Šta je američka CIA objavila nakon „Oluje“: „Srpske vlasti relativno su brzo rasterale izbeglice“

Dokument ukazuje da je Slobodan Milošević bio spreman odreći se ranije zauzetih teritorija unutar Hrvatske, da je bio spreman prepustiti tamošnje srpsko stanovništvo njihovoj sudbini bez ikakvih namera da im vojno pomogne. Ovaj dokument, takođe, dokazuje da Hrvatska vlada i oružane snage nisu planirale izvršiti etničko čišćenje u sektorima Jug i Sever, prenosi Al Džazira.

TEKST DOKUMENTA

Predsednik Srbije Milošević: Još uvek na pregovaračkom koloseku

Čini se da je predsednik Srbije Milošević odlučan pokušati zaključiti sporazumno rešenje, uprakos porazu krajinskih Srba u UN-ovim sektorima Sever i Jug u Hrvatskoj, te optužbama za izdaju od strane srpskih izbeglica koje su iz Hrvatske odlazile u Srbiju.

Različiti izveštaji pokazuju da je Milošević i dalje motivisan željom da prekine sankcije UN-a nametnute njegovom režimu i da iskoristi dogovoreno rešenje za legitimizaciju i zaključavanje preostalih srpskih teritorijalnih dobitaka u Bosni i, možda, u hrvatskom sektoru Istok.

Nastavak napredovanja Hrvatske vojske u Bosnu ili napad na Sektor Istok, međutim, ozbiljno će ograničiti Miloševićeve mogućnosti i, možda, pokrenuti direktnu intervenciju Vojske Jugoslavije (VJ) u sukob.

Ciljevi Beograda

Miloševićeva odluka da ne osporava hrvatsko preuzimanje sektora Sever i Jug UN-a naseljenih krajiškim Srbima, zajedno s oštrim kritikama Beograda upućenih čelnicima Krajine i bosanskih Srba, ukazuje na to da Milošević pokušava konsolidovati svoju političku kontrolu nad budućom, kompaktnijom velikom Srbijom koja će uključiti delove Bosne i, možda, Hrvatske. Milošević verovatno nikada nije bio čvrsto spreman kontrolisati sve teritorije koje su Srbi zaokružili u Hrvatskoj i Bosni od 1991. godine.

*Godine 1993. Beograd je bio spreman prepustiti Zagrebu većinu područja Hrvatske pod srpskom okupacijom kako bi osigurao posavski koridor između Srbije i zapadne Bosne.

Miloševićev najvažniji cilj je bio ostati na vlasti. Hrvatsko osvajanje Krajine uklonilo je kod srpskog vođe dilemu obrane udaljenog teritorija pod kontrolom Srba i pružilo mu priliku da eliminiše ključne srpske suparnike, posebno vođu bosanskih Srba Radovana Karadžića, koji je ometao Miloševićeve napore da postigne dogovoreno rešenje i legitimizira veliku Srbiju. Milošević i drugi srpski čelnici tvrde da je Karadžićevo odbijanje prihvaćanja plana Kontakt grupe, dao Hrvatskoj vremena da uvežba i opremi snage sposobne poraziti krajiške Srbe.

Iako Karadžić ima podršku skupštine bosanskih Srba i drugih tvrdokornih Srba, njegovi dani kao vođe bosanskih Srba verovatno su odbrojani. Čak i ako on ostane “predsednik” bosanskih Srba, stvarna će moć verovatno sve više priticati vojnom komadantu bosanskih Srba Ratku Mladiću, koji je bliži Miloševiću.

Milošević gotovo sigurno gleda na ukidanje sankcija protiv svog režima kao na sastavni deo svojeg održavanja vlasti, posebno u svetlu gotovo 150.000 krajinskih srpskih izbeglica koje će opteretiti srpsku ekonomiju koja je već u depresiji.

*Milošević će, u najmanju ruku, insistirati na paketu ublažavanja sankcija u skladu s odredbama koje su navedene u mirovnom paketu izaslanika EU, Karla Bilta.

Još u poziciji za pregovore

Miloševićeva kontrola bezbednosnih službi, većine medija i visokih časnika u VJ osigurava mu kontrolu nad polugama vlasti u Beogradu u doglednoj budućnosti. To mu je omogućilo da izbegne krivicu za pad Krajine, prebacivši je na krajinsko i vođstvo bosanskih Srba.

*Od hrvatskog preuzimanja Krajine, provladini mediji u Beogradu uporno su tvrdili da je vođstvo krajinskih Srba jednako krivo za krajinski debakl koliko i Zagreb jer nije prihvatilo prvobitni predlog Zagreb-4 kojim se Srbima daje ograničena autonomija unutar Hrvatske.

