Šta čeka Crnu Goru nakon ugovora sa SPC?

Samo nešto više od dva meseca trebalo je da Vlada Crne Gore na čelu sa premijerom Dritanom Abazovićem počne dase trese, najavljujući još jednu političku krizu koja je u toj zemlji postala konstanta u poslednjih nekoliko godina.

Vladino usvajanje teksta Osnovnog sporazuma sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) označilo je početak novih sukoba čiji epilog još niko ne može da predvidi, ali jedan veoma važan politički subjekt, a to je Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića, zbog teksta Sporazuma, usmeno je povukla poverenje Abazovićevoj vladi, navodeći da „treba stvoriti preduslove za što skorije organizovanje novih izbora“.

Sličan stav ima i Socijaldemokratska partija.

Šta u ugovoru osporavaju DPS i SDP?

Dakle, kako se navodi u tekstu, Crna Gora kao država će garantovati SPC slobodu bogosluženja, verskih obreda i drugih verskih i humanitarnih delatnosti, nepovredivost svojine i prava državine nad manastirima, hramovima, zgradama i drugim nepokretnostima i prostorijama, dok se Crna Gora obavezuje da sve neuknjižene nepokretnosti upiše u svojinu mitropolita SPC na teritoriji Crne Gore i njenih crkveno-pravnih lica kojima pripadaju.

Takođe, povraćaj pokretne i nepokretne crkvene imovine, oduzete ili nacionalizovane bez pravične naknade, vršiće se u skladu sa zakonom kojim se uređuje predmet povraćaja u Crnoj Gori, uz prethodni dogovor sa nadležnim crkvenim organima.

Mnogo opcija na stolu

Već na prvi pogled je jasno da su to neke od stavki koje su izazvale tenzije u Crnoj Gori između procrnogorskih partija s jedne i SPC i prosrpske opozicije s druge strane, a koje je Abazovićeva vlada vrlo brzo usvojila nakon formiranja vlade.

Stranka predsednika Mila Đukanovića saopštila je da je ugovor sa SPC izglasan bez prethodne javne rasprave, „uz brojne nedostatke koje je javno saopštavala stručna javnost, predstavnici nevladinog sektora i brojni politički subjekti, a čiji sadržaj značajno ugrožava državni interes Crne Gore“.

U DPS-u smatraju da je vlast odustala od agende evrointegracija i tvrde da trenutna situacija vodi u nekoliko mogućnosti, od kojih su najverovatnije „izglasavanje nepoverenja Vladi ili skraćivanje mandata parlamentu”.

Šta sada čeka Crnu Goru?

Ni najupućeniji analitičari ne mogu dati jasan odgovor na pitanje kakva je sudbina Abazovićeve vlade. Jedino oko čega mogu da se slože je da ima više opcija na stolu, ali to će zavisiti od međupartijskih dogovora na složenoj crnogorskoj sceni i njihovih pojedinačnih pozicija.

Momčilo Radulović, predsednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori, tvrdi da je razlog izbijanja krize jasan, a to je Abazovićevo „davanje prioriteta Srpskoj pravoslavnoj crkvi“ u odnosu na evropske integracije i ispunjavanje uslova koji bi ubrzali put Podgorice u Evropsku uniju, što je stav koji dele i neki evropski zvaničnici koji su najavili usvajanje Osnovnog ugovora.

„Čini se da premijer lično, uz pomoć ministara iz svoje stranke i SDP-a, daje prioritet ugovoru sa SPC, u kojem, nažalost, postoji čitav niz istorijskih, neustavnih i nezakonitih kategorija koje su predstavljene bez konsultacija sa civilnim društvom ili sa bilo kim drugim iz političkih i partijskih struktura koje su podržavale vlast“, ​​kaže Radulović.

Moguće oživljavanje stare koalicije

„Došli smo do krize, čija stabilizacija se za sada ne može predvideti. Mišljenja sam da će doći do pada vlade i raspisivanja novih izbora, ili relaksacije političkih kockica u parlamentu i na izborima, ili do nove manjinske vlade, zajedno sa ostalim akterima u parlamentu, ili tehnička vlada koja bi potom dovela zemlju do raspisivanja izbora za oko šest meseci. U tom slučaju moguće je da u oktobru budu održani novi izbori zajedno sa lokalnim“, dodao je on.

Moguć je i drugi scenario, da će doći do preporoda koalicije koja je formirala vlast nakon izbora 2020. godine, na kojima je DPS izgubio većinu u parlamentu. To znači da bi Abazovićeva stranka URA, u cilju očuvanja većine, ponovo ušla u saradnju sa Demokratskim frontom i Demokratama, strankama koje su bile u opoziciji nakon pada vlasti Zdravka Krivokapića, da bi, i nakon okretanja leđa DPS-a i SDP, sačuvala većinu i vlast.

