Šta su „Pešbus“ i „Bicivlak“: Kako se organizuje prevoz školske dece u Sloveniji?

Kroz organizacione, planske i edukativne mere, program u praksi podstiče aktivno pešačenje do škole i podiže svest o značaju pešačenja kao zdrave i ekološki prihvatljive saobraćajne prakse.

Cilj programa je pružanje podrške školama i opštinama u omogućavanju pešačenja do škole, kao i promocija koncepta „Zdravog grada“ izradom lokalnih planova pešačenja i održavanjem regionalnih edukativnih seminara.

Program se bavi zdravstvenim problemima dece i odraslih, a koji potiču zbog konstantnog sedenja, te gojaznosti koju isto neretko uzrokuje, a koja se može sprečiti i ublažiti hodanjem.

Program povezuje posvećenost zdravstvenog sektora svakodnevnoj fizičkoj aktivnosti sa lokalnim merama za aktivnu mobilnost.

Program se sastoji od tri ključne aktivnosti:

• stvaranje lokalnih partnerstava za pripremu planova hodanja i promociju hodanja,
• širenje znanja za planiranje zdrave životne sredine,
• podrška realizaciji vođene rute do škole sa „Pešbusom“ i „Bicivlakom“.

Predstanici medija iz Srbije u okviru projekta medjske posete Ljubljani u organizaciji „Puls Evrope“, predstavljeni su koncepti i rezultati dve glave aktivnosti – „Pešbusa“ i „Bicivlaka“.

Šta je to „Pešbus“, a šta „Bicivlak“?

Sa Pešbusom ili „Pešačkim autobusom“ učenici u školu idu peške u organizovanim grupama, maštovito planiranim rutama i po utvrđenom rasporedu.

S druge strane, „Bicivlak“ predstavlja organizovanu grupu učenika sa pratnjom koji biciklom idu do škole po fiksnim rutama i redovnom rasporedu.

„Bicivlak“ dozvoljava čak i đacima koji još nisu položili biciklistički ispit da se legalno voze do škole. U Srbiji takav ispit ne postoji, ali ova aktivnost svakako predstavlja korak ka bezbednijem i odgovornijem stasavanju budućih učesnika u saobraćaju.

Deca uživaju u šetnji ili vožnji sa drugom decom i u pratnji odrasle osobe, a roditelji se više ne opterećuju jutarnjim razvoženjem.

„Pešbus“ i „Bicivlak“ se mogu implementirati u obliku probnih perioda ili trajno. Od 2016. godine, oko 140 različitih škola u Sloveniji je već implementiralo jednu od pomenute dve aktivnosti.

I „Pešbus“ i „Bicivlak“ mogu „saobraćati“ na kraće vreme (od jedne do dve nedelje) ili tokom cele godine, svaki dan ili jednom nedeljno.

U pojedinim školama u Sloveniji se to sprovodilo u prvim nedeljama na početku školske godine, kako bi se deca navikla na trasu, ali i upoznala, dok su druge škole ovakvu aktivnost organizovale tokom cele godine i vremenom uključivale prvačiće u grupu.

Svim zainteresovanim školama, date su detaljne instrukcije za organizaciju i realizaciju, pa je na taj način skraćen proces implementacije, te je potrebno samo prilagoditi lokalnom okruženju.

U okviru programa „Aktivni u školu i zdrav grad“, periodično su organizovane besplatne obuke za implementaciju „Pešbusa“ i „Bicivlaka“ i obezbeđeni su materijali za bezbednu implementaciju (table, karte, nalepnice, markice, itd.) besplatno.

Tablama se označavaju stanice na rutama „Pešbusa“ i „Bicivlaka“. Ulaznice se poklanjaju deci na početku akcije.

Svakog dana, po dolasku u školu, koordinator deci daje pečat, a posle nedelju dana i nalepnicu. Ulaznice su dostupne tokom cele godine za škole koje „Pešbus“ i „Bicivlak“ voze duže od četiri nedelje ili cele godine.

