Standard: Plenković pokušava da odloži izbore u BiH, Rusija podržava Čovića

Ustavni sud BiH je, podseća se, utvrdio da otvorena pitanja državnog vlasništva – reč je o kasarnama, ali i šumama – mora rešiti državni parlament. Shodno tome, Narodna skupština RS-a nema pravo jednostrano da inkorporira imovinu. Konkretno, reč je o Zakonu o nepokretnoj imovini koji je NSRS usvojila 10. februara.

Bošnjački poslanici su uložili veto na taj zakon, ali je to odbacio Ustavni sud RS-a. Budući da je Ustavni sud BiH trenutno potpuno “zatrpan”, verovatno će proći meseci pre nego što sud naloži da se sprovođenje zakona mora zaustaviti dok se ne razjasni ustavni pravni akt.

U međuvremenu, vlasti u Republici Srpskoj bi mogle uknjižiti državnu imovinu kao vlasništvo RS-a. To bi moglo imati dalekosežne posledice, ocenjuje novinarka austrijskog lista Adeleid Volfi. To bi stvorilo pravnu sivu zonu, što je očito interes političkih elita RS-a. To stvara uslove u kojima bi povratak na prethodno stanje bio još teži.

Zakon o nepokretnoj imovini samo je jedan od mnogih zakonskih akata koje je pokrenula NSRS, a svi služe za sprovođenje dugogodišnjih secesionističkih planova nacionalističkog SNSD-a pod vodstvom Milorada Dodika, navodi se.

Zakoni uključuju i onaj o zasebnoj agenciji za lekove RS, koji je usvojen 20. oktobra i objavljen je u Službenom glasniku RS-a 28. decembra. Na snagu će stupiti krajem juna. “Očito su vlasti u RS-u hteli da ojačaju svoju pregovaračku poziciju do tada. Ono što je sigurno jeste da Ustavni sud BiH može ocenjivati zakon tek kada stupi na snagu. Do tada, RS ima vremena da uspostavi novi sistem.

Zakonska promena u javnoj upravi koja je za to bila neophodna stupila je na snagu 10. februara. S novom agencijom, RS bi izašla iz zajedničke državne agencije za lekove”.

Pod okriljem SNSD-a, koji godinama preti uništavanjem države BiH, ukazuje Standard, što je bio i ratni cilj nacionalista u ratu protiv BiH od 1992. do 1995. NSRS je 10. decembra doneo mere za otcepljene RS-a.

“To uključuje zakon o stvaranju posebnog Visokog sudskog i tužiteljskog veća RS-a, čime se podriva VSTV na nivou države koji je godinama trn u oku Dodiku”. Predlog zakona o VSTV-u RS usvojen je u prvom čitanju 10. februara u NSRS, a u narednih 60 dana, podsećaju, predviđeno je raspravljanje o njemu. Trenutno je predviđeno da zakon stupi na snagu godinu dana nakon objave u Službenom listu.

No, i taj se uslov može delimično promeniti, pa bi zakon mogao brže stupiti na snagu.

Obim zakonskih promena koje je RS najavila u decembru obuhvata širok spektar državnih zakona. Već sada je jasno da u RS-u mogućnost veta na te zakone praktično ne postoji zbog političkog uticaja nacionalista u Ustavnom sudu RS. Međutim, ako se zakoni ne zaustave, u BiH će nastati pravni haos, erozija državnih institucija, što će doprineti daljoj političkoj destabilizaciji.

Pravni stručnjaci očekuju da će Dodik i njegov SNSD-a da proguraju dalje zakone o secesiji. “U svakom slučaju, nema naznaka da su nacionalisti odustali od želje da unište državu Bosnu i Hercegovinu.

Po svemu sudeći, i u RS-u postoji dovoljno pravnih ekspertiza i već druže vremena se radi na osiguravanju legalne secesije dela države i na taj način urušavanja Dejtonskog mirovnog sporazuma”, piše austrijski list.

