Ranko Đonović: Temeljni ugovor u službi skupljanja prosrpskih glasova

Istog dana premijer Zdravko Krivokapić objavio je na Tviteru da su na sednici vlade usvojili informaciju i “iskazali apsolutnu spremnost za potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC, u najkraćem vremenskom roku”.

Zbog čega je baš Temeljni ugovor postao tako bitan i prioritetan Ranko Đonović, crnogorski politički analitičar, u izjavi za Danas podseća da je nakon što je 17. januara formalno objavio model manjinske vlade, Abazovićeva prva reč bila da će potpisati Temeljni ugovor.

“Znači nije rekao upoznaćemo građane, povešćemo javnu raspravu pa ćemo da vidimo o čemu se radi, da dobijemo podršku tome, nije to rekao nego potpisaćemo”. Đonović upućuje i na Abazovićevu izjavu  da “zna da u Demokratskom frontu (DF) ima dosta dobrih ljudi, nije rekao u svim partijama, nego dodvoravajući se Frontu kao da ga tamo čekaju glasovi”. Potpuno nepouzdana partija, ja ih zovem pripravnicima, kaže naš sagovornik.

Ističe da je pre dolaska Abazovića u beogradsku patrijaršiju dolazio ranije i Krivokapić.

“Potpisivanjem tog ugovora gospodin Krivokapić nada se da će pokupiti nešto od srpskih glasova u Crnoj Gori zato mu se tako žuri jer vidi da ima par dana, ili neki dan više ako se možda produži, i neće biti premijer, mada ko zna kako će se stvari odvijati. Pa je bolje da ima što više takvih stvari za sebe. Upravo i gospodin Abazović, po mom mišljenju, došao je iz istog razloga da obeća Patrijarhu da će to biti potpisano, da se obaveže ali da se to ne radi sad pred sam pad vlade”.

Otprilike, ukazuje naš sagovornik, motivi se mogu tu prepoznati i ne vidim po kom drugom osnovu može Dritan Abazović doći kod srpskog patrijarha.

Povodom tvrdnji pojedinih da i Abazović navodno ima mentore u Beogradu za manjinsku vladu, Đonović kaže da je takvo mišljenje sada veoma aktuelno u crnogorskoj javnosti.

“Svi tvrde da je to otprilike ta igra. Nerijetko se čuje da Dritan, koji izigrava velikog građanina, u dogovoru sa velikosrpskim pobornicima ovamo igra velikoalbansku igru. Ja ne mogu reći da je ovo moj stav mada ne mogu da osporim ovo što sam sad rekao i što ćete čuti dnevno po tri, četiri puta, ako se krećete među prosječnim narodom.

Ali, to isto sam čuo i od vrlo uglednih političara, analitičara i ljudi koji su u situaciji da imaju dobre informacije”.

Podgorička Pobjeda juče je objavila članak u kojem navodi da je od dana kada je parlamentu predata inicijativa za glasanje o nepoverenju Vladi Krivokapić sa lojalnim ministrima, uz punu podršku Demokrata Alekse Bečića preko čelnika Mitropolije crnogorsko-primorske, uz ekipu iz Beograda koju predvode Mlađan Đorđević i Predrag Lečić, te logističku podršku vrha ANB-a i dela srpske BIA, pokrenuo opsežnu akciju da se na svaki način, institucionalno ili pritiskom ulice, spreči pad Vlade 4. februara.

Krivokapić je potvrdio da je Lečić angažovan u vladi od kraja decembra ali da ne zna šta tačno radi.

Takođe Lečić je viđen i na protestima u Podgorici protiv manjinske vlade. Đonović ukazuje da ne zna da li je Mlađan Đorđević dolazio lično u Crnu Goru, ali da to ne menja stvar. “Šta ovaj Beograd danas želi jasno je svakom normalnom i dobronamjernom građaninu i Srbije i Crne Gore. Nije jasno samo onima koji neće da priznaju ili neće da znaju. Tako da li je njemu (Đorđević) neko rekao ili samoinicijativno to radi nije važno jer se to uklapa u politiku koju Srbija vodi”.

Sagovornik Danasa naglašava da je činjenica da su se “gospodin Krivokapić i ta kamarila oko njega vrlo angažovali i da traže prijatelje na sve strane kako bi koji poen pridobili pred izbore koji slijede. U to možemo biti više nego sigurni”.

Oni će, kaže, brzinski sada formirati partiju, počeće da formiraju partijsku strukturu. A Krivokapić, navodi Đonović, nema odakle “uzeti glasačko tijelo sem, da kažem, od peletača iz DF, Demokrata i taj prosrpski blok”.

