Šta znači pomeranje sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o Rezoluciji o Srebrenici?

Branka Latinović, bivša ambasadorka, podseća da je Crna Gora predložila dva amandmana te da se sada „suočavamo sa procedurom koja je formalna“.

„Imamo tekst koji je bio dostavljen državama članicama sa kojima se jedan broj saglasio. Naravno, svaka izmena teksta Rezolcuije zahteva da se ponovo prođe ista procedura – da se tekst dostavlja svojim ministarstvima na mišljenje i saglasnost – i ovaj period za koji se misli da će biti dovoljan da se sve te procedure okončaju i da ta Rezolucije bude razmatrana“, objašnjava Latinović.

Rezolucija je prvo bila zakazan za 27. april, potom za 2. maj, a sada je poznato da će biti 23. maja u 10 časova.

Kako kaže, odlaganje ukazuje na ozbiljnost kojojm se prišlo u izradi tog teskta i amandman Crne Gore je fromalni povod za ponovni rad na tekstu.

Latinović ističe da sve što se dešava u vezi sa Rezolucijom može da pokaže da nije bilo dobro pripremljeno od strane onih koji su to inicirali, odnosno predlagali – Nemačke, Ruande i Bosne i Hercegovine.

Činjenica je, kaže naša sagovornica, da je od najave da je pripremljen tekst Rezolucije i da je onda dostavljen svim državama članicama UN, prošlo dosta vremena.

„Mislim da je to malo neoubičajen protok vremena za jedan takav dokument. To što se u međuvremenu odlagala ili nije odlagala sednica, s obzirom da imamo izjavu ambasadora BiH (Zlatko Lagumdžija) da sednica nije bila ni zakazana, u svakom slučaju govori da se radilo na tekstu i da je moguće da je bilo i nekih drugih neformalnih predloga i inicijativa da se tekst dopuni i izmeni“, kaže Latinović.

Prema njenom mišljenju, najbitnije je da se od Rezolucije nije odustalo.

„S druge strane, imamo činjenicu da je povećan broj kosponzora same Rezolucije – od prvobitnih 20 sada ih ima 30, a možda i više. To potvrđuje značaj koji jedan broj zemalja pridaje ovoj Rezoluciji“, ukazuje Latinović.

Goran Miletić, direktor Civil rights Defenders, kaže da u momentu kada Srbija zajedno sa zemljama poput Rusije pokušava da proširi narativ da će rezolucija dovesti do novih podela i sukoba u regionu, sa druge strane imamo strategiju da bude još više sponzora rezolucije.

„A time i potrebu da se tekst rezolucije verovatno unapredi i pojasni neodlučnim državama. Deluje da odlaganje odgovara obema stranama, ali ne deluje da će rezultat glasanja biti različit niti da će ishod biti značajnije promenjen. Ono što je moguće u odnosu na inicijalni predlog je da će neki delovi teksta možda biti delimično izmenjeni, ali bez zadiranja u suštinu“, primećuje Miletić.

U svakom slučaju, nastavlja on, ostaće jako ružno sećanje da je Srbija zloupotrebljavala netačni narativ o „krivici srpskog naroda“, umesto da je veoma jasno napravila otklon od onih pojedinaca, grupa i institucija koje su genocid organizovale i sprovele.

Fokus Srbije, prema njegovom mišljenju, i sada tokom usvajanja rezolucije, a i inače, moraju biti žrtve i pravda za njih, a ne pokušaji da se umanji odgovornost počinilaca.