Sutra vanredni izbori u Budvi: Grad na crnogorskom primorju kojim se gotovo godinu dana upravlja iz zatvora

Krajem marta predsednik Crne Gore Jakov Milatović raspisao je za 26.maj vanredne izbore u Budvi.

Shodno ovlašćenjima iz člana 16 Zakona o biračkom spisku, Ministarstvo unutrašnjih poslova obaveštava sledeće:

-Broj birača u biračkom spisku u opštini Budva po kome su održani prethodni izbori 11. juna 2023. godine je: 18.909;

– Broj birača u biračkom spisku za lokalne izbore u opštini Budva na dan 26. mart 2024. godine je: 19.042, stoji na sajtu Vlade Crne Gore.

Na izborima za prvog čoveka Budve učestvuje devet kandidata: 1. „Budva naš grad“-Nikola Jovanović; 2.Demokrate-Đorđe Zenović; 3. „Za budućnost Budve“- Mladen Mikelj; 4.PES -Predrag Zenović; 5.CEP-Novak Adžić; 6. DPS- Nikola Milović; 7. URA-Blažo Rađenović; 8. SDP, SD i LP – Petar Odžić i 9. Lista Božidara Vujičića.

Većinom glasova, Skupština Opštine Budva je 25. marta usvojila odluku o skraćenju mandata lokalnog parlamenta.

Time je izbegnuto uvođenje prinudne uprave koju je najavila Vlada zbog nefunkcionalnosti.

Do izbora u Budvi dolazi nakon svega godinu i po od formiranja nove vlasti predvođene proruskim Demokratskim frontom koji je u međuvremenu rasformiran, piše Radio Slobodna Evropa.

Na čelu Budve je bio Milo Božović koji je uhapšen u aprilu prošle godine zbog sumnje da je učestvovao u krijumčarenju kokaina i za veze sa organizovanim kriminalom.

Potom je Specijalno tužilaštvo protiv njega i još 20 osumnjičenih podiglo optužnicu kojom ih tereti za stvaranje kriminalne organizacije i šverc preko četiri tone kokaina.

Kako nije bio izabran zamenik predsednika Opštine, Božović je upravljao Budvom iz pritvora. Sud mu je dozvolio da potpisuje odluke za isplatu zarada zaposlenima, da donosi odluke o izgradnji i potvrđuje milionske ugovore.

Iz zatvora je potpisivao ne samo platne naloge, već i odluke o izboru firmi za izgradnju puteva, o nabavci teretnog vozila, ugovore o gradskim komunalijama… pa i odluku o Lokalnom akcionom planu za mlade za 2024, piše Radio Slobodna Evropa.

On je odbio da podnese ostavku a većina u lokalnom parlamentu iz njegovog DF odbija je da ga razreši i imenuje novog predsednika. Zbog partijskih neslaganja mesecima nije bilo moguće ni da se imenuje zamenik Božoviću.

Skraćenje mandata budvanskog parlamenta inicirala je u martu opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) u tom gradu, a podržao deo odborničke većine.

Budva je grad u kojem je u poslednjih 13 godina više gradonačelnika osuđeno na zatvorske kazne zbog korupcije.

Božović, koji je u više mandata bio odbornik lokalnog parlamenta, a potom dve godine poslanik u državnom parlamentu, na čelu je Budve od avgusta 2022. kada je zamenio partijskog kolegu Marka Carevića, koji je podneo ostavku.

Božovićev prethodnik Marko Carević došao je na čelo Opštine u januaru 2019. nakon pobede na lokalnim izborima 2016. koalicije predvođene DF.

Nedugo zatim je Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) objavila da je Carevićev privatni poljoprivredni kompleks na Krimovici, u opštini Kotor, napravljen na pola miliona kvadratnih metara uzurpiranog državnog zemljišta, a da su objekti nelegalno sagrađeni.

Carević je negirao optužbe, tvrdeći da je radio zakonito i objekte uknjižio, te da se nadležnima bezuspešno obraćao kako bi regulisao status zemljišta.

Nakon godinu i po koliko je bio na čelu Budve Carević je podnio ostavku, a tužilaštvo je u avgustu 2023. protiv njega pokrenulo sudski postupak zbog uzurpacije 600.000 kvadratnih metara državnog zemljišta na Krimovici.

Njegovog sina Milana optužuju za nelegalnu izgradnju.

A prethodna dva predsednika opštine iz redova DPS-a završila su u zatvoru.

Krajem decembra 2010. u aferi Zavala uhapšen je tadašnji predsednik Opštine Rajko Kuljača (preminuo jun 2020.), i to je bio presedan u novijoj političkoj istoriji Budve.

Zbog zloupotrebe službenog položaja, štetu od skoro milion evra i omogućavanje protivpravne koristi privatnoj firmi Zavala investu, on je 2015. osuđen na pet godina zatvora.

Sa njim je u istoj aferi uhapšen i na četiri godine osuđen i potpredsednik opštine, Dragan Marović, brat visokog funkcionera DPS-a Svetozara Marovića.

Kuljača je kasnije bio svedok saradnik u suđenjima za korupcionaške afere budvanske kriminalne grupe na čelu sa Svetozarom Marovićem.

U avgustu 2018. je izašao iz zatvora na uslovnu slobodu nakon odslužene dve trećine kazne. Preminuo je dve godine kasnije.

Kada je Kuljača podneo ostavku nakon hapšenja, na čelu Budve ga je početkom 2011. nasledio Lazar Rađenović, takođe iz DPS-a.

Međutim, sredinom avgusta 2015. je uhapšen sa još 12 osoba zbog sumnji da su oštetili gradsku kasu za oko osam miliona evra.

Optuženi su za zloupotrebu službenog položaja i stvaranje kriminalne grupe, koju je, po kasnijem sopstvenom priznanju, formirao Svetozar Marović.

Rađenović je sudu priznao učešće u nekoliko milionskih malverzacija, za što je osuđen na kaznu zatvora od šest i po godina. Kasnije mu je kazna umanjena za trećinu, pa je izašao iz zatvora u leto 2019.

Marović „siva eminencija“

„Siva eminencija“ u Budvi, osoba bez koje se nije mogla doneti nijedna važnija politička odluka, bio je Svetozar Marović.

On je bio član najužeg rukovodstva DPS-a, predsednik crnogorske Skupštine i vicepremijer i predsednik državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Iako je još pre osam godina osuđen kao vođa budvanske kriminalne grupe, na četiri godine i deset meseci zatvora i kaznu od 1,1 milion eura za prevaru i zloupotrebu službenog položaja Marović je i dalje na slobodi.

Srbija, u koju je pobegao, i pored zahteva Crne Gore nije ga izručila.

Marović je od aprila 2022. na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država zbog umešanosti u korupciju, mito i proneveru javne imovine.

I njegov sin Miloš Marović je, kao član očeve kriminalne grupe, osuđen na 11 meseci zatvora i novčanu kaznu od 385.000 evra.