Šta Šmit nosi na pregovore u Belu kuću 1Kristijan Šmit Foto: EPA-EFE/FEHIM DEMIR

Članice Veća za implementaciju (PIC) podeljene su po pitanju promene izbornih zakona Bosne u hercegovine u izbornoj godini, ali su. Amerikanci i Britanci „za“, pa se viskoi predstavnik Kristijan Šmit nada uspehu inivcijative
.

On veruje, piše Oslobođenje, da će preko konsultacija sa političkim partijama dobiti podršku većine lidera, te će tako ubediti i „protivnike“ upotrebe bonskih ovlašćenja u vezi sa izbornom problematikom.

Dva su segmenta delovanja, prvi se odnosi na tehničke izmjene, odnosno poboljšanje izbornog integriteta, a drugi je – politički deo.

Kada su u pitanju tehničke izmene Izbornog zakona kojima bi se unapredio integritet izbornog procesa, skoro da je neupitno nametanje. Mada, prema informacijama Istrage, postoji dilema u Centralnoj izbornoj komisiji u vezi sa tehničkim izmenama, jer je raspisivanjem izbora već započeo izborni proces. Ove

izmene bi se, recimo, odnosile na način popunjavanja biračkih odbora, na proces sankcioniranja i same kazne zbog kršenja izbornih pravila, te na zloupotrebe javnih resursa.

U saradnji sa međunarodnim institucijama, još početkom godine su pripremljene tehničke izmene Izbornog zakona i dokument možete pročitati  ovde.

Ono što predstavlja objektivan problem je budžet.

Naime, ukoliko bi se nametnula odluka kojom bi se za izborni proces koristili skeneri, to ne bi bilo sprovodivo na Općžštim izborima 2022. godine, već na narednim i lokalnim 2024. godine.

Ključna bitka vodi se u vezi sa Domom naroda FBiH, odnosno rasporedom delegata po kantonima.

Kao temelj za nametanje ove odluke OHR koristi odluku Ustavnog suda BiH u predmetu „Ljubić“.  Za sada ne postoji konsenzus među članicama PIC-a u vezi sa ovom problematikom.

„Razmatra se opcija da se uvede cenzus. Ako u jednom kantonu, prema popisu iz 2013. godine, ne živi najmanje tri posto određenog pripadnika konstitutivnih naroda, onda taj kanton ne bi davao delegata iz reda tog naroda“, kazano je za Istraga.ba iz nekoliko diplomatskih izvora.

Šta to znači u praksi? To primenjeno na Bosansko-podrinjski kanton znači sledeće: 2013. godine popis stanovništva pokazao je da su u tom kantonu živela 24 Hrvata, što je svega 0,1 posto od ukupnog broja stanovnika u BPK.

Nametne li visoki predstavnik ovu verziju izmena Izbornog zakona BiH, BPK neće više imati pravo da iz kantonalne skupštine delegira Hrvata, bez obzira na to da li je on prethodno izabran u skupštinu.

Identična situacija je i sa Unsko-sanskim kantonom gde živi manje od tri odsto Hrvata.

“U Domu naroda biće najmanje jedan Bošnjak, jedan Hrvat i jedan Srbin iz svakog kantona koji imaju najmanje jednog takvog zastupnika u svom zakonodavnom telu”, piše u Ustavu Federacije BiH.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari