Sud u Strazburu objavio presudu: Predsedništvo BiH je političko telo države, a ne entiteta

Evropski sud za ljudska prava je sa šest glasova za i jednim protiv, odlučio da je po apelaciji Slavena Kovačevića protiv države BiH došlo do povrede Evropske konvencije o ljudskim pravima, u pogledu opšte zabrane diskriminacije.

Kovačević, savetnik člana Predsedništva BiH Željka Komšića podneo je tužbu, ocenivši da nije adekvatno zastupljen u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH i Predsedništvu BiH.

„Sud je utvrdio da trenutni politički sistem daje prednost etničkoj zastupljenosti u odnosu na političke, ekonomske, društvene, filozofske i druge faktore, što pojačava etničke podele u zemlji i potkopava demokratski karakter izbora. Konstitutivni narodi očigledno uživaju povlašćen položaj u sadašnjem sistemu“, navedeno je u sažetku presude.

Navedeno je da Ustav BiH pravi razliku između konstitutivnih naroda (Bošnjaci, Hrvati i Srbi) i „ostalih“ i građana (pripadnika etničkih manjina i onih koji se ne izjašnjavaju o pripadnosti bilo kojoj etničkoj grupi).

„Odredbe koje daju privilegije konstitutivnim narodima tri dominantne etničke grupe, uvršćene su u Ustav nakon što su usaglašeni osnovni principi Dejtonskog sporazuma, navodno zbog insistiranja nekih od strana“, stoji u presudi.

Dodaje se da su na državnom nivou uvedeni aranžmani podele vlasti, pa se tako Dom naroda BiH, gornji dom državnog parlamenta, sastoji se od pet Bošnjaka i pet Hrvata iz Federacije BiH i pet Srba iz Republike Srpske, dok Predsedništvo čine tri člana, jedan Bošnjak i jedan Hrvat iz Federacije BiH i jedan Srbin iz Republike Srpske.

„Samo osobe koje se izjasne da pripadaju jednoj od tri dominantne etničke grupe imaju pravo kandidovanja za Dom naroda i Predsedništvo. Štaviše, u izboru srpskih članova Doma naroda i Predsedništva mogu učestvovati samo birači sa prebivalištem u Republici Srpskoj, dok u izboru bošnjačkih i hrvatskih pripadnika tih institucija mogu učestvovati samo birači sa prebivalištem u Federaciji“, konstatovao je Evropski sud za ljudska prava.

Nasuprot tome, na izborima za Predstavnički dom parlamenta BiH nema etničkog kriterija, naveli su.

„(Slaven) Kovačević se etnički ne izjašnjava. Živi u Sarajevu, koje se nalazi u Federacij BiH. Naveo je da kandidati koji najbolje zastupaju njegove političke stavove nisu bili iz odgovarajućeg entiteta i/ili odgovarajućeg etničkog porekla, tako da nije mogao glasati za njih na parlamentarnim i predsedničkim izborima 2022. godine“, navodi se u presudi.

Uzimajući u obzir „istorijski kontekst“ i činjenicu da je bez pristanka na „konstitutivne narode“ bilo nemoguće obezbediti mir u BiH posle sukoba u toj zemlji, Sud je konstatovao da je postojanje Doma naroda BiH, sastavljenog samo od predstavnika tri dominantne etničke grupe, bilo prihvatljivo pod uslovom da su ovlašćenja Doma naroda ograničena na precizno, usko i strogo definisane vitalne nacionalne interese konstitutivnih naroda.

„Međutim, donošenje svih zakona zahteva saglasnost Doma naroda. Zato u njemu moraju biti zastupljeni svi segmenti društva“, ocenio je Sud.

Evropski sud za ljudska prava je zauzeo stav da stvarna politička demokratija, zasnovana na slobodnom pravu glasa, najbolje doprinosi očuvanju mira i dijaloga.

„Stoga, glasanje na izborima mora biti zasnovano na političkom, a ne na etničkom kriterijumu. Čak i kada bi se zadržao neki vid etničkog predstavljanja, on bi morao biti sekundaran političkom predstavljanju, ne bi smeo da diskriminiše ‘ostale’ i građane BiH“, navedeno je u sažetku presude.