Šta je crvena linija za Zapad u slučaju Dodika, i da li će je preći?

Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić traži način da izbegne sankcije Zapada, a da pritom nema zamerku na Rusiju Vladimira Putina, šef bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska Milorad Dodik i dalje otvoreno podržava politiku Kremlja.

To se dešava u trenutku kada i Vašington i Brisel pokušavaju da potpuno izoluju Rusiju od ostatka sveta zbog njene sve brutalnije agresije na Ukrajinu, koja ulazi u drugu godinu.

Međutim, ako konačno pređe crvenu liniju, zbog Dodikove politike će ispaštati građani Republike Srpske – na prvom mjestu taj entitet bi mogao biti pogođen ekonomskim sankcijama.

Pitanje ekonomskih sankcija Republici Srpskoj u ponedeljak je ponovo pokrenuo visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit pred britanskim parlamentom.

On je sugerisao da međunarodna zajednica, uključujući finansijske institucije poput MMF-a, ubuduće odlučnije uslovljavaju finansijsku pomoć Republici Srpskoj „jer taj siromašni entitet neće moći da opstane bez finansijske podrške iz inostranstva“.

Zašto su neki prozapadni komentatori zabrinuti za Bosnu i Hercegovinu? Iako pojedini stručnjaci, poput profesora Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Tomislava Cipeka, smatraju da je Rusija izgubila ključne poluge u zemljama Zapadnog Balkana, pre svega u Srbiji i Republici Srpskoj, jer su okružene članicama NATO-a, pojedini analitičari strah da bi Rusi mogli da destabilizuju Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, kao odmazdu za relativnu stabilizaciju odnosa između Srbije i Kosova, što je proces podstaknut snažnom diplomatskom ofanzivom Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije poslednjih meseci.

Posle ruske invazije na Ukrajinu, Zapad ne želi nova žarišta u svom susedstvu, piše AJB.

Nova regionalna dinamika

Davor Gjenero, politikolog i nezavisni politički konsultant, u tekstu objavljenom na Al Jazeeri pod naslovom Da li nova regionalna dinamika donosi pravo olakšanje Balkanu?, strahuje da će nakon ključnog uspeha na Kosovu pažnja međunarodnog faktora u Balkan bi mogao da se slegne, posebno u uslovima kada demokratska administracija u SAD, koja je pokrenula ključne procese na Balkanu, ulazi u „završnu fazu“ svog mandata, sa manje političke moći i više problema nego što je imala u prve dve godine svog mandata.

„Posle naznake rešavanja kosovske krize, evroatlantski partneri mogu samo prividno da računaju na mirniji period, jer je uticaj Rusije, bar na tom planu, ograničen, ali je veliko pitanje da li će međunarodni akteri shvatiti da Izazovi za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru u novim uslovima su samo sve veći, a da bez konsolidacije ove dvije zemlje nema trajnog i stabilnog mira na rubu Evropske unije“, smatra Gjenero.

Uz Vučića, koji zbog pritiska Zapada, kao glavnog spoljnotrgovinskog partnera Srbije, smanjuje veze sa Putinom i Rusijom, čini se da je lider bosanskih Srba Milorad Dodik poslednje i najjače uporište Putinove politike na Balkanu, koje može dati zapadne glavobolje.

I Vučić i Dodik su pragmatični

Tanja Topić, politički analitičar Fondacije Fridrih Ebert, smatra da će Dodik pokušati da ostane što duže u pozadini aktuelne politike Srbije – sedeći na dve stolice, misleći da reflektuje veze i sa Rusijom i sa Evropskom unijom.

„Vučić je pragmatičan i traži najbezbolnije rešenje, odnosno izlaz iz situacije koju je u velikoj meri sam stvorio. Ovdje ne treba zaboraviti da će, ako ispuni zahtjeve Zapada, protiv sebe imati dio izrazito nacionalističke javnosti [u Srbiji], kao i dio opozicije“, rekao je Topić za Al Džaziru.

Dodik će podržati Vučića, ali to ne znači da će se odreći Rusije“, kaže Topić, podsećajući da je Dodikova retorika i dalje u okvirima nacionalnog jedinstva, izrazito antizapadna i naklonjena Rusiji, „tačnije, snažno pro- Ruski.“

„Mislim da će Dodik pokušati da ostane što duže u pozadini aktuelne politike Srbije – sedeći na dve stolice. Ako dostigne crvenu liniju (očigledno za zapadne političare do koje još nije stigla), onda će Republika Srpska platiti ceh zbog izuzetno loše finansijske situacije u kojoj se nalazi”.

Šta je crvena linija za Zapad u slučaju Dodika, Topić ne može sa sigurnošću reći.

„Ne zaboravimo da je Dodik u međunarodnim krugovima, iako izolovan, ipak privilegovan, pa je moguće i da ćemo nastaviti da živimo u jazu – između neprijateljske i oštre antizapadne retorike i pragmatičnih poteza, kojima će zadovoljiti Evropske unije“, zaključuje Topić.