Šta je Jakov Milatović rekao britanskom Gardijanu o Spajiću, popisu i tri spoljnopolitička cilja Crne Gore?

Uoči posete Londonu ove nedelje, tokom koje se očekuje da se sastane sa kraljem Čarlsom Trećim i ministrom spoljnih poslova Velike Britanije Džejmsom Kleverlijem, Milatović je rekao da je proširenje potrebno da bi se povratio politički duh, a ne da se svede na tehničku vežbu.

EU može pokazati svoju obnovljenu posvećenost principu proširenja tako što će u roku od pet godina primiti svog najdužeg kandidata, Crnu Goru, rekao je.

„Naše članstvo bi bila priča više od Crne Gore. To bi pokazalo zemljama kandidatima da se put reformi isplati“, rekao je Milatović.

Navodi da je ruska agresija na Ukrajinu delovala kao poziv na buđenje u Briselu i drugim evropskim prestonicama da pristupanje mora da bude geopolitički aspekt.

„Očito, ono zadržava tehničku dimenziju, ali naše članstvo bi pokazalo skeptičnoj javnosti da je proširenje još živo i da nije samo pitanje elita“.

Gardijan piše da je Milatović naglasio da se prozapadna orijentacija Crne Gore neće promeniti iako je mandatar Milojko Spajić bio primoran na savez sa prosrpskom strankom da formira vladu posle parlamentarnih izbora.

On je obećao „100 odsto usklađenost sa spoljnom politikom EU“ i „verodostojnije“ članstvo u NATO-u.

Spajić je odbacio koaliciju sa DPS-om, piše britanski list, ali sa 18 političkih partija koje su dobile mandate, nije uspeo da formira većinsku vladu i prošle sedmice je na kraju formirao savez koji je omogućio put do vlasti prosrpskoj koaliciji.

Njegova odluka dovela je do žestokih kritika američke ambasadorke u Crnoj Gori Džudi Rajsing Rajnke, koja je rekla da bi ometala pro-EU aspiracije Crne Gore ako bi se formirala vlada koja bi uključivala stranke koje su se aktivno suprotstavljale „evroatlantskim vrednostima“.

SAD strahuju, piše dalje Gardijan, da je Spajić formiranjem koalicije sa prosrpskim političkim snagama stvorio u najboljem slučaju nefunkcionalnu vladu, a u najgorem onu koja će izgubiti svoje proevropske akreditive.

Milatović, međutim, insistira da je glavni cilj premijera bio da obezbedi super-većinu u parlamentu kako bi se otključale reforme pravosuđa.

„Kao predsednik bio sam veoma jasan od izbora oko tri spoljnopolitička cilja: kredibilnije članstvo u NATO-u, 100 odsto usklađenost sa spoljnom politikom EU, uključujući sankcionisanje Rusije i nezavisnost Kosova, i dobrosusedski odnosi, uključujući Srbiju i Kosovo. To su principi koje očekujem od nove vlade“.

Međutim, u kojoj meri etničke podele mogu da uznemire politiku, pokazuje bitka koja besni oko popisa stanovništva. Dok su opozicione stranke pretile bojkotom popisa, piše Gardijan, zbog straha da će proruske snage širiti propagandu i naduvati brojke koje se identifikuju kao srpske Milatović insistira da je popis „čista statistika“.

Ova epizoda, zaključuje list, pokazuje koliko je veliki zadatak pred Milatovićem i njegovim kolegama da uvere Brisel i njegove pristalice da „Evropa sad“ ne postaje „Evropa nekad“.