Nažalost, ukazuje, građanski blok nije utemeljen u Crnoj Gori “ali ni u Srbiji bar meni tako izgleda odavde”.

Đonović ponavlja nešto što, kaže, govori već više od deset godina a to je da će mu biti najmiliji dan kada bude čuo da je u Crnoj Gori osnovana građanska partija. “E sad da li će biti srpske prepoznatljivosti ili neće, ali smatram da građanska partija ne bi trebalo tako da se mjeri. Kod nas se ipak još to tako prihvata.  Albanske partije se osnivaju kao građanske samo sa Albancima. Po činjenjima koje teže one mogu da zastupaju i građanske ciljeve. Nažalost takvih stranaka sa srpske strane ili od Srba još u Crnoj Gori nema”.

Đonović procenjuje da će do 4. februara, za kada je zakazano glasanje o nepoverenju vladi, mnoge stvari biti jasne. “Doduše kada generalno gledamo u granicama Crnu Gore moram da vam kažem da ne očekujem nikakve revolucionarne promjene, da li će to biti manjinska, tehnička ili neka druga vlada, bitno je zaista skloniti ovu vladu jer ona je zaista izgubila glavu i tumara kao pijanac posle neprospavane noći, kad ono ne zna kuda se kreće”.

A sa druge strane, izražava uverenje da manjinska vlada ili neka tehnička, politička, predizborna, građanska vlada kako god da ih zovu i kakva god da bude vlada “nadamo se da je ovo vrijeme koliko toliko donijelo, govorim od pet odsto, deset odsto građana, koji su prepoznali da se ova igra zove Velika Srbija i da bi ta Velika Srbija zapravo bila najmanja Srbija koja je postojala i najviše bi bila na štetu Srbije, ali i Crne Gore. Svaka Srbija od Miloševića, Šešelja… je gora od gore. Ovo ne  govori neprijatelj Srbije nego čovek koji poštuje i voli Srbiju”, zaključuje sagovornik Danasa.

 

Ugovor izmenjen u odnosu na prethodnu verziju

Podgoričke Vijesti objavile su juče ujutru na svom sajtu nacrt Temeljnog ugovora između Crne Gore i SPC, i navode da je reč o poslednoj verziji koja je pretrpela nekoliko izmena u odnosu na prethodnu. U preambuli novog nacrta Temeljnog ugovora, koji je Vlada Crne Gore uputila SPC, piše da je hrišćanska crkva na prostoru današnje Crne Gore prisutna od apostolskih vremena i njenog kontinuiteta kroz istorijsko pravoslavno i crkveno ustrojstvo od osnivanja Zetske, Budimljanske i Humske episkopije (1219. g.) „u sastavu Žičke arhiepiskopije, Pećke patrijaršije, odnosno Srpske pravoslavne crkve“, prenose Vijesti.

U prethodnoj verziji koju je Vlada slala su bile izbrisane reči “u sastavu Žičke arhiepiskopije, Pećke patrijaršije, odnosno SPC” sa obrazloženjem da je hrišćanska crkva postojala na prostoru današnje Crne Gore i u periodima ukidanja Pećke patrijaršije (od 1463. do 1557. i od 1766. do 1920.) i da bi, ako to ne bi bilo konstatovano, podrazumevalo da crnogorske vladike iz dinastije Petrović-Njegoš i drugi crkveni poglavari iz tog peroda nisu pripadali hrišćanskoj crkvi i da je to sa stanovišta države Crne Gore neprihvatljivo.

U novom nacrtu piše i da se uvažava istorijska uloga SPC (u prethodnom nacrtu pisalo je SPC u Crnoj Gori), posebno Mitropolije crnogorsko-primorske za vreme crnogorskih mitropolita-gospodara, kao i njena uloga u državnosti Crne Gore i društvenom, kulturnom i obrazovnom razvoju, što se razlikuje od prethodne verzije koja je naglašavala istorijsku ulogu Mitropolije crnogorsko-primorske, kako je tada obrazloženo iz Vlade, kao jedine od postojećih eparhija SPC koja je temelj državnosti Crne Gore.

Takođe, u poslednjem nacrtu se SPC jemči “vršenje javnopravnih ovlašćenja”, što je bilo uklonjeno iz prethodnog nacrta, sa obrazloženjem da nije valjana pravna konstrukcija jer javnopravna ovlašćenja vrše javnopravni organi, pre svega državni organi.