Stejt department: U Crnoj Gori problemi sa nezavisnim pravosuđem, korupcijom, pretnjama novinarima

Kao značajna kršenja prava, između ostalog, su navedeni kredibilni izveštaji o torturi ili okrutnom, nehumanom ili degradirajućem tretmanu ili kažnjavanju za koje su odgovorni vladini zvaničnici, zatim ozbiljni problemi za nezavisnošću pravosuđa, ozbiljna ograničenja na slobodu izražavanja – uključujući pretnje nasiljem novinarima, ozbiljna korupcija u vladi. Navedeni su i rašireno rodno nasilje, trafiking ljudima, krivična dela nasilja ili pretnji nasiljem pripadnicima LGBTQ+ zajednice, te postojanje najgorih oblika dečejeg rada.

„Vlada je preduzela ograničene kredibilne korake da identifikuje i kazni zvaničnike koji su možda kršili ljudska prava“, navodi se u izveštaju.

Ocenjuje se da vlada nije poštovala nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa, iako je to predviđeno Ustavom i zakonima.

„Pojedine nevladine i međunarodne organizacije i pravni eksperti tvrdili su da su na tužioce i sudije uticali politički pritisak, korupcija i nepotizam. Proces imenovanja sudija i tužioca bio je ispolitizovan“, naglašava se u izveštaju.

Navodi se i da je korupcija bila značajan problem u zemlji, a da vlada nije efikasno primenjivala zakon koji predviđa krivično kažnjavanje slučajeva korupcije među zvaničnicima.

Stejt department navodi da je Specijalno državno tužilaštvo gonilo slučajeve organizovanog kriminala i korupcije i da je sa Specijalnim policijskim odeljenjem preduzelo niz akcija tokom 2023. protiv visokih zvaničnika, uključujući „hapšenja ili podizanja optužnica za zloupotrebu položaja, stvaranje kriminalne organizacije i trgovinu drogom“.

Prema izveštaju, izbori u Crnoj Gori su uglavnom bili fer i nije bilo zloupotreba i nepravilnosti.

Podseća se na izveštaj ODIHR-a o dva kruga predsedničkih izbora prošle godine u kojem se navodi da su bili konkurentni i adekvanto sprovedeni, s poštovanjem osnovnih sloboda tokom kampanje, ali da su politizacija i nedostatak inkluzivnosti u procesu registracije kandidata smanjili javno poverenje.

Posmatrači su, kako se podseća, registrovali oštru retoriku kandidata i naveli da pristrasno izveštavanje nekih medija o kampanji nije doprinelo kapacitetu birača da donesu dobro informisane odluke.

Takođe, ocenjuje se da su parlamentarni izbori takođe bili konkurentni i dobro spovedeni, uprkos tome to su „održani u kontekstu institucionalne i ustavne krize“.

Stejt department ocenjuje da su stranke, koje su bile deo vlade premijera Dritana Abazovića, nastavile „raniju tradiciju korišćenja državne uprave i državnih kompanija za partijsko zapošljavanje“.

„Prema nevladnim organizacijama, politički lideri smatrali su zapošljavanje u državnim kompanijama i službama centralne i lokalnih vlada kao značajni resurs koji može da se iskoristi za uticaj na budućim lokalnim i nacionalnim izborima“, navodi se u izveštaju.

Podseća se i na odluku Državne izborne komisije (DIK) da odbije predsedničku kandidaturu lidera Evropa sad Milojka Spajića, zbog pitanja da li ispunjava uslove koje se tiču boravka i državljanstva, ali da su nevladine organizacije i pravni eksperti to odbacili kao politički motivisani potez DIK-a.

Stejt department navodi da nema izveštaja da su vlada ili njeni agenti počinili proizvoljna ili nezakonita ubistva, niti ima izveštaja o nestancima koji su povezani sa vlastima.

Akcija za ljudska prava i druge nevladine organizacije za ljudska prava, kako se ističe u izveštaju, kritikovali su nedostatak napretka u vladi kada je reč o krivičnom gonjenju ratnih zločina, kao i priznavanju žrtava i odšteti.

Bilo je i kredibilnih izveštaja da su vladini zvaničnici primenjivali torturu i druge okrutne, nehumane ili degradirajuće tretmane i kazne, iako je to zabranjeno Ustavom i zakonima dok je Crna Gora potpisnica i Evropske konvencije o ljudskim pravima, navodi Stejt department, pozivajući se na izveštaje istaknutih nevladinih organizacija o policijskoj torturi osumnjičenih i prebijanjima u zatvorima i pritvornim centrima širom zemlje.

U izveštaju se navodi da je vlada krivično gonila neke policajce i zatvorske čuvare zbog prekoračenja ovlašćenja, ali da je bilo odlaganja u tim sudskim procesima, te da neki krivični procesi nisu rezultirali velikim kaznama.

Akcija za ljudska prava, kako se navodi, primila je izveštaje da je upotreba torture rezultirala teškim fizičkim ili mentalnim povredama i patnjama.

Ističe se da su uslovi u zatvorima i pritvorima bili loši zbog prenatrpanosti i ograničenog pristupa zdravstvenoj nezi, a da je nasilje među zatvorenicima stalni problem.

Prema izveštajima, na koje se poziva Stejt department, nasilje u zatvoru pripisuje se dugogodišnjem konfliktu dve najveće organizovane kriminalne grupe u zemlji sa kojima su, prema nekim optužbama, sarađivali zaposleni u zatvoru.