I to je, smatra analitičar Zlatko Vujović, moguće, uprkos nesuglasicama među strankama koje bi trebalo da ožive staru koaliciju.

Njihovi odnosi su loši, ali verujem da će (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić i SPC učiniti sve da pokušaju da ožive tu koaliciju kako bi ovaj ugovor funkcionisao u praksi“, rekao je Vujović, komentarišući sudbinu vlade nakon povlačenja poverenja DPS-a.

Za povlačenje poverenja Vladi potreban je 41 glas u parlamentu, od ukupno 81, dok DPS, SDP i opozicione socijaldemokrate zajedno imaju 35, što znači da sami ne mogu da smene Vladu, čak i ako dobiju pet glasova manjih partija. Potreban je bar još jedan glas.

Radulović je naveo i Vučićevu ulogu u kalkulacijama o razvoju događaja, kao političara koji želi da vrati Crnu Goru na put ka EU.

„Nestabilnost u Crnoj Gori je proizvod unutrašnjih želja ne samo premijera i njegovih saradnika, već i Aleksandra Vulića i njegovih političkih satelita u Crnoj Gori, da se uspori proces evropskih integracija Crne Gore i da se država povuče. Citiraću jednog evropskog zvaničnika, koji je rekao da ovo usvajanje teksta nije politički, već lični potez Abazovića, i to je ono što zabrinjava, da premijer, rasejan ličnim interesima, nije stavio Crnu Goru i njene građane u prvi plan, već SPC“, kaže on.

Demokrate su za ugovor, ali i za odlazak Abazovića

Abazovićeva vlada bi mogla da izbegne gubitak poverenja, ali joj je za to potrebna podrška snaga koje procrnogorske stranke često vole da nazivaju „proruskim“, a to su Demokrate i Demokratski front. Do sada se nisu jasno pozicionirali prema novoj krizi, ali je poznato da su demokrate bile za ugovor Crne Gore i SPC.

Međutim, dok ne dovode u pitanje ugovor sa SPC, demokrate tvrde da bi Abazović trebalo da podnese ostavku nakon izbora pravosudnih organa, jer je njegova vlada „formirana protivno demokratskim principima i kršenjem izborne volje građana“. Oni su tu poziciju zauzeli bez obzira na ugovor sa SPC, koji Abazović, dodaju, može potpisati svakog dana, pre ili nakon podnošenja ostavke, do izbora nove vlade. Na pitanje šta će biti sa Abazovićem i njegovom vladom, nametnuta su dodatna potpitanja i dileme.

S druge strane, Jovan Vučurović, predstavnik DF-a, rekao je da njegova stranka „ima plan za svaku situaciju“, ali da čeka da vidi šta će biti među onima koji čine vlast.

„Da vidimo ko će prvi pokrenuti pitanje poverenja Vladi, jer ovo što sada imamo su samo najave i pretnje. Videćemo da li imaju većinu da sruše vlast, šta su njihovi argumenti, a onda će Demokratski front doneti odluku koja će svakako biti zasnovana na dobrobiti građana i Crne Gore“, rekao je Vučurović za RTV Nikšić, koji je u svom izlaganju naveo i moguća rešenja – pad ili rekonstrukcija vlasti, formiranje tehničke vlade ili da DPS povuče podršku vlasti.

Hoće li Abazović otići sam?

Radulović smatra da sudbina vlasti zavisi od DF-a i demokrata.

„Sudbina zavisi od Demokratskog fronta, ali najviše od demokrata, jer unutrašnji politički subjekti, a posebno međunarodni, ne žele da vide razne proruske elemente u bilo kojoj kombinaciji. Dakle, ostaje mogućnost političkog dogovora sa demokratama. Videćemo šta će biti do kraja jula“, rekao je on.

Tekst je usvojen uprkos raširenim kritikama i reakcijama na tekst, među kojima su prednjačile nevladine organizacije, stručnjaci i stranke koje su mu se protivile. Tako je Centar za građansko obrazovanje predstavio istraživanje javnog mnjenja koje je pokazalo da samo 12 odsto građana Crne Gore podržava ugovor sa SPC.

Osim što mnoge stranke još nisu donele jasnu odluku o ovoj temi, da će teško naći izlaz iz crnogorskog ćorsokaka, to dokazuje i da se još uvek ne zna kakve su procedure za izglasavanje nepoverenja vladi i eventualno raspisivanje vanrednih izbora. A, da li će Abazović, možda, i sam odstupiti, što je naveo kao mogućnost u odgovoru na izjavu demokrata? I šta onda?

U Crnoj Gori je, opet, previše neodgovorenih pitanja.