Šta se promenilo četiri godine nakon smene vlasti u Crnoj Gori?

Parlamentarnu većinu su osvojile tri koalicije predvođene proruskim i prosrpskim partijama okupljenim u Demokratskom frontu (DF), Demokratama i Građanskim pokretom Ura.

Podržavala ih je Srpska pravoslavna crkva koja je imala dominantan uticaj i na formiranje prve Vlade nakon smene DPS-a.

Od tih izbora do danas promenjene su tri Vlade, dva sastava parlamenta, kao i svi rukovodioci državnih kompanija i javnih institucija.

Enorman broj ministara

U protekle četiri godine, u tri Vlade, birano je 67 ministara i potpredsednika.

Najmanje je imala prva, Vlada premijera Zdravka Krivokapića, svega 12 ministara i jednog potpredsednika.

Drugoj Dritana Abazovića izglasano je nepoverenje posle samo tri i po meseca. No ostala je da „vlada“ u tehničkom mandatu još devet meseci.

Rekord u broju članova drži treća, aktuelna Vlada premijera Milojka Spajića sa 32 ministra i potpredsednika.

Crna Gora ima 633.000 stanovnika.

Standard građana

Minimalna potrošačka korpa 2020. godine je bila 640 evra, a 2024. je 820 evra.

Prosečna zarada pre četiri godine iznosila je 524 evra, a ove 825.

Do skoka plata je došlo nakon odluke Vlade iz 2021. godine da se doprinosi za zdravstveno osiguranje, umesto u budžet preliju na neto zarade.

Za idući mesec najavljeno je dodatno povećanje prosečne zarade na oko 1.000 evra, ovog puta prelivanjem dela penzionog fonda zaposlenih na neto plate.

Minimalna penzija je povećana sa oko 300 evra na 450.

Poslednji zvaničan podatak o godišnjoj inflaciji objavljen je januara 2023. prema kojem je 2022. iznosila preko 17 odsto.

Cene osnovnih namirnica poput mleka, hleba, sira, jaja, žitarica… su rasle od 30 do 48 odsto.

Rast cena je nastavljen i u ovoj godini, pa je Vlada odlučila da ograniči trgovačke marže.

Poskupili su i stanovi. Tako je prosečna cena kvadrata u novogradnji 2021. bila 1.200 evra, dok je sada preko 1.800.

Politički revanšizam

Nova većina je po dolasku na vlast smenila direktore svih obrazovnih institucija, koji su potom pokrenuli sudske postupke zbog nezakonitih razrešenja.

Od 140 pokrenutih postupaka pravosnažno je okončano 130, što je državu do sada koštalo oko 300.000 evra, koliko treba da isplati bivšim direktorima zbog nezakonitih smena.

I u ostalim javnim ustanovama, kao što je oblast javnog zdravstva smenjeni su svi koji su bili na čelu tih institucija u vreme vladavine DPS-a. Ista praksa je sprovedena i u državnim preduzećima.

Učestale promjene administracije u prethodne četiri godine rezultirale su povećanjem troškova budžeta jer funkcioneri nakon prestanka radnog odnosa imaju pravo da primaju platu još godinu dana.

Ministarstvo finansija je za Radio Slobodna Evropa saopštilo da su od januara 2022. do danas, po ovom osnovu isplatili preko pet miliona evra.

Povećali su se i troškovi budžeta za službena vozila.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova u Crnoj Gori je registrovano 4.658 vozila u državnoj svojini, što je za 80 vozila više u odnosu na 2020.

Političko zapošljavanje

Iako su nove vlasti najavljivale da će napraviti diskontinuitet sa praksom DPS-a, depolitizovati institucije i eliminisati partijsko zapošljavanje, na čelu institucija su postavljeni partijski kadrovi, a u državnim firmama su masovno zapošljavani njihovi aktivisti.

Prema poslednjim podacima Ministarstva javne uprave iz marta ove godine, u javnom sektoru je zaposleno skoro 54.000 osoba, što je oko 2.200 više nego pre dve godine.

Za plate u državnoj upravi budžetom je za ovu godinu planirano 674 miliona evra, što je preko 200 miliona više nego 2020.

Prema procenama nevladinih organizacija, najveći broj novozaposlenih je u državnim energetskim kompanijama, Pošti i Aerodromima, a na lokalnom nivou u podgoričkom komunalnom preduzeću.