„Deca ne žele vožnju autom, već hodanje sa društvom“

Marko Peterlin iz Instituta za politke prostora je istakao da je pomenuti projekat plod kako borbe za zaštitu životne sredine i pronalazak ekološki prihvatljivih rešenja, tako i način da se odgovori na želje u potrebe najmlađih.

„Deca to u stvari žele. Deca ne žele da ih voze u školu, nego žele da hodaju ili da idu biciklom, a stariji im ne daju, jer se boje. Boje se zbog toga što nema uslova za bezbedno pešačenje. To je za nas bio okidač kada smo počinjali sa ovim programom. Kada smo pravili ankete, to je bila jedna od stvari koje su bile najočitije. Ispunili smo očekivanja koja su deca imala“, rekao je on u obraćanju za medije iz Srbije.

Kako je napomenuo, projekat je 2016. godine počeo sa samo tri škole.

„Tokom jeseni 2022. godine učestvovalo je 77 osnovnih škola, a ukupno od početka 140, što je oko četvrtine svih škola u Sloveniji. Obično škole ovakve akcije sprovode u proleće i jesen. Iako je minimum jedna nedelja, obično ih škole sprovode u trajanju od dve nedelje ili po nekoliko nedelja, najviše mesec dana. U proleće se obično duže sprovodi“, ističe Peterlin.

Ukupno 11 škola u Sloveniji sprovodilo je aktivnosti poput „Pešbusa“ i „Bicivlaka“ tokom cele školske godine.

Kroz naknadno sprovedene evaluacije, pokazali su se i prvi pozitivni efekti.

„Učitelji su prijavili da su deca znatno više fokusirana na časovima, jer se ispričaju sa drugarima o tome šta im se desilo prethodnog dana dok šetaju. Takođe, na čas dođu već razbuđeni, budući da su imali fizičku aktivnost“, istakao je Peterlin.

Ipak, bilo je i neočekivanih pozitivnih efekata kao što je socijalna kohezija.

„Ovakve aktivnosti nisu zamišljene samo za decu iz istog razreda, već za decu iz iste ulice i dela grada. U određenom broju slučajeva, deca se nisu međusobno znala, budući da više ne provode toliko vremena na ulici. Na ovaj način su upoznavali svoje prijatelje koji žive blizu. Takođe, imali su prilike da pričaju i sa starijima, što je dobro i za starije i za mlade“, istakao Peterlin.

Kako izgleda proces organizacije „Pešbusa“ i „Bicivlaka“?

Roditelje i učenike o početku rute pod nadzorom obaveštava škola pismenim obaveštenjem koje učenicima distribuiraju nastavnici.

Pored toga, nastavnici mogu na svojim časovima učenicima predstaviti program, ali istu obuku mogu uraditi i koordinatori.

Plakati po školi koji bi informisali, kako đake, tako i roditelje, svakako su deo promotivnih aktivnosti.

Obaveštenja i promotivni materijal kače se na sajt škole, a ciljne grupe dece treba da ga dobiju u štampanom obliku ili e-mailom.

O projektu se obaveštava i šira javnost, budući da će prolaznici i komšije sigurno primetiti grupe dece koja hodaju i bicikliraju do škole.

Istovremeno sa početkom komunikacionih aktivnosti počnje se sa prikupljanjem prijava za „pešački autobus“ i „biciklistički voz“.

Učenici potom dobijaju i formulare za prijavu uz pomoć koji mogu da izraze interesovanje za učešće na praćenoj ruti u školu.

Obrasci za prijavu treba da jasno objasne šta su „Pešbus“ i „Bicivlak“, koja je njihova namena i kako funkcionišu.

U isto vreme, obaveštavaju se roditelji i učenici o svojim dužnostima, tako da znaju kakvu odgovornost prihvataju.

Pored registracije učenika za „Pešbus“ i „Bicivlak“, u isto vreme kreću i prijave roditelja koji će učestvovati kao pratioci.

Nakon što su prijave prikupljene, lociraju se domovi učenika, a potom i planiranje rute.

Stanice treba da budu što bliže kućama dece, ali ne previše.

