Šta stoji u pismu Cvijanović UN-u upućenom uz posredovanje ruske misije?

Reč o vanrednoj sednici SB koju je zatražila Rusija, nakon što je Željka Cvijanović, članica tročlanog Predsedništva BiH, poslala pismo ruskom ambasadoru Vasilu Nebenzji, u kojem je pitala može li ona predstaviti stanje u BiH, objašnjava Al Jazeerin novinar Ivica Puljić.

Rusi su zahtev prosledili Malti, koja predsedava SAvetom bezbednosti u aprilu i onda je sve stavljeno na dnevni red, objašnjava Puljić.

U pismu, u koje je Al Jazeera imala uvid, Cvijanović optužuje visokog predstavnika Kristijana Šmita, tvrdeći da krši domaće zakone, traži opoziv ambasadora BiH pri UN-u Zlatka Lagumdžije i tvrdi da se spoljna politika države vodi bez usaglašenosti Predsedništva BiH.

Napadi na Šmita

Cvijanović piše da “značaj Dejtonskog sporazuma seže dalje od okončanja razornog troipogodišnjeg građanskog rata u regiji” i da on “razgraničava jasnu podelu nadležnosti između različitih nivoa vlasti i identifikuje nadležnosti institucija BiH u samo šest oblasti: spoljna politika, spoljnotrgovinska politika, carinska politika, finansiranje institucija i vanjskih obaveza BiH te politike vezane za vize, azil i migracije”.

“Međutim, dejtonska ustavna struktura je gotovo od svog nastanka bila suočena sa značajnim devijacijama, prvenstveno pod uticajem stranih faktora i određenih političkih subjekata u BiH. To je dovelo do neodrživog zakonodavstva usmjerenog na transformaciju BiH u centraliziranu i građansku državu, trend koji je posljednjih godina sve izraženiji”, piše Cvijanović u svom pismu.

Cvijanović u pismu optužuje visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijana Šmita, poručujući da je nelegalno postavljen i da krši domaće zakone.

“Prema Aneksu X, imenovanje visokog predstavnika zahteva proveru putem odgovarajuće rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih naroda. Međutim, osoba koja trenutno očito lažno tvrdi da ima ulogu visokog predstavnika za BiH nije dobila takvu verifikaciju od SB UN-a”, stoji u pismu.

Dodaje da je “ovaj neizabrani i nelegitimni pojedinac otišao toliko daleko da je svako protivljenje njihovoj volji kroz intervencije u krivičnom zakonodavstvu označio kao krivično delo” i da to “ne samo da narušava vladavinu prava, već preti i podrivanje demokratskih institucija i izabranih predstavnika BiH, nastojeći ih potpuno podrediti samovoljnoj volji ovog pojedinca.”

Cvijanović piše i da se zbog statusa i rada Ustavnog suda BiH “dejtonski ustavni okvir suočava sa značajnim izazovima” i da je Sud “sve više delovao kao ‘produžena ruka’ ili oruđe pod uticajem visokog predstavnika i onih koji lažno tvrde da imaju vlast”.

Tvrdi i da se “postojeći ‘glasački mehanizam’ u Ustavnom sudu, koji čine bošnjačke i međunarodne sudije, godinama koristio za preoblikovanje ustavne strukture BiH, potkopavajući pozicije i nadležnosti entiteta, posebno Republike Srpske”.

Traži opoziv Lagumdžije

Radnje “neizabranog, nezakonitog i nelegitimnog” visokog predstavnika i delovanja Ustavnog suda sa troje stranih sudija “koji prvenstveno služe održavanju ‘protektorata’ i politike sile” – ne samo da opstruiraju put BiH ka evropskim integracijama, već i potkopavaju njene prerogative kao države članice Ujedinjenih nacija, navodi Cvijanović.

Cvijanović traži opoziv bh. ambasadora pri UN-u Zlatka Lagumdžije zbog pomoći u izradi i predstavljanju Rezolucije o Srebrenici i tvrdi da se spoljna politika vodi bez usaglašenosti Predsedništva BiH.

Kaže da Predsedništvo BiH nije razmatralo Nacrt Rezolucije o Srebrenici, njegovu izradu, niti davanje na usvajanje.

“Uprkos tome što su Nemačka i Ruanda nominalno sponzorisale rezoluciju, uz podršku nekoliko zemalja, delovanje Stalne misije BiH pri UN-u na izradi rezolucije, predstavljanju njenog sadržaja i lobiranju njegovog usvajanje predstavlja nezakonit akt, koji odražava volju samo jedne etničke grupe u BiH.”

Poručuje da će se Lagumdžija suočiti sa krivičnim postupkom te da je u Predsedništvu BiH pokrenula proceduru za njegov opoziv.

Obraćanje videolinkom

Danas u 22:00 po evropskom vremenu održaće se zasedanje Saveta bezbednosti, na kojem će se videolinkom obratiti Željka Cvijanović – “praktično kao ruski briefer”, kaže Puljić.

U ime BiH će se obratiti Zlatko Lagumdžija, ambasador u UN-u, a razgovara se i o mogućnosti da se Savetu obrati Kristijan Šmit, visoki predstavnik međunarodne zajednice.

Još jedno pismo

Cvijanović i ambasador Srbije pri UN-u Nemanja Stevanović su, takođe, uputili pismo Ujedinjenim nacijama početkom aprila, u kojem su opet naveli da predlog Rezolucije o genocidu u Srebrenici ne predstavlja službeni stav BiH.

Umesto toga, okarakterisan je kao samostalan potez ambasadora Bosne i Hercegovine pri UN Zlatka Lagumdžije.

Ambasador Srbije prosledio je pismo Željke Cvijanović generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, predsedavajućem Generalne skupštine te stalnim ambasadorima i promatračima u UN-u.