Prema Stejt departmentu, nekažnjivost je problem u bezbednosnim snagama, naročito među policajcima i zatvorskim zvaničnicima, i tome doprinose korupcija, netransparentnost, nedostatak kapaciteta nadzornih tela i politički uticaj nad tužiocima i zvaničnicima u Upravi policije i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

U izveštaju se takođe ukazuje na tvrdnje organizacija za ljudska prava da su vlasti bile umešane u nelegalano prisluškivanje i nadzor, iako je to zabranjeno Ustavom i zakonima.

Podseća se da je nekoliko puta, navodno iz zdravstvenih razloga, odlagano suđenje bivšem direktoru Agencije za nacionalnu bezbednost Dejanu Peruničiću, koji je optužen za zloupotrebu položaja, nelegalno prisluškivanje nekoliko opozicionih lidera, bivšeg specijalnog tužioca, mitropolita Srpske pravoslavne crkve i dvoje novinara koji su kritikovali bivšu vladu.

Kada je reč o slobodi izražavanja, uključujući i medija, Stejt department ocenjuje da je vlada to uglavnom poštovala, ali da tu slobodu „podriva rastući trend govora mržnje, verbalnih pretnji i uvreda protiv novinara i građanskih aktivista, targetiranje kritički nastrojenih medija i nerešeni napadi na novinare“.

Sami mediji, kako se ocenjuje u izveštaju, izražavali su razne političke i društvene stavove i između ostalog kritikovali vladu.

Ističe se i slučaj profesora Fakulteta za crnogorski jezik i književosnost Bobana Batrićevića protiv kojeg je zatraženo pokretanje sudskog procesa zato što je u autorskom članku za portal Antena M kritikovao SPC.

Batrićević je optužen da je prekršio Zakon o javnom redu i miru zato što je u članku rekao da sveštenici SPC „šire srpski nacionalizam, mržnju i ksenofobiju“ i da dugoročno, SPC uništava multietničku i multiversku Crnu Goru i crnogorski nacionalni, kulturni i teritorijalni identitet“, podseća se u izveštaju.

Stejt department ocenjuje i da nema izveštaja da je vlada koristila nasilje protiv medija, ali da su nerešeni napadi iz prethodnih godina doprineli atmosferi zastrašivanja.

Podseća se da su proopozicioni mediji i civilni sektor kritikovali tadašnjeg premijera Dritana Abazovića zbog neprikladnog targetiranja medija koji ga kritikuju. Abazović je, kako se navodi, optužio lokalnu Gradsku televiziju da „širi versku i etničku mržnju“, a privatni TV kanal E da je „u vlasništvu lidera organizovanog kriminala“.

Predsjednik Jakov Milatović je slično optužio „proopozicioni dnevnik Pobjeda“ da je povezan sa kriminalcima. Stejt department je naveo u izveštaju da je nastavljena istraga o ubistvu glavnog i odgovornog urednika lista Dan Duška Jovanovića 2004. godine, i da je u okviru tog slučaja ispitana bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica koja je u vreme ubistva bila vrhovna državna tužiteljka.

Ukazano je i na napredak u istrazi ranjavanja istraživačke novinarke dnevnika Vijesti Olivere Lakić 2018. godine i da je u tom slučaju optuženo 14 pojedinaca.

Novinari su, kako ocenjuje Stejt department, bili suočeni sa zastrašivanjem, pretnjama nasiljem i napadima nepoznatih pojedinaca zbog svog izveštavanja.

Izdvajaju se pretnje smrću uredniku Antene M Darku Šukoviću i njegovoj zamenici Mileni Aprcović, te pretnje Ljubomiru Filipoviću sa portala CDM.

Ističe se da je tokom 2023. godine bila na snazi zabrana ruskog RT-a i Sputnjika, doneta na osnovu vladine odluke da se uskladi sa EU sankcijama, ali da prema navodima nekim posmatrača, među kojima je i Forenzički digitalni centar Atlantskog saveta Crne Gore, vlasti nisu u potpunosti primijenile odluku Agencije za elektronske medije (AEM) da se obustavi emitovanje ili distribuiranje programa oba ruska državna medija, s obzirom na to da su i dalje bili dostupni u zemlji.

Stejt department u izveštaju ocenjuje da je porodično nasilje bilo dugotrajan i ozbiljan problem u svim zajednicama, a da su prema izveštajima NVO žrtve suočavale sa poteškoćama kada je riječ o procesuiranju njihovih slučajeva i da je to „promovisalo atmosferu nekažnjivosti“ za počinioce.

Reakcija policije je takođe, kako se navodi, bila ispod standarda, a policajci su često savetovali ženama da „oproste“ svojim napadačima ili da ne nanesu štetu njihovim „izgledima za zapošljavanje“.

Stejt department je naveo i da vlada nije efikasno primenjivala zakone koji štite pripadnike rasnih ili etničkih manjina protiv nasilja, i da su Romi, Aškaliji i Egipćani bili „najranjivije žrtve diskriminacije“, te da je među njima bila najveća stopa siromaštva.

Albanci i Bošnjaci su takođe, kako se navodi, često tvrdili da su bili žrtve vladine diskriminaciije i da su ekonomski zapostavljeni.

Pripadnici LGBTQI+ zajednice, kako navodi Stejt department, uživali su određeni stepen prihvaćenosti u društvu, ali su prevladavali diskriminacija i maltretiranje.

Takođe, ocenjuje se da osobe sa invaliditetom nisu imale jednak pristup obrazovanju, zdravstvenim uslugama, javnim zgradama i saobraćaju.