Već viđeno: Šta je u pozadini proterivanja hrvatskog diplomate?

Srbija je, podsetimo, u ponedeljak proglasila nepoželjnim i proterala Hrvoja Šnajdera, prvog sekretara hrvatske ambasade u Srbiji, a Hrvatska je uzvratila istom merom i proterala Petra Novakovića, savetnika ambasade Srbije u Zagrebu.

Prorežimski srpski list Večernje novosti objavio je da je proteranog hrvatskog diplomatu Hrvoja Šnajdera srpska tajna služba (BIA) pratila više od godinu dana i da ima video i audio snimke njegovih susreta sa javnim ličnostima. On navodi da se „nesumnjivo zaključuje” da se bavio obaveštajnim radom.

Kako navodi list, Šnejder se sastao sa predstavnicima različitih političkih opcija, novinarima, privrednicima i aktivistima nevladinog sektora na raznim lokacijama u Beogradu i prikupio informacije o predizbornim aktivnostima u Srbiji, domaćoj partijskoj sceni, pitanju Kosova, odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom, ekonomskih prilika i stanja u vojnom sektoru.

Iako je glasno odjeknuo, ovo nije prvi ovakav skandal između Srbije i Hrvatske. Bio je još veći, koji je eskalirao početkom septembra 2016. godine kada je u Beogradu uhapšen Čedo Čolović pod optužbom da je špijunirao u korist Hrvatske. Reč je o čoveku sa dvojnim srpsko-hrvatskim državljanstvom, penzionisanom oficiru Vojske Republike Srpske Krajine koji je bio zadužen za obezbeđenje 75. motorizovane brigade, rođen u Drnišu.

Slučaj Čede Čolovića, navodnog hrvatskog špijuna koji je osuđen na tri godine zatvora

Bezbednosno-informativna agencija Srbije (BIA) uhapsila je Čolovića navodeći da je dugo bio pod nadzorom i da su dokumentovani svi njegovi kontakti sa osobama iz Vojske Srbije, policije i drugih državnih institucija i organa, kao i da su njegovi kontakti sa hrvatskim obaveštajcima su dokumentovani.

Kako su preneli srpski mediji, Čolović je prikupljao podatke o bezbednosnim strukturama Srbije, ali i planovima namenske industrije i informacije o ugovorima o izvozu naoružanja u inostranstvo. Napisali su i da je Čolovićev zadatak bio da vrbuje svedoke protiv Gotovine, Markača i Čermaka i da ih odvrati od svedočenja ili ih ubijedi da promijene iskaz.

Čolović je u izrečenom roku optužen za krivično delo špijunaža iz člana 315. stav 3. KZ. Samo pet dana nakon hapšenja, osuđen je na tri godine zatvora, a sud je konstatovao da se Čolović nagodio sa tužilaštvom i priznao krivično delo.

Kako je balkanska špijunska afera protumačena u Hrvatskoj i šta su pisali srpski mediji

Tada se u Hrvatskoj, ali i u nekim krugovima u Srbiji verovalo da je reč o lažnim optužbama koje su srpske vlasti izmislile sa Aleksandrom Vučićem. Neki komentari su govorili da je to Vučićevo stvaranje senzacije u dnevnopolitičke svrhe. Postojala je i teorija da je Čolović zapravo osuđen kako bi ga sprečili da svedoči u Hrvatskoj protiv penzionisanih visokih jugoslovenskih oficira, i da je to poruka ostalim Krajišnicima koji su, kao i Čolović, otvoreni za saradnju sa hrvatskim pravosudnim organima. u istrazi ratnih zločina.

Srpski mediji su tvrdili da je Hrvatska bezbednosno-obaveštajna agencija imala bazu podataka o Srbima koji su bili u tzv Vojske Republike Srpske Krajine ratovale su u Hrvatskoj i da su ih, posebno otkako je krenuo povratni talas, ucenjivale da budu špijuni da bi dobili svoje kuće i pasoše, stvarajući tako „vojsku špijuna“ u Srbiji, posebno u Beogradu. Srpski mediji su pisali i da je mnogo takvih špijuna penzionisano, ali i da su hrvatski špijuni i dalje aktivni u Srbiji.

Bilo kako bilo, 2016. izbila je velika afera, koja se u medijima podrugljivo naziva balkanskim špijunom. O Čoloviću javnost nakon izricanja zatvorske kazne nije saznala gotovo ništa.

Vrlo sličan scenario nastaje i sada, uoči izbora u Srbiji

Sličan scenario se ponavlja i sada, mesec dana pred parlamentarne izbore u Srbiji. Ključna razlika je što je u ovom slučaju reč o čoveku koji nije srpski državljanin, već hrvatski diplomata.

Provučićeve Večernje novosti tvrde da je proterani Šnejder pripadnik SOA-e koji je kao diplomata prikupljao informacije u Srbiji, od kojih su neke završile u NATO-u, a da je prethodno služio na Kosovu. Međutim, još uvek nema informacija o tome kakve je to „subverzivne radnje” proterani diplomata navodno sprovodio i kako je ugrozio bezbednost Srbije. Navodi se samo da je razgovarao sa nekim ljudima u Srbiji i da su ga zanimale neke prilično uobičajene teme, koje su benigne optužbe u odnosu na ono što su tvrdili o Čoloviću, s tom razlikom što je Šnajder optužen za zloupotrebu diplomatske funkcije.

Inače, isti list kao dokaz za proterivanje hrvatskog diplomate navodi da je „Zapad svim silama gurao da doskorašnji direktor BIA Aleksandar Vulin napusti funkciju”. Podsetimo, Vulin, koga su SAD sankcionisale optužujući ga da podstiče ruske „zlonamerne aktivnosti” i da ima veze sa švercerima oružja i narkotika, nedavno je podneo ostavku u patetičnom pismu u kojem tvrdi da odlazi da zaštiti. Vučić jer su „zapadne sile odlučile da ruše“.

Način na koji prorežimski srpski mediji predstavljaju ovaj slučaj sugeriše da je to možda nastavak iste priče, piše hrvatski portal Index.