Foto: EPA-EFE/VALENTIN FLAURAUDNakon što su gradonačelnici Pule i Osijeka zabranili koncert turbofolk pevačice – cela priča će za pet dana dobiti sudski epilog, kada je najavljeno ročište na Trgovačkom sudu u Pazinu. O muzičkim ukusima mladih sve se više raspravlja, a šta vole da slušaju u noćnim klubovima i kako se zabavljaju, proverila je ekipa HRT-a.
Muzički apetiti sve većeg broja mladih ne prijaju starijim generacijama. Sociolozi kažu – istorija se ponavlja.
– Ako bismo se, na primer, vratili 50 i više godina unazad, ne samo kod nas već i u nekim zapadnim zemljama koje uzimamo kao svojevrsni obrazovni uzor, kada bismo pitali roditelje da li je to u redu za njihove mlade ljude da slušamo rok, bluz i džez, videli bismo da bi svi u ekipi izrazili neku vrstu zgražavanja, kaže Krešimir Krolo, sociolog.
Mladi su 80-ih i 90-ih godina koristili muziku da izraze svoj bunt, danas je izbor muzike oko mode – a to diktiraju društvene mreže, ističu sociolozi. Uticaj ima i obrazovanje roditelja.
– Najviše slušam pop, haus, uglavnom strane. To su slušali moji roditelji, sluša moje društvo i tako mi se razvio ukus, pa sam ostala pri tome, kaže Janina.
– Više vintadž. Ako je samo vizuelno i šminka, pesma za mene nema priču. Ako muzika želi da bude muzika i da ostane umetnost, mora da bude kvalitetna, kaže Antonio.
U školama se premalo svira i peva, a muzički programi su slabo prilagođeni novim trendovima, zbog čega su, smatraju pedagozi, mladima često nezanimljivi.
– Smatram da je primarno muzičko obrazovanje, pa i osnovno, zanemarilo muzičko obrazovanje. Svedoci smo vremena kada srednje stručne škole nemaju ni jedan predmet koji je određen muzikom ili muzičkom umetnošću, kaže Denis Vasilj, muzički pedagog.
Za ugostitelje muzika je pre svega instrument za ostvarivanje profita.
– Kao što vidite mladi se provode i zabavljaju, kada zatraže operu, mi ćemo im svirati operu, kaže Gordan Fančev, vlasnik noćnog kluba.
Živimo u društvu gde skoro sve ima cenu, a istovremeno smo iznenađeni da mladi vole muziku koja promoviše materijalizam.
Na pitanje zašto vole ‘narodnjake’, mladi nam odgovaraju:
– Imaju moćne reči i dirnu u srce, kaže Tomislav.
– Volim taj ritam, mogu da se opustim uz njega, da plešem, da se zabavim, kaže Lea.
Iako je glavni razlog za slušanje muzike zabava – muzički trendovi mogu biti i putokaz u kom pravcu se društvo kreće.
– I onda to zaista ne treba zabranjivati ili moralisati, već uključiti još jedan mehanizam, a to je zapravo da shvatimo šta se dešava u našem društvu i malo šire, kaže sociolog Krolo.
Jer jezik mladih se može razumeti samo ako se sluša bez predrasuda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