Milošević je, takođe, za sada ublažio potencijalno eksplozivnu prisutnost velikog broja nezadovoljnih srpskih izbeglica u Srbiji.

Srpske vlasti relativno su brzo rasterale izbeglice

Srpske izbeglice su prebačene u Vojvodinu, južnu Srbiju i pokrajinu Kosovo, koja je naseljena etničkim Albancima. Prema američkim diplomatskim i drugim izveštajima, srpska policija je zatvorila Beograd, jedino mesto u Srbiji gde je izraženo protivljenje režimu, za izbeglice – uz pretnju da će ratno sposobne muške izbeglice poslati na bosanska ratišta kao oblik zastrašivanja.

Čini se da je Milošević, takođe, u ovom trenutku uspešno zatvorio usta ultranacionalistima. Vođa Belih orlova Mirko Jović uhapšen je nakon učestvovanja u prokrajinskim protestima 5. avgusta, a čini se da je i uticaj Vojislava Šešelja smanjen.

Beograd podložan izmeni plana Kontakt grupe

Različiti izveštaji i Miloševićevo prihvatanje prethodnih mirovnih planova sugerišu da bi srpski predsednik pristao na ključne aspekte najnovije američke inicijative i bio spremni vršiti pritisak za prihvatanje bosanskih Srba. Čini se da Milošević veruje da će Mladić biti spremniji od Karadžića za pregovore o nagodbi.

Mladić, za razliku od Karadžića, želi zaključiti pregovaračko rešenje s međunarodnom zajednicom – ili pokrenuti sveobuhvatnu ofanzivu bosanskih Srba kako bi dobili rat – jer veruje da snage bosanskih Srba ne mogu unedogled izdržati rat niskog intenziteta koji se vodi u Bosni.

Milošević verovatno računa da će poraz snaga krajinskih Srba u Hrvatskoj dovesti Mladića do pitanja koliko dugo može računati na pomoć Beograda ako odluči produžiti rat. Različiti izveštaji, takođe, pokazuju da se Mladić oslanja na VJ za ključno snabdevanje svojih snaga.

Milošević je u julu bio raspoložen priznati bosanski entitet, ali ne (Alija) Izetbegovićevu vladu ili Bosnu kao međunarodno priznatu državu, u zamenu za ublažavanje sankcija.

*Više je oklevao priznati Hrvatsku, zbog osećaja srpskih izbeglica, koji će biti pojačan kolapsom sektora Sever i Jug i prisutnošću besnih hrvatskih srpskih izbeglica u Srbiji.

Međutim, Miloševićev odgovor na hrvatski napad na sektore Sever i Jug sugeriše da bi on mogao biti sklon eventualnim pregovorima o statusu Srba u Sektoru istok unutar hrvatske države, ponajviše ako dobije trenutačno ukidanje sankcija.

Doista, Milošević bi verovatno pristao na pokretanje pregovora na temelju plana Zagreb-4, koji je dopuštao odgođeno sprovođenje bilo kojeg sporazuma koji je pozivao da krajiški Srbi u sektoru Istok dođu pod hrvatsku vlast.

Došlo se do zida

Teško je utvrditi specifične okolnosti koje bi podstakle veću intervenciju Vojske Jugoslavije (VJ) u sukob, osim velikog hrvatskog napada na sektor Istok. Bivši savezni jugoslovenski ministar spoljnih poslova (Vladislav) Jovanović ranije je ovog meseca upozorio da Beograd neće stajati po strani ako njegovi vitalni interesi budu ugroženi, ali je propustio definisati te interese.

Snage VJ se mobilišu na hrvatsko-srpskoj granici ili blizu Sektora Istok, verovatno u svrhu odvraćanja hrvatske ofanzive. Međutim, mogle bi se koristiti i za razmeštaj VJ u istočnoj Hrvatskoj ili na posavskom koridoru u severnoj Bosni.

Crnogorski predsednik (Momir) Bulatović implicirao je 10. avgusta Amerikancima da bi snage VJ u Crnoj Gori mogle intervenisati kako bi zaustavile napade Hrvatske vojske u blizini Trebinja koji bi mogli izazvati poplave izbeglica u crnogorsku prestolnicu Podgoricu.

Pravljeni hrvatski planovi da okupiraju teritorij koji trenutno drže bosanski Srbi u južnoj Hercegovini do granice s Crnom Gorom bi, takođe, mogli izazvati odgovor.

Beograd bi sasvim sigurno intervenisao ako snage Hrvatske ili Bosanske vlade zaprete Banjoj Luci ili preseku posavski koridor koji povezuje Srbiju sa zapadnom Bosnom.