Preporučljivo je da dužina rute za „Pešbus“ bude do dva kilometra u jednom pravcu, dok je za „Bicivlak“ situacija nešto drugačija.

Prema iskustvu koje je Slovenija imala tokom testnih perioda implementacije „Bicivlaka“ u Ljubljani, do škole je moguće voziti biciklom četiri kilometra.

Vremensko trajanje same aktivnosti, od prve stanice do škole, proverava se na terenu, pa se tako planira i vrsta aktivnosti, odnosno da li će se implementirati „Pešbus“ ili „Bicivlak“.

Na to takođe utiče i zaustavljanje zarad preuzimanja novih učenika na putu.

Pravi se i tačna satnica sa redom vožnje kako bi se obezbedilo da učenici stignu na vreme u školu.

Stanice takođe treba da budu prepoznatljive i lako dostupne, te je neophodno uveriti se da su pogodne da se tu zaustavi grupa dece.

Imenuju se i označe tablama, tako da ih učenici ih lako pronađu. Na tabli se ispisuje ime stanice i vreme polaska.

Ipak, iako deluje lako, izazovi i prepreke, koje je nemoguće prevazići, postoje.

Može se desiti da je neko od prijavljene dece predaleko kako bi mogli da učestvuju u ovakvim aktivnostima. Takvu deca najčešće ne učestvuju. Ipak, moguće je organizovati tako da dođu u pratnji roditelja do najbliže „stanice“.

U pripremi za realizaciju učestvuju svi – koordinator i predstavnici škole, učenici, roditelji i drugi polaznici.

Obaveštavaju se o rutama, stanicama i redovima vožnje. Opremaju se i mapama koje će im pomoći da se snađu.

Neophodno je i uveriti se da svi učesnici znaju šta da očekuju i koje su njihove obaveze.

Neophodno je i napraviti raspored u kojem roditelji dele kada će biti odgovorna lica za praćenje dece po pojedinim danima.

Na svakoj stazi, potrebno je da bude najmanje dva pratioca, ako je moguće.

Kako se pokazalo u Sloveniji, najveći izazov jeste upravo obezbeđivanje roditelja koji će pratiti šetnju ili vožnju, odnosno odgovornih lica.

Najbolje funkcioniše ako su u pitanju roditelji ili drugi bliski srodnici učenika.

Ipak, ako baš niko od roditelja učenika ne želi da preuzme ovakvu odgovornost, moguće je pokušati sa apelom za volontere ili kontaktiranje lokalnih udruženja i organizacija koje bi bile spremne da pomognu.

Kako je istakao Peterlin tokom predstavljanja programa za medije iz Srbije, nadoknade nisu predviđene.

„Rade bez ikakvih dodatnih benefita. Iako dobijaju određene ‘benefite’ tokom pružanja usluga praćenja dece, u vidu osmeha mališana, sa druge strane smatramo da je to nefer. Ne dobijaju nikakav novac ili slobodne dane kada su u pitanju učitelji. Pokušavamo da rešimo to, ali za sada nismo bili uspešni“, rekao je on.

Prilikom planiranja ruta i dodeljivanja pratilaca, neophodno je obratiti pažnju na preporučene odnose između broja učenika i pratilaca.

Najlakše je uporediti taj odnos sa fudbalskim timom – sedmoro dece na jednu odraslu osobu kod „Pešbusa“, odnosno dvoje dece jednoj odrasloj osobi ako je u pitanju „Bicivlak“.

Kao svojevrstan vid motivacije, moguće je koristiti „ulaznice” za decu.

Pratioci kod sebe mogu imati i „markice“ koje će davati učenicima za svakodnevno prisustvo na „Pešbusu“ ili „Bicivlaku“.

Za ponovljeno učešće – nedeljno ili mesečno – pojedine škole u Sloveniji pripremile su i nagrade za učenike.

Kod pilot projekta u Sloveniji, organizatori su koristili samo nalepnice kao vid nagrade.

„Deci nije potrebno mnogo materijalnih nagrada, samo treba da steknu osećaj da su deo nečeg važnog“, navode iz organizacije.

