Sutra godina od formiranja Vlade Zdravka Krivokapića

Glasanje o poverenju očekuje se sredinom decembra. Iako su sve tri koalicije vladajuće većine – Demokratski front (DF), Demokratska Crna Gora i Građanski pokret URA saopštile da neće podržati smenu Vlade, u opozicionoj DPS su sigurni da će se medju njima naći poslanici koji će glasati protiv kabineta Zdravka Krivokapića.

Za pad vlade potrebno je da glasa samo jedan poslanik vladajuće koalicije. U parlamentu vlast ima 41 poslanika a opozicija 40.

Predsednik DPS-a i Crne Gore Milo Đukanović je sinoć na predizbornom skupu u Mojkovcu, gde će u nedelju biti održani lokalni izbori, rekao da je aktuelna vlada služila drugoj državi. Lokalni izbori će održati i u Petnjici, kao i na Cetinju.

„Ona je služila velikosrpskim interesima. To je vlada koja umesto da služi Evropskoj uniji i NATO ona je služila geopolitičkim interesima Rusije“, rekao je Đukanović.

Vlast je, kako je rekao, služila interesima samo jedne verske zajednice i dovela u pitanje i put Crne Gore u Evropsku Uniju.

„Raspada se aktuelna vladajuća koalicija i pada vlada. To je nešto što je zasluženi epilog“, poručio je Đukanović.

Sa druge strane, premijer Zdravko Krivokapić tvrdi da će istorija pokazati da Crna Gora nije imala bolju i kompetentiju vladu sa više znanja i umeća kao što je njegova.

On je u intervjuu za TV Nikšić, povodom godišnjice aktuelne vlade, rekao da je teoretski i njegova vlada manjinska i pita zašto bi ta nova manjinska bila bolja od postojeće.

U Crnoj Gori se sve više spekuliše da je dogovoreno formiranje manjinske vlade koju bi činila URA Dritana Abazovića, manjinske stranke i Socijaldemokratska partija, a koju bi podržala DPS.

U Vladi Zdravka Krivokapića, prvi put od uvodjenja višestranačja u Crnoj Gori, nema predstavnika manjinskih stranaka.

Ambasada SAD je uoči godišnjice Vlade poručila da su za godinu dana izostali konkretni rezultati a da sliku dodatno komplikuje stalno uplitanje „autoritarnog ruskog režima“.

Vlada je formirana 4. decembra, tri meseca posle parlamentranih izbora, čime je završena neprekidna tridesetogodišnja vladavina Djukanovićevog DPS-a.

Padu vlade DPS-a prethodile su litije zbog Zakona o slobodi veroispovijesti koje je organizovala SPC i koje je predvodio pokojni mitropolit Amfilohije.

Upravo prvi potez Krivokapićeve vlade, koja je dogovorena uz podršku pokojnog mitropolita Amfilohija u manastiru Ostrog, bio je izglasavanje izmena Zakona o slobodi veroispovijesti u skladu sa zahtevima SPC.

Godinu dana kasnije, sudeći po poslednjim istraživanjima Centtra za gradjansko obrazovanje i agencije Damar, većina gradjana Vladu doživljava kao klerikalnu, revanšističku i amatersku.

Rad Vlade pratile su brojne afere – od smene svih direktora škola u Crnoj Gori, zaduživanja zemlje u netransparentnom postupku za 750 miliona evra, potpunog otvaranja granica što je dovelo do pogoršanja epidemiološke situacije ( Crna Gora je prva su svetu po broju inficiranih na 100.000 stanovnika), partijskog zapošljavanja „po dubini“, do ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju uprkos protestu gradjana i dvodnevnoj blokadi grada.

U agvustu je zaplenjena rekodna količina kokaina – 1.400 kilograma ali su uhapšeni samo vlasnici magacina i pušteni da se brane sa slobode.

Vlast ističe da su za borbu protiv organizovanog kriminala potrebne kadrovske promene u sudstvu i tužilaštvu koje su, medjutim, izostale. Vladajuća većina ne može da se dogovori oko izbora Tužilačkog saveta, rad Ustavnog suda je blokiran zbog odaska u penziju troje sudija, kao i rad Državne izborne komisije koja ne može da izabere predsednika.

Za ključna imenovanja potrebna je dvotrećinska većina koju je u ovom trenutku, imajući u vidu duboke podele, nemoguće doseći.