne samouprave. Referendum se može raspisati samo o pitanjima iz nadležnosti lokalne samouprave – opština i gradova, poput opoziva (grado)načelnika. Raspisuju ga lokalne skupštine.

Referendum se ne može raspisati na nivou Federacije BiH ili u jednom od njenih deset kantona.

Republika Srpska je referendum ugradila u entitetski ustav i Zakon o referendumu i građanskoj inicijativi. Osim u opštinama i gradovima o lokalnim pitanjima, referendum se može organizirati na nivou tog entiteta „o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine RS“.

RS ne može raspisati referendum o nekom državnom pitanju ni po entitetskom, niti po državnom ustavu. Referendumsko pitanje mora biti u skladu s Ustavom BiH.

RS je krajem 2016., na primer, raspisao i održao referendum o 9. januaru kao danu RS-a. Ustavni sud BiH je poništio rezultate referenduma kao neustavne.

Ranije je poništio i odluku o raspisivanju referenduma, a poništio je i zakon o praznicima RS u dijelu u kojem se 9. januar navodi kao dan RS-a.

Brčko distrikt BiH, kao treća administrativna jedinica, referendum može raspisati samo uz saglasnost međunarodnog supervizora, odnosno zamenika visokog predstavnika u BiH (OHR).

Ustavi Republike Srpske, Federacije BiH i njenih deset kantona moraju biti u skladu s Ustavom BiH. Jednako tako, zakoni na nižim razinama ne mogu biti u koliziji s državnim ustavom i zakonima.

Konačnu ocenu ustavnosti daju Ustavni sud BiH i Ured visokog predstavnika, što se pokazalo kod, na primer, prošlogodišnjeg donošenja zakona o agenciji za lekove RS.

Može li doći do „mirnog razdruživanja“ RS-a i Federacije?

Pokušaj otcepljenja RS-a bilo bi izravno kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava BiH kojima je definisan i status dva entiteta.

Za „mirno razdruživanje“ koje je Dodik u više navrata spominjao, morao bi se promeniti Ustav BiH i predvideti mogućnost referenduma o tom pitanju, za što su potrebni glasovi dve trećine zastupnika u državnom Zastupničkom domu.

Osim što bi na to trebali pristati predstavnici Bošnjaka i Hrvata, saglasna bi morala biti i međunarodna zajednica, pre svih članice Veća bezbednosti – Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska – bez čije podrške nema prijema u Ujedinjene nacije.

Narodna skupština RS-a je u februaru 2020. pozvala na „definisanje ‘granične’ linije“ između RS-a i FBiH.

U Dejtonskom mirovnom sporazumu termin „entitetska granica“ ne postoji, već termin „međuentitetska linija razgraničenja“ koja se može dogovorom entiteta korigirati, ali koja nikad nije jasno utvrđena na terenu pa preseca naselja, groblja, puteve, stanove i slično.

Što ako neko pokuša secesiju i jesu li mogući sukobi?

Ustavom BiH je izričito određeno da država BiH i entiteti „neće ometati punu slobodu kretanja osoba, roba, usluga i kapitala u celoj BiH“.

Naglašava se da Federacija BiH i Republika Srpska „neće uspostavljati kontrole na linijama između entiteta“ te tako ne mogu, na primer, razmestiti policiju na međuentitetskim linijama, što su početkom januara ove godine tražili i iz Federacije BiH.

Osim što je protivustavno, u scenariju izlaska entitetske policije ili sukoba između službenika policijskih agencija, morala bi reagovati međunarodna vojna misija, danas EUFOR, koja može zatražiti i angažman NATO-a.

Zapadne vojne snage mogu upotrebiti silu „ako procene da je sigurno i stabilno okruženje ozbiljno ugroženo, a postojeće bezbednosne strukture u opasnosti da se raspadnu“, prema Dejtonskom mirovnom sporazumu.

Sud i Tužilaštvo BiH nadležni su na celom području BiH, a izričito za pitanja kao što su „pokušaj izmene ustavnog poretka“ što je regulirano državnim Kaznenim zakonom, koji je u subotu 1. jula dopunio visoki predstavnik.

BiH ima 16 policijskih agencija, od čega tri državne, i sve su obvezne sarađivati s državnim tužiteljstvom.

Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) se bavi najtežim oblicima kriminala reguliranih državnim Kaznenim zakonom i ona bi, uz entitetske policije, morala reagovati na neustavne poteze na zahtev državnog tužilaštva.

Za donošenje bilo koje odluke o korištenju Oružanih snaga BiH, od na primer angažiranja helikoptera u gašenju požara do slanja vojnika u međunarodne vojne misije, potrebno je da za nju glasaju sva tri člana Predsedništva BiH.