Sakupljanje markica u „karti” i nalepnica na kraju nedelje su više nego dovoljna motivacija.

Šta nakon implementacije?

Komunikacija između svih učesnika je ključna prilikom izvođenja neke od dve navedene aktivnosti.

Kao koordinator obavezno je proveriti prisustvo dece i pratioca, ali i da li postoji komunikacija sa roditeljima i školom.

Poželjno je i da deca ili roditelji najave odsustvo kako ih drugari ne bi bespotrebno čekali na stanicama.

Saputnike takođe treba obaveštavati o svim predviđenim promene rasporeda zbog planiranih školskih aktivnosti kao što su izleti i sportski dani, najmanje nedelju dana unapred.

Pratioci se takođe moraju striktno pridržavati reda vožnje i ne smeju da napuštaju stanicu prerano ili prekasno.

Bezbednost „Bicivlaka“ moguće je povećati uz pomoć dodatne opreme, kao što su reflektujući prsluci.

Na kraju, prikupite svačije reakcije i mišljenja učesnika kako bi procenili šta je bilo dobro, a šta se može uraditi dalje radi unapređenja.

Povratne informacije moguće je prikupiti uz opušten, neformalan razgovor, održavanje radionice ili pripremom upitnika, koje učesnici popunjavaju fizički ili onlajn.

Da bi se efikasnije izmerio efekat aktivnosti, dobro je zabeležiti načine na koje deca dolaze u školu pre, tokom i posle perioda organizovanja „Pešbusa“ i „Bicivlaka“.

Zašto bi deca trebalo da budu deo „Pešbusa“ i „Bicivlaka“?

U proseku, deca koja pešače ili voze bicikl do škole provode više vremena fizički aktivna svaki dan i fizički su spremnija od dece koja se voze automobilom do škole.

„Pešbus“ i „Bicivlak“ promovišu lični i društveni razvoj dece, budući da se razvijaju samostalnost, jačaju osećaj odgovornosti i svest o sopstvenim mogućnostima.

Savladavanjem kraćih razdaljina u okruženju koje im je poznato, deca postepeno savladavaju saobraćajne propise i pravila ponašanja i postaju suvereni učesnici u saobraćaju.

Ranim razvojem zdravih navika, kao što je hodanje, odgajamo svesne pojedince sa zdravim i ekološki prihvatljivim načinom života.

Pešbus rasterećuje roditelje, koji bi tako decu pratili u školu samo određenim danima, ali ne svaki dan.

Ako deca idu pešice do škole, smanjuje se broj putovanja kolima, a samim tim i količina štetnih emisija gasova u životnu sredinu.

Prateći „Pešbus“ ili „Bicivlak“, roditelji i bake i deke mogu dobiti malo kvalitetnog vremena sa svojom decom ili unucima, a takođe i učiniti nešto za svoje zdravlje.

Koje druge projekte sprovodi IPoP

Peterlin je istakao da IPoP radi na više različitih projekata, ali da je jedan od glavnih ciljeva da se pokaže kako dobre prakse mogu da se šire i razmenjuju, te da i srpski gradovu od ove godine mogu da se uključe, budući da je sve deo većeg, evropskog projekta.

„Radimo puno kampanja koje su najviše namenjene promociji aktivnoj mobilnosti, što je zajedničko ime za pešačenje i biciklizam. To su kampanje koje su namenje školama i opštinama“, istakao je Peterlin.

Jedna od njih zove se „Otvorena ulica“.

„Kada se neka ulica na par dana ili nekoliko vikenda pretvori u javni prostor, odnosno nema auta. Tako da se vidi šta bi sve moglo da se desi ako ih uopšte ne bi bilo. Drugi program je ‘Školska ulica’, odnosno u vreme kada deca idu u školu i kad se vraćaju, na jedan sat, zatvara se deo ulice koja se nalazi pored škole, kako bi deca mogla bezbedno da prođu“, istakao je on.

Tekst je nastao u okviru projekta medjske posete Ljubljani u organizaciji „Puls Evrope“, a koju finansira Evropska unija.