Kao najveći izazov u tom pogledu je, kako navode, na Ustavnom sudu BiH. “Na primer, Ustavni sud BiH još uvek nije doneo odluku o zakonu u RS-u prema kojem ne treba da se primenjuje državni zakon protiv negiranja i veličanja ratnih zločinaca.

To je zakon koji su nacionalisti iz SNSD-a doneli kako bi mogli da nastave da negiraju ratne zločine i nekažnjeno veličaju ratne zločine u RS-u nakon što je 22. jula prošle godine visoki predstavnik Valentin Incko nametnuo odredbu o zabrani negiranja genocida budući da se godinama pokušavao takav zakon doneti u Parlamentu BiH, što nije bilo moguće zbog otpora nacionalista”.

Od Ustavnog suda BiH je 24. novembra zatraženo da preispita taj pravni akt u RS-u. Ali stvar se do danas nije našla na dnevnom redu suda. To pokazuje da ni sve druge secesionističke zakone koji su “opasni za državu BiH neće biti tako brzo revidirani”.

Nacionalisti predvođeni Dodikom, a podržani od strane Srbije i Kremlja, takođe imaju saveznike unutar BiH.

To je hrvatska nacionalistička stranka HDZ-a na čelu sa Draganom Čovićem. Dodikov i Čovićev proruski stav nedavno je bio vidljiv na sednici Doma naroda BiH. Obe nacionalističke frakcije usprotivile su se predlogu da BiH svoju “politiku, mere i stavove u potpunosti uskladi sa stavovima EU o agresiji Rusije na Ukrajinu”.

Glasali su protiv sankcija Rusiji i protiv stavova Evropske unije.

Čović, ukazuje Standard, dobija veliku podršku susedne Hrvatske, kao i Dodik iz Srbije. Sestrinska stranka HDZ iz Hrvatske lobira unutar institucija EU za izmenu Izbornog zakona kako bi HDZ mogao proširiti svoju poziciju vlasti u BiH.

“Iznad svega, želi se osigurati da ubuduće samo član HDZ-a može biti predstavnik Hrvata u državnom Predsedništvu. Ustav sada jednostavno predviđa da neko iz hrvatskog naroda treba da zauzme jedno od tri mesta.

Trenutno je to političar levog centra i nenacionalista Željko Komšić. Tri predsednika ne predstavljaju etničke grupe u BiH, oni imaju samo nacionalne predznake. Etničke grupe su, sa druge strane, zastupljene u Domu naroda”.

Nedavno je Čović zapretio da će doći do “teritorijalnog preuređenja zemlje“”, ako se HDZ-u ne ispune želje. Već sedmicama ima podršku hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, koji se čak zalaže da odlaganje izbora u susednoj BiH kako bi se pre toga promenio izborni zakon. Plenković trenutno pokušava da uveriti druge zemlje Evropske unije u svoju bosanskohercegovačku politiku.

Ipak, poslednjih meseci propali su svi pokušaju HDZ-a u BiH da sprovede svoje, inače stare, etnopolitičke interese jer za njih nema parlamentarne većine. Izborni savez formiran oko HDZ-a na poslednjim izborima 2018. osvojio je devet odsto glasova.

No, podrška Čoviću sada dolazi i od ruskog ambasadora u BiH Igora Kalabuhova. Podržao je koncept Čovića i ostalih nacionalista da se u BiH prvenstveno radi o tri „konstitutivna naroda“ (Bošnjaci, Srbi i Hrvati), a ne o građanima.

Kalabuhov je s tim u vezi kritikovao Holandiju, a pre svega izuzetno angažovanu evroparlamentarka Tineke Strik, koja poslednjih mjeseci vodi kampanju kako bi svi građani BiH imali svoja prava.

Oni su diskriminisani u pasivnom biračkom pravu jer se prednost daje etnički definiranim Bošnjacima, Srbima i Hrvatima. Jevreji i druge manjine takođe su diskriminirane u BiH. Ustav se, dakle, odavno morao menjati, ali za to u Evropskoj uniji gotovo da nema podrške, zaključuje se u analizi Standarda.