Hrvatsku poziciju u rješavanju problema bosanskohercegovačkih Hrvata slabi neusklađenost hrvatskog predsednika i premijera, kazao je Hini hrvatski evroposlanik Tonino Picula, odedavno izvestilac Evropskog parlamenta za strategiju proširenja.
Čelnici EU prošle sedmice odlučili Ukrajini i Moldaviji da dodele status kandidata za pristupanje EU, dok su se davanju tog statusa Bosni i Hercegovini usprotivili Francuska, Nemačka i Holadndija, podseća portal Index.hr, koji prenosi intervju.
Davanje kandidatskog statusa BiH podržali su i hrvatski predsednik i premijer, ali je Zoran Milanović želio da ga BiH dobije blanko, a Andrej Plenković saglasio se sa zaključcima Evropskog saveta da ono mora ići u korak s izmenama izbornog zakona u toj zemlji.
Picula smatra da takva neusklađenost slabi hrvatsku poziciju, te da je zbog toga Slovenija mogla iskoristiti priliku i predstaviti se kao glavni zagovarač evropske budućnosti BiH: „Tu se vidi koliko je štetno kada se ne praktikuje dogovorena politika koja mora slediti vitalne nacionalne interese.“
Na pitanje zašto Ukrajini zeleno svetlo, a BiH ne, Picula objašnjava da proces proširenja nije samo tehnokratski nego i politički, pa ulogu u proširenju igraju, a igrali su i ranije, geostrateški razlozi. Primerice, Grčka je 1981. zbog strateško-političkih razloga ušla u Evropsku uniju nakon zalaganja i pritiska tadašnjeg francuskog predsednika Žorža Pompidua. I Kipar je primljen zbog geostrateških razloga, iako kiparska vlada ne kontroliše čitavu državnu teritoriju.
„Ako se iskoračilo prema Moldaviji i Ukrajini, možda je trebalo reagovati i prema BiH, ali tu sam malo skeptičan. Suprotno od Ukrajine koja nema unutrašnjih podela po pitanju Evropske unije, BiH ih ima“, kazao je Picula.
Hrvatski evroparlamentarac ističe da u BiH ne postoji koherentna vizija smera kojim bi zemlja trebalo da ide, iako svi formalno govore o potrebi evropskih integracija.
„Svima su na usnama evropske integracije, pa čak odnedavno i Miloradu Dodiku“, rekao je Picula koji Dodiku ne veruje.
Vezanje uz politiku aktualnog srpskog člana predsedništva šteti opravdanim zahtevima bosanskohercegovačkih Hrvata, smatra on: „Očito je da takva taktika ne daje rezultate. Mislim da bi, kada bi se fokus hrvatske politike u BiH više usmerio na dogovor s bošnjačkom stranom, bilo lakše nama u evropskim institucijama zagovarati rješenje koje jedino jamči stabilnost i budućnost.“
„Politički paktirati s Dodikom ne ostavlja dobar utisak ovde u Briselu, pored svih opravdanih i jakih argumenata u korist reforme BiH“, dodao je Picula, koji je i član spoljno-političkog odbora Evropskog parlamenta: „On svako malo najavljuje istupanje iz BiH i time pre svega dospeva na različite liste sankcionisanih političara. A uz to podržava politiku Kremlja prema zapadnom Balkanu i Ukrajini. Vezivanje za takvu politiku sigurno ne jača opravdanu argumentaciju hrvatskih političara u BiH.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.