Traži se ostavka Johana Satlera, sa mesta šefa Delegacije EU u BiH

U situaciji u kojoj bi se vrednosti i principi za koje se borio u prvoj polovini 20. veka i odbrana evropskih granica mogli ponovo odigrati u Bosni i Hercegovini, smatraju neprihvatljivim da Satler nastavi svoje delovanje na navedenoj poziciji, navodi se.

Tvrde da je mandat Satlera obeležen  potpunim neuspehom da se odgovori i insistira na poštovanju samih principa koji su u osnovi Evropske unije. Stoga je i evroskepticizam među građanima u porastu.

Njegov mandat ostaće upamćen po gotovo stalnim političkim krizama, navode, koje su dosledno opisivane kao najgori i najnestabilniji period od završetka rata, a obeležene uzastopnim blokadama koje onemogućavaju političko funkcioniranje ove zemlje, prvenstveno – ali ne samo – na državnom nivou.

Verujemo da svaka suštinska reforma, pre svega kada je u pitanju izborna praksa i ustavne promene, mora počivati na osiguranju standarda koje postavlja Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Smatramo da je užasno da smo prisiljeni da podsećamo ne samo javnost Bosne i Hercegovine, njene političare tako netačno nazivane “liderima“, već i države članice Evropske unije i druge predstavnike internacionalne zajednice da je Ustav Bosne i Hercegovine inspirisan Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, Internacionalnim paktom o građanskim i političkim pravima i o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, te Deklaracijom o pravima pripadnika nacionalnih ili etničkih, verskih i jezičkih manjina, kao i drugim instrumentima za zaštitu ljudskih prava.

Ustav jasno kaže da se prava i slobode utvrđene Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda i njenim Protokolima direktno primenjuju u Bosni i Hercegovini, te da imaju prednost u odnosu na sve druge zakone, navodi se.

Verujemo da ovi principi, kao i druge vrednosti koje su suština moderne Evrope, postavljene svim pravnim instrumentima od 1949. obeležavaju standarde kojima Bosna i Hercegovina kao posleratno i postgenocidno društvo treba težiti, bez obzira na bilo kakve potencijalne promene postojećeg ustava kako je formulisano u Dejtonskom sporazumu.

Upravo na tim osnovama Evropski sud za ljudska prava je doneo svoje odluke koje ostaju relevantne za političku reformu u Bosni i Hercegovini, a presudu u slučaju Zornić treba smatrati ključnom i elementarnom u bilo kakvim pokušajima ustavne i izborne reforme.

Naše je čvrsto uverenje da su akcije koje je preduzimao gospodin Satler samo doprineele društvenim tenzijama u smislu hranjenja i produbljivanja izlizane političke mantre koja se oslanja na uvećanje i instrumentalizaciju navodnih etničkih podela, ali je jasno usmerena na omogućavanje stranačke manipulacije vladajućim strukturama.

“Od kada je nespretno proglasio Dragana Čovića za šampiona evropskih integracija, gospodin Satler je demonstrirao prezir prema društvu Bosne i Hercegovine.

Ignorisao je najaktivnije i najdoslednije zagovornike pravih evropskih vrednosti instrumentalizovanjemm metoda skupštine građana za neadekvatno raspravljanje o zamršenostima Izbornog zakona u nameri da se postigne ranije zacrtan cilj – postizanje reforme izbornog zakonodavstva po meri gospodina Čovića.

I najnovije opstrukcije u pogledu nametanja rešenja za osiguranje finansiranja za izbore planirane za oktobar 2022.  u zakonski zadatim rokovima (19.5.2022.) su potpuno u skladu s njegovim ranijim ponašanjem”, ukazuju potpisnici inicijative.

Pristup šefa Delegacije EU je dosledno obeležen smirivanjem i omogućavanjem destruktivnog delovanja Dragana Čovića i Milorada Dodika u blokiranju funkcionisanja institucija Bosne i Hercegovine, navode. “Verovali smo da će se ovakav pristup morati promeniti, ako ni zbog čega drugog nego zbog sporog uviđanja da i Čovićevi i Dodikovi postupci olakšavaju destabilizirajuće interese Ruske Federacije u regionu, posebno nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Nažalost, pogrešili smo”.

Osim toga, smatramo da je Delegacija EU u Bosni i Hercegovini namerno ignorisala pozitivne osnove za reformu kada su u pitanju izborne procedure i sam Ustav, kao i po drugim pitanjima, uključujući Ekspertski izveštaj o pitanjima vladavine prava u Bosni i Hercegovini ili takozvani „Priebeov izveštaj”.

Umesto toga, kažu, postupci Satlera išli su u pravcu odobravanja „dogovora” etnopolitičkih „lidera”, kroz sastajanje u hotelima i restoranima, grubim omalovažavanjem institucija ove zemlje, a da ne spominjemo stvarne evropske vrednosti i principe.

“Prema našim saznanjima, aktivnosti gospodina Satlera kao šefa Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini i specijalnog predstavnika Evropske unije u Bosni i Hercegovini omogućile su napore unutrašnjih i spoljnih političkih snaga koje su destruktivne prema ovoj državi, i lako se mogu posmatrati kao puki nastavak političkih programa Srbije i Hrvatske – prvog artikulisanog Memorandumom Srpske akademije nauka i umetnosti (1986) i koji je kulminirao onim što je proglašeno činom genocida od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, a druga od strane istog Suda proglašena udruženim zločinačkim poduhvatom”.

Takođe je vredno napomenuti da su obe ove presude donete nakon donošenja Dejtonskog sporazuma i Ustava Bosne i Hercegovine 1995. godine, čime je razjašnjen položaj Bosne i Hercegovine u vreme sklapanja mirovnog sporazuma i nacrta buduće države.

Termin „konstitutivnost“ je pogrešan prevod, a k tome zastario i suprotan vrednostima utvrđenim u EU i drugim konvencijama.

A najnovija inovacija – pojam “legitimnog političkog predstavljanja etničkih zajednica” u javnoj i političkoj sferi, cinično se uvukao u politički leksikon, iako nije prisutan u Ustavu, a suštinski je u suprotnosti s Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda i s presudama Evropskog suda za ljudska prava.

“Činjenica da je gospodin Satler, a samim tim i sama EU, prihvatio ovaj pristup je sramotna, jer je time podstaknuta atmosfera reaktivnog etnocentrizma i negativno uticala na poverenje među etničkim grupama i prema institucijama ove zemlje.

Taj pristup u potpunosti negira pravo na građanstvo Građanima i Ostalim, uprkos njihovom jasnom definisanju u Ustavu”.

Pozivamo na zaokret u politici Evropske unije prema Bosni i Hercegovini, da se odmakne od dela koje vrednosti Unije pretvaraju u puke reči, i umesto toga insistiramo na ništa manje niti išta više nego stvarnom provođenju presuda Evropskog suda za ljudska prava, prvenstveno presude u slučaju Zornić;

na implementaciji preporuka Ekspertskog izveštaja o pitanjima vladavine prava u Bosni i Hercegovini, te puta koji je zacrtan u četrnaest ključnih prioriteta formulisanih u Mišljenju Evropske komisije, a sve imajući u vidu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju te Evropsku konvenciju za zaštitu prava i temeljnih sloboda.