Sud u Strazburu: Za izbor članova Predsedništva BiH i Dom naroda samo jedna izborna jedinica

Sud u Strazburu ovakvu presudu je doneo po apelaciji Slavena Kovačevića, savetnika hrvatskog člana predsedništva BiH Željka Komšića.

Presudom je utvrđeno da su prekršena Kovačevićeva prava u pogledu glasanja za kandidate za Predsedništvo BH i Dom naroda državnog parlamenta, jer „nije u mogućnosti da glasa za kandidate koji ne pripadaju konstitutivnim narodima i ne žive u određenom entitetu“.

Sarajevski poratl Kliks (klix.ba) je naveo da se Kovačević žalio Sudu u Strazburu jer tokom opštih izbora u BiH 2022. godine nije mogao glasati za kandidate za Predsedništvo BiH i indirektno za Dom naroda BiH, a koji „na najbolji način predstavljaju njegove političke stavove, jer nisu pripadnici tri konstitutivna naroda niti žive u ’pravom’ entitetu“.

Kovačević se žalio da zbog „kombinacije teritorijalnih i etničkih uslova nije mogao glasati za kandidate za koje je smatrao da bi najbolje štitili njegove interese“.

Sudsko veće, koje je činilo sedam sudija, u omeru šest naprema jedan, usvojilo je argumente Kovačevića.

Sud je, kako se navodi, utvrdio da su takvi uslovi diskriminatorski i u suprotnosti sa Evropskom konvencijom za ljudska prava u smislu prava na učestvovanje u izborima za Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH.

Dodatno, zbog toga što Dom naroda mora odobriti sve zakone, baš kao Predstavnički dom parlamenta BiH, svi segmenti društva moraju biti predstavljeni u njemu.

Sud je zato utvrdio da je sadašnji politički sistem u BiH etničku zastupljenost učinio važnijom od bilo čega drugog, jačajući time etničke podele u zemlji.

Sud je zaključio da, mada Konvencija nije zabranila državama članicama Saveta Evrope da tretiraju određene grupe drugačije da bi ispravile nejednakost između njih, nijedan konstitutivni narod nije ugrožena manjina.

Sud je utvrdio diskriminaciju i u slučaju nemogućnosti glasanja za članove Predsedništva BiH ako ne dolaze iz određenog konstitutivnog naroda ili ne žive u određenom entitetu.

U presudi je navedeno da „niko ne sme biti primoran da glasa samo u skladu sa propisanim etničkim linijama, bez obzira na njihove političke stavove“.

Evropski sud za ljudska prava je ocenio da, čak i kad bi se održala, etnička predstavljenost mora biti sekundarna u političkom sistemu i uključivati etničku predstavljenost sa cele državne teritorije.