Šta kaže zakon, a šta direktor u ostavci ko može rukovoditi Agencijom za istrage i zaštitu BiH?

Predvođene Dodikovim Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), vlasti u RS usvojile su niz neustavnih zakona, kao odgovor na presudu kojom je predsednik tog bh. entiteta osuđen na godinu zatvora i šest godina zabrane obavljanja dužnosti zbog nepošoivanja odluka visokog predstavnika.

Državne pravosudne institucije intenzivirale su istragu u predmetu „napad na ustavni poredak BiH“, dok je entitetski parlament neustavno zabranio delovanje Suda, Tužilaštva BiH i SIPA-e u RS, te usvojio i nacrt ustava u kome se Republika Srpska definiše kao država.

Rukovodstvo RS naložilo je i izradu neustavnog zakona o formiranju granične policije tog entiteta.

Nakon što je direktor Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) Darko Ćulum 18. marta podneo ostavku, ostalo je nejasno, ko može pripadnicima SIPA-e izdati nalog za delovanje po poternici.

Ćulum je u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa u sredu, 19. marta, potvrdio da će Novak Mijović, Vahidin Šahinpašić i Ernad Musić rukovoditi SIPA-om nakon njegove ostavke, do izbora novog rukovodstva.

Mijović i Šahinpašić u SIPA-i obavljaju funkcije savetnika direktora, dok je Ernad Musić načelnik Sektora za planiranje, analitiku, saradnju i informisanje.

Na upit na osnovu čega su im data ovlašćenja, Ćulum je za RSE rekao da oni „imaju to ovlašćenje od ranije“.

Ćulum je u kontekstu ovlašćenja pomenuo i načelnika Kriminalističko–istražnog odeljenja Agencije za istrage i zaštitu BiH Suada Hasanovića.

„A Hasanović, što se tiče operativne (nadležnosti), to je i po Pravilniku (o unutrašnjoj organizaciji SIPA-e)“, naveo je kratko u pisanoj poruci za RSE Ćulum.

Po Zakonu o radu SIPA-e, Ćuluma može da menja zamenik direktora, koga SIPA, takođe, nema, jer nije izabran novi, nakon što je smenjen Zoran Galić, koji je u bekstvu iz BiH od avgusta prošle godine.

Svih 16 policijskih agencija na nivou države, entiteta i kantona ima obavezu da deluje po poternici koja je raspisana za predsednikom RS Miloradom Dodikom, entitetskim premijerom Radovanom Viškovićem i predsednikom Skupštine RS Nenadom Stevandićem.

No, kako je još ranije ministar unutrašnjih poslova RS Siniša Karan izjavio da niko neće biti hapšen, SIPA je praktično jedina policijska agencija koja ima nadležnost u celoj zemlji, pa tako i u entitetu RS.

Nadležnost SIPA-e su i najteža krivična dela, poput organizovanog kriminala i ratnih zločina.

Pored SIPA-e, na nivou države deluje i Granična policija BiH, u čijoj nadležnosti je sigurnost granica zemlje, te Direkcija za koordinaciju policijskih tela, čiji zadatak je koordinacija između policijskih tela unutar zemlje, te sa inostranstvom, kao zaštitu osoba i objekata.

Šta je prethodilo ostavci Ćuluma?

Ćulumova ostavka usledila je nekoliko dana nakon što je iz ove Agencije saopšteno da je utvrđeno da je operacija hapšenja Dodika, Viškovića i Stevandića „visokorizična“.

Asistencija u hapšenju od SIPA-e je zatražena nakon što je Tužilaštvo BiH izdalo nalog za privođenje nosioca najviših funkcija u RS na saslušanje.

Protiv predsednika RS Milorada Dodika, entitetskog premijera Radovana VIškovića i predsednika Skupštine RS Nenada Stevandića Tužilaštvo BiH vodi istragu o „narušavanju ustavnog poretka BiH“.

Za njima je raspisana centralna poternica, kako je potvrđeno za Radio Slobodna Evropa 17. marta.

Istog dana iz Suda BiH je saopšteno da jedino mogu potvrditi da su doneli „rešenje kojim je prihvaćen predlog Tužilaštva BiH kojim je određena mera pritvora osumnjičenim“.

U Republici Srpskoj je u poslednjih nekoliko meseci doneseno niz secesionističkih odluka, kojima se na neustavan način zabranjuje rad pravosudnim i policijskim institucijama BiH u tom entitetu.

