Šta piše u Deklaraciji dubrovačkog samita Ukrajina-jugoistočna Evropa?

„Bez slobodne i mirne Ukrajine nema slobodne i mirne Evrope“, zaključak je deklaracije samita, prenela je agencija Hina.

U deklaraciji se podseća da je prošlo gotovo 1000 dana od početka ruske vojne invazije na Ukrajinu.

„Najstrože osuđujemo ovaj ničim izazvan, neopravdan i nezakonit ruski osvajački rat protiv Ukrajine…zločin protiv ukrajinskog naroda, očito kršenje međunarodnog prava … i veliku pretnju miru, bezbednosti jugoistočne Evrope, celog evropskog kontinenta i sveta“, piše u deklaraciji.

Glavni cilj skupa, koji su zajednički organizovali ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i hrvatski premijer Andrej Plenković, bio je iskazivanje podrške zemalja regiona Ukrajini.

Na samitu su uz Zelenskog i Plenkovića učestvovali predstavnici 12 država, među kojima predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Slovenije Nataša Pirc Musar, Kosova Vjosa Osmani i Crne Gore Jakov Milatović.

U tekstu deklaracije ističe se da podrška učesnika skupa ukrajinskoj nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu unutar međunarodno priznatih granica nastavlja biti „apsolutna“. Učesnici su potvrdili podršku mirovnoj formuli ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog koju smatraju ključnim okvirom za obnovu mira.

Deklaracija poziva međunarodnu zajednicu da poveća podršku Ukrajini i „sve zemlje da ne pružaju materijalnu ili drugu pomoć ruskom osvajačkom ratu“.

Učesnici su osudili i okvalifikovali „pokušaje Rusije da nasilno i nezakonito anektira teritoriju Ukrajine“ izbore koje je Moskva u martu i septembru održala u okupiranim ukrajinskim regijama nazvavši ih „ništavnim i nevažećim“, prenela je Hina.

Deklaracijom se pozdravlja otvaranje pristupnih pregovora između EU i Ukrajine kao i to što je NATO na samitu u Vašingtonu „ponovio svoju predanost pružanju podrške Ukrajini na njenom nepovratnom putu prema potpunim evroatlantskim integracijama, uključujući članstvo u NATO-u“.

„Ponovno podcrtavamo našu čvrstu predanost tome da se pravdi dovedu pojedinci odgovorni za zločin agresije, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene tokom ruskog osvajačkog rata“, piše u deklaraciji.

U tekstu je naglašena ključna važnost energetske sigurnosti Ukrajine, čije „elektrane i energetska mreža trpe ogromnu štetu zbog ruskih sistemskih i namernih napada“.

„Naglašavamo da bilo kakvo korišćenje nuklearne energije i nuklearnih postrojenja mora biti sigurno, zaštićeno i prihvatljivo za životnu sredinu. U tom kontekstu naglašavamo da se nuklearna elektrana Zaporžja mora vratiti pod punu suverenu kontrolu Ukrajine i delovati sigurno“, ističe se u deklaraciji.

Učesnici su iskazali predanost učešću u trenutnoj i posleratnoj obnovi Ukrajine „radi osiguravanja njene prosperitetne budućnosti“.

Samit u Dubrovniku treći je sastanak na vrhu u ovom formatu, nakon što je takvi skupovi održani u Atini i Tirani.

Na sasatanku na vrhu su bili i grčki premijer Kiriakos Micotakis, bugarski Dimitar Glavčev, albanski Edi Rama, predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto i premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski.

U Dubrovniku su i ministru spoljnih poslova Moldavije, Turske i Rumunije.