To su trenutno Denis Bećirović kao Bošnjak i Željko Komšić kao Hrvat iz FBiH te Željka Cvijanović kao Srpkinja iz RS-a.

Zašto se govori o „razmeštanju NATO snaga“ u Brčkom?

Za razliku od Federacije BiH, u Brčkom je prekinut kontinuitet Republike Srpske koja je tako teritorijalno „podeljena“ na severozapadni i istočni deo.

Predstavnici, uglavnom bošnjačkih, političkih stranaka ili, na primer, bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić pozivali su na slanje (većeg broja) vojnika NATO-a u Brčko kako bi se „prekinuo koridor“ od Banje Luke prema Srbiji, odnosno ostatku RS-a u slučaju održavanja referenduma u Republici Srpskoj o otcepljenju od BiH.

Brčko distrikt BiH, grad na sjveroistoku i rijeci Savi, je „administrativna jedinica pod suverenitetom BiH“. Definisan je kao kondominij (zajedničko vlasništvo) Federacije BiH i RS. Ima vladu koju čine gradonačelnik i odeljenja u funkciji premijera i ministarstava, zakonodavnu (skupštinu) vlast koja se bira na lokalnim izborima i svoje sudstvo.

Na opštim izborima na kojima se bira državna, entitetska i kantonalna vlast, Brčko nije zasebna izborna jedinica i građani se opredeljuju (entitetsko državljanstvo) hoće li glasati kao stanovnici FBiH ili RS-a.

Brčko ima i međunarodnog supervizora, funkciju koju obavlja zamenik visokog predstavnika. Dok visokog predstavnika imenuju članice Veća za sprovođenje mira i on je od osnivanja OHR-a po nepisanom pravilu Europljanin, njegovog zamenika imenuje visoki predstavnik i on je Amerikanac.

Imaju li Šmitove odluke efekta u RS-u?

Kristijan Šmit, visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, zadužen je za provedbu civilnih delova Dejtonskog mirovnog sporazuma i ima ovlašćenja da menja, ukida ili donosi nove sve zakone i ustave, osim državnog ustava.

Može smeniti bilo kojeg izabranog ili imenovanog zvaničnika, od člana Predsedništva do opštinskog većnika, šefa policije ili direktora javnog poduzeća „koji krše zakonski preuzete obveze i Dejtonski mirovni sporazum“.

Svi nivoi vlasti, prema Dejtonu, moraju sarađivati s njim. Njegove odluke ne mogu se propitivati niti pred jednim sudom, osim ako OHR to ne odobri.

Šmit je poništio 1. jula zakone koje je usvojila Narodna skupština entiteta Republika Srpska u vezi s neobjavljivanjem odluka visokog predstavnika i neprimenjivanjem odluka Ustavnog suda BiH.

Politički predstavnici RS-a predvođeni entitetskim predsednikom Dodikom, ali i predstavnici Rusije i Kine, Šmita smatraju nelegitimnim jer je njegovo imenovanje odobrilo Veće za sprovođenje mira, ali ne i Veće bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Odluke Šmita, suprotno Dodikovim izjavama se provode, a indirektno je to 2. jula kazao i Dodik.

„Ne može da bude suverenitet (BiH) ako ste protektorat i ako ste kolonija. Kolonija se definiše kao zemlja u kojoj upravljaju stranci. Treba li većeg dokaza da smo kolonija od onog juče (kad je Šmit poništio odluke Narodne skupštine RS-a) i ovoga što nam se dešava u Ustavnom sudu?“, upitao je Dodik.

Predsednik RS-a, ali i politički predstavnici Hrvata iz Federacije BiH, traže donošenje zakona o Ustavnom sudu BiH i “izbacivanje” tri strane sudije iz tog suda. Dejtonskim mirovnim sporazumom je predviđeno usvajanje takvog zakona, no on nije donesen, a politički predstavnici Bošnjaka imaju drukčije mišljenje o tome.

Dodik je 2. jula ponovio i da su mimo Ustava BiH osnovani Sud i Tužilaštvo i porezni sistem (Uprava za indirektno oporezivanja koja prikuplja i raspoređuje novac od carina i poreza na dodanu vrednost – PDV) i bezbednosne agencije BiH kao i Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) BiH.

Sve te institucije osnovane su donošenjem zakona u državnom parlamentu, a Ustavom BiH je definirano da se nadležnosti entiteta mogu preneti na državu ako se o tome usuglase entiteti.

„Vraćanje nadležnosti“ s države na entitet, poput pitanja vojske, carine, obaveštajne agencije i slično, na čemu inzistira Dodik, moguće je samo izmenama zakona u državnom parlamentu.