Promene u pravosuđu rezultirale hapšenjima

Tokom protekle četiri godine došlo je do promena na čelu gotovo svih pravosudnih institucija, od Specijalnog i Vrhovnog tužilaštva, Višeg i Apelacionog suda…

Jedan od ključnih koraka je bila promena u Specijalnom tužilaštvu, gde je nakon smene Milivoja Katnića, izabran Vladimir Novović koji je uhapsio gotovo sve čelnike policije, tužilaštva i sudstva iz vremena vlasti DPS-a pre 2020.

Uhapšeni su bivši direktori policije Veselin Veljović i Slavko Stojanović, pomoćnik Dejan Knežević, bivši šef sektora za borbu protiv kriminala Zoran Lazović, bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica, bivši Specijalni tužioci Milivoje Katnić i Saša Čađenović, bivša direktorica Agencije za sprečavanje korupcije Jelena Perović…

Oni su okrivljeni za zloupotrebu službenog položaja i učešće u kriminalnoj organizaciji.

Ni u jednom slučaju nije počelo suđenje, a svi uhapšeni su negirali krivicu.

Preko Europola, Crna Gora je dobila transkripte komunikacija preko Sky aplikacije što je pomoglo hapšenjima osumnjičenih za pripadnost kriminalnim klanovima.

Najveći broj slučajeva još uvek nije dobio sudski epilog.

Iako je nakon preuzimanja vlasti 2020. trojna koalicija obećala da će procesuirati slučajeve korupcije, organizovanog kriminala, finansijske malverzacije uključujući iznošenje novca iz zemlje, a za šta su godinama optuživali vlast Mila Đukanovića i saradnike, do toga nije došlo.

Do sada nije procesuiran nijedan visoki funkcioner bivše vlasti za navedena krivična dela. Procesuirano je nekoliko bivših funkcionera za zloupotrebu službenog položaja.

Deblokada i blokada procesa evropskih integracija

Prva Vlada posle 2020. godine Zdravka Krivokapića nije ostvarila napredak u procesu evropskih integracija Crne Gore zbog čega joj je između ostalog izglasano nepoverenje.

Deblokadu je obećao premijer druge Vlade Dritan Abazović.

Iako je dobila podršku od Evropske unije i političkih partija da pokrene pregovore, Abazovićeva Vlada je pala nakon tri meseca jer je sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) potpisala Temeljni ugovor.

Abazović je bez prethodnog dogovora sa parlamentarnom većinom koja ga je izabrala za premijera, potpisao ovaj dokument.

Dominantan deo te većine predvođen DPS-om, ugovor je smatrao štetnim po vitalne nacionalne interese Crne Gore.

Vlada je funkcionisala u tehničkom mandatu do izbora u junu 2023, ali bez rezultata na polju evropskih integracija.

Sa izborom Milojka Spajića za premijera oktobra 2023. reaktiviran je proces integracija što je rezultiralo usvajanjem Izveštaja o proceni ispunjenosti privremenih merila u poglavljima vladavine prava (IBAR), juna 2024. čime su praktično odmrznuti pregovori o članstvu u EU.

Tome je prethodilo usvajanje dvanaest zakona iz oblasti pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala i medijima.

Kojom brzinom će nakon dobijanja IBAR-a Crna Gora napredovati u procesu integracija, između ostalog zavisi i od odnosa sa susedima.

Odnosi sa susedima

Sa Hrvatskom koja je, od suseda jedina u Evropskoj uniji, zvanična Podgorica je narušila diplomatske odnose usvajanjem u parlamentu Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, na inicijativu vladajućih proruskih stranaka Demokratskog fronta – lidera Andrije Mandića i Milana Kneževića.

Zvanični Zagreb je zbog toga nepoželjnima proglasio Mandića koji je predsednik Skupštine, potpredsednika Vlade Aleksu Bečića i poslanika Milana Kneževića.

Mandić je kao šef parlamenta primio predsednika bh. entiteta Republika Srpska Milorada Dodika, koji je na listi sankcija SAD, na način koji je izazvao protesnu notu Bosne i Hercegovine.

Deo vladajućih partija, uključujući i DF ne priznaje nezavisnost Kosova.

Te partije blisko sarađuju sa vlastima Aleksandra Vučića u Srbiji i Milorada Dodika u Republici Srpskoj.

Crna Gora nema ambasadore u 27 zemalja uključujući i sve zemlje regiona. Ni crnogorska misija pri NATO-u nema šefa, kao ni misija u Ujedinjenim nacijama.

Crna Gora je primljena u NATO 2017. u vreme vlasti DPS-a, prenosi RSE.