“Svi su srećni, ali zemlja je na kolenima”: Hrvatski Jutarnji list o crnogorskim izborima

“Bez nas vlast ne može da se formira”, uzbuđeno su uglas poručivali iz svih opcija koje su ušle u Skupštinu Crne Gore.

To samo pokazuje velike ambicije i očekivanja svih, ali očigledno predstoje napeti i neizvesni postizborni pregovori.

Šta su pokazali ovi izbori?

Kako se čini, ima više pitanja nego odgovora. Pre svega, došlo je do izvesnog zasićenja na izborima, jer je izašlo oko 55 odsto birača, što je deset odsto manje nego na nedavnim predsedničkim izborima.

Druga važna stvar je da je pobednički entuzijazam populističkog Pokreta Evropa sad malo splasnuo u odnosu na predsedničke izbore.

Oni su, očekivano, pobednici ovih izbora, ali nisu ostvarili očekivanu veću razliku ispred svog glavnog konkurenta, procrnogorskog i postđukanovićevskog DPS-a i v.d. šefa Danijela Živkovića.

Oni su, pak, srećni kao malo dete jer nisu verovali da mogu da urade nešto veće bez „večitog Mila“.

Međutim, pokazalo se da ih procrnogorski birači i dalje vide kao utočište koje im nudi „spas“, bez obzira ko ih je vodio.

Očekivali su više od 30 odsto, a uzeli nešto manje od 26 odsto, ali je razlika ispred DPS-a manja od dva odsto.

U DPS-u se raduju jer su očekivali dodatni slom nakon poraza na predsedničkim izborima, ali su uspeli da ostanu glavna procrnogorska suverenistička struja.

Ipak, opet će biti u opoziciji jer im je koalicioni potencijal ograničen, iako će pojedinačno imati najviše predstavnika u skupštinskim klupama, čak i više nego Pokret Evropa sad, čija koalicija preovladava u klupama, ali će od 25 zastupnika ima ih oko 17.

DPS eventualno može da računa na manjinske stranke, ali uprkos neočekivanom uspehu Bošnjačke stranke (nešto manje od sedam odsto) i možda albanske stranke i opet jednog hrvatskog predstavnika, to nije dovoljno jer sve ostale stranke a koalicije su već u izbornoj noći odbacile mogućnost saradnje sa DPS-om.

Konačno, Evropa sada šalje zavodljivu sirenu manjinama.

Prosrpsko-proruski radikali su treća najjača opcija, a njihov lider Milan Knežević je u svom prvom obraćanju u izbornoj euforiji čak izjavio da je „umesto hvala, umalo rekao spasiba“.

„Meka“ prosrpska koalicija Dritana Abazovića i Alekse Bečića ima potencijal od 12 odsto i očekuju da budu pozvani u vladu, koje, kako su rekli, „bez njih neće postojati“.

Oni su, po mnogima, bili glavni adut Aleksandra Vučića.

Delikatan zadatak

I sada dolazimo do glavne tačke, kada se priča zakomplikuje i postoje znaci nestabilnosti i mogućeg nastavka krize.

Naime, kako kaže podgorički analitičar Darko Šuković, „formiranje vlasti bez DF-a (Milan Knežević i Andrija Mandić) i DPS-a“, ali i bez URA-e (Abazović), suštinski je nemoguće.

Književnik Andrej Nikolaidis je odmah posle izbora rekao da nije tačan refren koji svi ponavljaju „nema vlasti bez nas”.

“Vlada može biti i bez Pokreta Evropa sada“, smatra Nikolaidis.

Dakle, uprkos pobedi, najnezadovoljniji mogu biti Pokretu Evropa sada, koji i pored ovoga već ima glavobolje sa pronalaženjem partnera.

Očekivali su ubedljiviju pobedu, a sada imaju delikatan zadatak da za svoju vladu prikupe čak 17-18 glasova, jer je za to potreban čitav niz kompromisa i neželjenih ustupaka.

Doduše, njihov koalicioni potencijal je mnogo jači i širi, a u prilog im ide i činjenica da će aktuelni lider Evrope Milojko Spajić mandat za formiranje nove vlade dobiti od partijskog kolege Jakova Milatovića.

On se, pak, iako je bio rezerva na predsedničkim izborima (u poslednjem trenutku uskočio umesto Spajića, koji je negirao srpsko državljanstvo, a afera mu je navodno upriličena iz Beograda), pokazao se kao najjači adut stranke koja je osnovana pre samo godinu dana.

Milatović je trenutno najpopularniji političar u Crnoj Gori, a uoči izbora Spajić se kompromitovao u aferi „južnokorejskog kralja kriptovaluta“ koji je uhapšen u Crnoj Gori i sa kojim je priznao poznanstvo i veze.

