Standard: Nametanje odluka na dan izbora može se smatrati Šmitovim mešanjem u izbore

U tekstu se navodi da su mnogi predstavnici EU kritikovali činjenicu da je Šmit u izbornoj noći, „na dan demokratije“, izdao dekrete koji utiču na izborni zakon i ustav, prenela je regionalna TV N1.

Stručnjak za ustavno pravo Josef Marko, koji je ranije radio u Ustavnom sudu BiH, ocenio je da Šmitove izmene zakona predstavljaju oblik „gerrymanderinga“, što je, kao se navodi, termin koji u SAD-u podrazumeva manipulisanje izbornim jedinicama kako bi se povećale šanse za uspeh određenog političkog faktora.

„U slučaju Federacije BiH nisu promenjene granice kantona, ali je broj poslanika povećan tako da ide u prilog većim etničkih nacionalističkim strankama, SDA i HDZ. Možda je to razlog zašto je bilo tako malo kritika od strane SDA posle izbora“, naglašava se u tekstu.

Dodaje se da je odluka visokog predstavnika u BIH loša po manje stranke, dok se kao pomak navodi da će Šmitova odluka ubuduće onemogućiti bojkot izbora predsednika Federacije BiH, što je HDZ BiH radio godinama da bi sprečio formiranje vlade tog bh. entiteta.

Šmit je, stoji dalje u tekstu, odredio da Centralna izborna komisija može intervenisati ako skupštine kantona blokiraju slanje delegata u Dom naroda Federacije BiH, kao što je to činio HDZ u prošlosti.

„Sadržajno on udovoljava željama HDZ-a, ali ih istovremeno tera na rad u institucijama. Imenovanje sudija Ustavnog suda u Federaciji, koje je takođe bojkotovao HDZ, sada će biti deblokirano uvođenjem rokova“, dodaje se u tekstu.

Prema Šmitovoj odluci, veto koji se odnosi na vitalni nacionalni interes neke etničke grupe ne sme se više koristiti beskonačno i neograničeno, s obzirom na to da se sada ne može svaka tema proglasiti vitalnim nacionalnim interesom dvotrećinskom većinom u klubu nekog od naroda.

Visoki predstavnik je uveo i brojne rokove u slučaju da ponovo dođe do blokada zbog korištenja vitalnih nacionalnih interesa, ali kako se ocenjuje, na kraju Ustavni sud FBiH ponovo mora da odluči da li je takav veto dozvoljen ili ne, pa i u ovom slučaju postoje mogućnosti blokada, koje Šmit nije eliminisao.

Pravni stručnjak Jozef Marko je postavio pitanje da li je Šmit svojim odlukama na dan izbora prekoračio svoja ovlaštenja, naglašavajući da Šmitovu promenu ustava Federacije BiH nije diktirao Dejtonski ustav.

„Prema Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, visoki predstavnik je ovlašten samo da kontroliše provođenje Dejtonskog sporazuma, ali nije ovlašten da se bavi autonomnim pravnim sistemima entiteta, odnosno njihovim ustavima, ukoliko to nije deo implementacije Dejtonskog sporazuma“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, izmene koje je Šmit doneo mogle bi biti pravno osporene, ako je reč o prekoračenju nadležnosti.