EPA-EFE/CROATIAN NATIONAL BANK HANDOUT HANDOUT EDITORIAL USE ONLY/NO SALESHrvatski bankarski sistem beleži impozantni skok ukupnih depozita, u analizama RBA ističe se da su tokom juna depoziti u odnosu na lanjski jun porasli za 41,9 milijardi kuna, ili 12,3 odsto. Pritom su samo u odnosu na maj ove godine depoziti porasli 12,3 milijarde kuna, ili 3,4 odsto.
Koji je razlog ubrzavanju rasta depozita – depozitnog novca, štednih i oročenih depozita treći mesec zaredom, otkriva Slobodna Dalmacija pozivajući se na Jutarnji list.
Većina ekonomista zasad iz tih podataka ne iščitava neku preteranu zabrinutost građana i preduzeća, odnosno pripremu za dolazak težih dana nakon razdoblja ekstremno visoke neizvesnosti.
To što su ukupni depoziti poslovnih banaka narasli od početka godine do kraja juna za čak 18,6 milijardi kuna ili 4,9 posto, može se zahvaliti, tumače analitičari RBA, pre svega rastu depozitnog novca tj. novca koji se nalazi na transakcijskim računima, uključujući obveze kreditnih institucija po izdatim kunskim instrumentima plaćanja, a umanjena za novčana sredstva u platnom prometu.
Trend rasta depozita počeo je još s kovidom, kada su građani postali oprezni i počeli se suzdržavati od potrošnje. Bilo je to i razdoblje kada su se opekli na ulaganjima u fondove, pa su se prebacivali na štednju – kazao je glavni ekonomista HNB-a Vedran Šošić.
Treba voditi računa da Hrvatska ponovno imamo vrlo dobru turističku sezonu, što takođe utiče na stanje novca u bankama, naglasio je on.
Jedno od objašnjenja visokog rasta kategorije depozitnog novca svakako je činjenica da u eri jeftinog novca građani i kompanije nemaju potrebe držati novac kao štedne, odnosno oročene, depozite, jer od toga ionako nemaju naročite koristi.
Superstimulativne monetarne politike velikih svetskih centralnih banaka dovele su čak i u Hrvatskoj do toga da su štediše na visoke iznose štednih depozita dobijali negativne kamate ili, jednostavnije rečeno, gubili novac, pa je bilo logičnije imati neku vrstu ekvivalenta kešu na običnom tekućem ili žiro-računu, ili, pak, gomilati novac „u madracima“.
Uz to, ne treba zaboraviti, primetili su analitičari RBA, da hrvatski građani nisu skloni alternativnim vrstama ulaganja, pa se zapravo depozitni novac u uslovima snažnog ekonomskog oporavka gomilao prirodnom inercijom.
Pritom su i ukupni štedni i oročeni depoziti takođe rasli 17,8 milijardi kuna u odnosu na lanjski jun, ili 8,8 posto.
Daljnji rast depozitnog novca treba očekivati i u nastavku godine.
U poslednjem kvartalu godine Hrvatsku čeka menjanje kuna za evre te se zbog toga očekuje novi priliv u hrvatske banke.
Devizni štedni i oročeni depoziti u ukupnoj strukturi štednih i oročenih depozita čine čak 87 posto, što je dokaz da je Hrvatska bila izrazito evroizovana i pre ulaska u evrozonu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