Prosrpsko-proruski radikali Milan Knežević i četnički vojvoda Andrija Mandić bili bi mu najlakši izbor da nema velikog i gotovo nepremostivog – ali.

Oni su toksični i rizični provodadžije koje bi svi radije izbegavali i bez oklevanja žele svoj deo vladajućeg kolača.

Pominjali su Evropi, možda i pretili, da su glasovi njihovih simpatizera odlučili pobedu Jakova Milatovića, a to se, kako kažu, ne zaboravlja.

Čak ni „ambasade“, kako vole da kažu, koje su sada podržale Pokret Evropa sada, ne žele njihovo učešće u vlasti.

U Podgorici već poručuju da neće odlučivati Spajić, već Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD.

To je posebno delikatno jer su im, u principu, prioriteti veoma različiti.

„Evropa sada“ želi da što pre uđe u EU, ne dovodi u pitanje članstvo u NATO i ne želi da ukine priznanje Kosova i sankcije Rusiji, što su krajnji prioriteti Kneževića i Mandića, koji su najavili svojevrsni „moratorijum” na neke od ovih zahteva kao zalog za ulazak u vladu, ali nisu odustali od tih strateških zahteva koji će im uvek visiti nad glavom.

Podsetimo, oni nisu ni ušli u vladu Zdravka Krivokapića koju je sastavio tadašnji mitropolit Amfilohije.

Tako je Spajić u „slučaju kolačića“ oko opcije kojom bi najlakše formirao vladu, a atmosfera je kontaminirana.

Ekscentričan scenario

Drugi veliki problem „Evrope sada“ je njihov drugi „prirodni“ saveznik, koalicija „Hrabro se broji“ Abazovića i Bečića, ali su se i tu pojavili problemi i pukotine.

Naime, Spajić se suočio sa nekoliko delikatnih situacija koje će mu stvarati poteškoće.

Prvo se uoči izbora upetljao sa Abazovićem, za kojeg se kaže da je preko Beograda, i podmetnuo aferu kako bi naudio Spajiću, koji navodno nije po volji već uzdrmanom Vučiću.

Spajić i Milatović, bar deklarativno, ostaju na prozapadnom putu.

Spajić i Abazović su tokom kampanje praktično jedni drugima pretili zatvorom: Abazović Spajić zbog skandala sa kriptovalutama, a Spajić Abazović zbog, kako je rekao, „zloupotrebe premijerskog položaja i prekoračenja ovlašćenja prilikom sazivanja Saveta za nacionalnu bezbednost”.

Spajić je i u izbornoj noći rekao da neće pregovarati sa Abazovićem.

Sada postoji „kvaka“ – hoće li koalicija Abazović-Bečić pregovarati sa Spajićem ili svaki ponaosob?

Posebno je nezgodno jer je Abazovićeva URA dobila više mandata u Skupštini.

Dakle, gde god dotakne – prokišnjava.

I za kraj, nešto što u ovom trenutku deluje kao ekscentričan scenario, ali to ionako svi pominju, a to je velika koalicija Evrope i DPS-a.

Naime, iako izgleda neverovatno, to bi, kažu u Podgorici, uglavnom garantovalo stabilnost, ali i potvrdilo nepovratan prozapadni put Crne Gore i zadovoljilo „ambasade“ jer bi u toj koaliciji jedni drugima bili korektori.

Ne bi bilo problema sa NATO, EU, Kosovom, sankcijama Rusiji i ostalim političkim „đakonima“, a procrnogorska Crna Gora bi bila zadovoljna, kojoj bi učešće DPS-a garantovalo sigurnost i neutralisalo strah od napada na identitet i opasnost od „srpskog sveta”.

S obzirom na to, možda bi najneverovatniju kombinaciju trebalo zadržati negde u podsvesti.

Pogotovo što Rusima ne ide u Ukrajini, a Vučić ima veoma velikih problema kod kuće gde mora da se štiti.

To bi, naime, garantovalo da obećanja Milatovića i Spajića nisu samo formalna.

Potrebne su akcije, a ne reči.

Bilo kako bilo, ako Knežević i Mandić uđu u vladu, teško da bi se to proglasilo, osim možda samo usputnim rečima.

Podsetimo, poslednje dve vlade – Krivokapićeva i Abazovićeva – zaklele su se da će biti orijentisane ka Briselu, ali je Crna Gora upravo u njihovim mandatima počela da zaostaje na ovom putu, iako je učinila najviše od svih zemalja jugozapada.

Balkan.

U svakom slučaju, Crnu Goru ovi izbori najverovatnije nisu izvukli iz krize u kojoj već duže vreme čami, samo je pitanje kojim će se intenzitetom nastaviti.