Jedna od poslednjih odluka je i usvajanje nacrta entitetskog ustava, u kojem se navodi da je entitet RS „država srpskog naroda“.

Vlasti RS su pozvale i zaposlene u SIPA-i, te pravosudnim institucijama u BiH da pređu u institucije tog entiteta.

Rok je bio 19. mart. Dok iz Suda BiH i Visokog sudskog i tužilačkog saveta tvrde da nema prelaska zaposlenih, iz SIPA-e za sada nema informacije tome ima li službenika koji su prešli u MUP RS.

Šta se navodi u zakonu?

Zakonom o Državnoj agenciji za istrage i zaštitu predviđeno je da direktora SIPA-e menja zamenik direktora „za vreme njegovog odsustva“.

Zamenik bi trebalo da ispunjava „pojedine dužnosti koje mu prenese direktor, te obavlja zaduženja koja mu, prema potrebi, dodeljuje direktor u cilju efikasnog i pravilnog obavljanja poslova SIPA-e“.

Osim zamenika, direktor SIPA-e ima i dva pomoćnika, ali zakonom nije navedeno da im direktor može prenositi dužnosti.

Agencija od oktobra 2024. godine nema zamenika direktora, nakon što je Savet ministara BiH sa te dužnosti razrešio Zorana Galića.

Galić je pod istragom Tužilaštva BiH koje ga sumnjiči za organizovani kriminal, zloupotrebu položaja i primanje dara, te krijumčarenje akciznih roba.

On je 8. jula prošle godine prešao granicu BiH i begom u Hrvatsku izbegao hapšenje.

Šta dalje?

Za četvrtak 20. marta zakazana je sednica Saveta ministara BiH na kojoj će se raspravljati o Informaciji o stanju u Agenciji, „s predlogom mera za rešenje“.

Iz Ministarstva bezbednosti BiH, u čijoj nadležnosti je rad SIPA-e, saopštili su kako „funkcionisanje SIPA-e nije narušeno i da Agencija nastavlja raditi u skladu sa zakonskim procedurama i nadležnostima“.

„Ministarstvo bezbednosti BiH, zajedno sa Savetom ministara BiH, intenzivno radi na rešavanju novonastale situacije i izbora novog rukovodstva Državne agencije za istrage i zaštitu“, stoji u saopštenju Ministarstva 19. marta.

Zakon predviđa da direktora i zamenika direktora SIPA-e imenuje Savet ministara BiH na predlog ministra bezbednosti BiH, sa liste kandidata koju dostavi Nezavisni odbor Parlamenta BiH.

BiH nema ni ministra koji može da predloži direktora SIPA-e

Bosna i Hercegovina trenutno nema ni ministra bezbednosti, koji, po zakonu, predlaže direktora SIPA-e, jer ni dva i po meseca od hapšenja bivšeg ministra Nenada Nešića nije izabran novi.

Prethodni ministar bezbednosti Nešić u pritvoru je od 26. decembra prošle godine kao osumnjičeni u predmetu visoke korupcije zbog čega je i podneo ostavku.

Njegov prethodnik Selmo Cikotić u zatvoru je i služi trogodišnju kaznu za zloupotrebu položaja.

Trenutno, Ministarstvo vodi zamenik ministra sigurnosti BiH Ivica Bošnjak, kadar Hrvatske demokratske zajednice.

Predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto imenovala je 7. Marta Gorana Selaka za ministra bezbednosti na predlog Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, s kojim je Selakova Socijalistička partija Srpske u koaliciji u Republici Srpskoj.

U međuvremenu, Selak je povukao kandidaturu, s obzirom na nedovoljnu podršku u državnom parlamentu usled krize u vladajućoj koaliciji.

Stranke iz entiteta Federacija BiH koju čine Narod i Pravda (NiP), Socijaldemokratska partija (SDP) i Naša stranka (NS), raskinule su koaliciju na državnom nivou sa Dodikovim SNSD-om krajem januara.

Od tada ove stranke, uz podršku opozicije i iz Federacije BiH i iz RS, pokušavaju da smene Dodikove kadrove iz državnih institucija.

Trenutni kandidat za ministra bezbednosti je Nebojša Vukanović, lider Liste za pravdu i red, opozicione partije u RS.

Inicijativu za njegovo imenovanje Borjani Krišto uputila je 18. marta grupa poslanika u državnom Parlamentu, tvrdeći kako postoji dovoljan broj glasova za njegovo imenovanje.