antonio tajaniFoto: EPA-EFE/FABIO FRUSTACI

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani naglasio je danas tokom panela u okviru Dubrovnik foruma da je Zapadni Balkan „prioritet“ za italijansku vladu, kao i da je potrebno podržati punopravno članstvo Ukrajine i Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.

Na panelu o prilagođavanju u vreme globalnih promena učestvovali su i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel, generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić, hrvatski premijer Andrej Plenković, kao i predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković.

„Mi naravno podržavamo puno članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji, ali istovremeno želimo puno članstvo u Evropskoj uniji zemalja Zapadnog Balkana. Na to smo se obavezali, Ukrajna da, ali i Zapadni Balkan“, rekao je Tajani.

Italija radi dosta na stabilnosti u regionu, italijanski vojnici rade u Bosni i Hercegovini, na granici između Kosova i Srbije, u Albaniji Italija radi protiv trgovaca ljudima u strogoj saradnji sa albanskom policijom, rekao je italijanski šef diplomatije na panelu.

Za Italiju je važno zaustaviti priliv ilegalnih migranata putem mediteranske i zapadnobalkanske rute, pa je Tajani apelovao na zajednički rad na suzbijanju „krijumčara ljudima“.

„Svakodnevno imamo probleme u Furlaniji-Julijskoj krajini s ilegalnim migrantima“, rekao je Tajani.

„Moramo delovati zajedno protiv ilegalne imigracije. Moramo zaustaviti krijumčare. To ne mogu činiti Italija samostalno ili Hrvatska samostalno“, rekao je on.

Hrvatski premijer Plenković je rekao da je Hrvatska godinama govorila partnerima u EU kako Unija nije dovoljno uključena u regionu, što će iskoristiti drugi akteri, te da se situacija po tom pitanju promenila 2018. kada je Bugarska predsedavala Evropskom unijom.

„Moment je tu. Iskoristićemo svoje iskustvo kako bi progurali to pitanje“, kazao je Plenković.

Plenković je rekao da je ilegalna migracija jedno od „temeljnih pitanja“ koja izazivaju rezervisanost nekih zemalja prema proširenju.

„Moramo to pitanje shvatiti vrlo, vrlo ozbiljno“, kazao je Plenković, ističući da je grčki premijer Kirijakos Micotakis učinio puno na zaštiti grčke granice i ujedno spoljne granice EU.

Visoki predstavnik EU Žozep Borel osvrnuo se na Evropsku uniju kao geopolitičkog aktera, i istakao da EU „nije vojni savez, ali nije ni nevladina orgnizacija koja samo propoveda dobro ponašanje i vladavinu prava“, prenosi agencija Hina.

„U svetu u kojem živimo mnogi ne mare za pravila i spremni su iskoristiti silu. Ukrajina je poslednji primer“, kazao je Borel i rekao da EU mora da pokaže da ima moć, na primer da ima moć da odbaci svoju energetsku zavisnost od Rusije.

Rekao je i da EU gradi mehanizme kako bi se borila protiv dezinformacija naglašavajući da tu ima mnogo posla.

On je govorio o svom stavu u odnosu prema Kini i istakao da je potrebno smanjiti zavisnost od Kine u nekim ključnim područjima, ali i rekao da je istovremeno nužno „izbeći podelu sveta u dva ekosistema“.

Govoreći o Ukrajini Plenković je rekao da će joj Hrvatska pomoći u razminiravanju i odgovornosti za ratne zločine, što su, kako je dodao oblasti u kojima Hrvatska ima „nesrećno iskustvo“ iz domovinskog rata.

Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić je podsetila da je Savet Evrope „snažno i jasno“ reagovao na rusku agresiju tako što je Rusija izbačena iz organizacije, dodavši da je za „održiv i pravedan mir“ u Ukrajini potrebno osigurati odgovornost za ratne zločine.

Prisutnima su se pre panela obratili i šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman, a preko video veze čelnik OECD-a Matijas Korman i ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba. Kuleba je u svom izlaganju ponovio da je Ukrajini važno da na predstojećem samitu NATO-a u Viljnusu dobije „jasan signal“ da će se moći pridružiti NATO-u „kada se ispune svi nužni preduslovi“ .

Šesnaesti Dubrovnik forum na kojem učestvuju zvaničnici brojnih zemalja i međunarodnih organizacija, počeo je sinoć i održava se danas.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari