Šta su lideri BiH dogovorili u Laktašima?

Sastanku su prisustvovali lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Srbije Milorad Dodik, Radovan Višković (SNSD), Nenad Stevandić iz stranke Ujedinjena Srpska, Dragan Čović kao lider HDZ BiH i šefovi stranaka trojke Nermin Nikšić (SDP), Elmedin Konaković (NiP) i Edin Forto (NS).

Oni su se dogovorili da cenzus iznosi četiri odsto za lokalne izbore, a pet procenata za opšte.

Usaglašeno je i da mandati pripadaju stranci, da izborne liste budu zatvorene i da se ukidaju preferencije, a oni koji odu iz izvršne funkcije mogu se vratiti u zakonodavne organe.

Predloženo je obavezno glasanje svih državljana BiH, inače sledi prekršajni nalog i novčana kazna, a od uplata na nivou entiteta bi se formirao fond sa isključivom namenom da se podrži obrazovanje.

Kada je reč o izboru članova Predsedništva BiH, dogovoreno je da kandidata iz reda bošnjačkog naroda bira čitava FBiH, izbor za hrvatskog člana se menja na način koji je radnije predložila HDZ, a za kandidata iz reda srpskog naroda, radi usklađivanja sa sudskim odlukama, može se definisati da se iz Republike Srpske bira „Srbin i ostali“, a tako bi se definisalo i u FBiH, kako bi svi imali mogućnost da se kandiduju.

Dogovoreno je i da se obezbediti softver za identifikaciju birača i izdavanje glasačkih listića.

Razgovarali su o izboru nove Centralne izborne komisije BiH, uz ocenu da je potrebno uvažiti iskustva izbora u susednim zemljama, poput Srbije.

Sve oko Izbornog zakona treba završiti do kraja februara u parlamentu BiH, a lider Čović treba do poned‌eljka da dostavi nacrt svim stranama.

Do kraja aprila potrebno je usvojiti reformu Ustavnog suda BiH, tako da dvoje sudija bira Republika Srpska, četvoro sudija bira FBiH, a troje sudija da se bira u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Dogovoreno je da se do kraja aprila donese Zakon o izboru sudija u Ustavnom sudu BiH.

Kako navodi RTRS, ovaj dogovor biće moguće sprovesti samo pod uslovom neuplitanja stranaca.