Milo Đukanović, potencijalni kandidat za zamenika generalnog sekretara NATO-a: Turski portal imao uvid u inicijativu

„Imali smo uvid u neformalni nacrt na kojem rade diplomate iz devet NATO članica koje nameravaju da kandiduju Đukanovića za visoku dužnost u NATO i obrazloženje za njegov izbor prilično je detaljno“, piše Firtina Haber na koji se pozivaju i podgorički mediji.

Bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović je, navodi portal, čovek koji je odigrao presudnu ulogu u procesu pristupanja Crne Gore NATO sve do njenog punopravnog članstva 2017.

Turski medij piše da je politička procena u ovih devet članica NATO da kandidat iz istočne Evrope ima velike šanse da postane zamenik generalnog sekretara NATO, jer će čelna funkcija u Alijansi ponovo biti dodeljena „starim“ članicama Alijanse.

„Sezona izbora širom Evrope zasenila je, za sada, jedan izborni proces koji po značaju ne zaostaje za nacionalnim ili izborima za Evropski parlament. U toku je kompleksan proces kandidovanja, lobiranja, cenkanja i ustupaka unutar NATO oko izbora novog generalnog sekretara.

Ovaj proces ulazi polako u završnicu budući da 1. oktobra ističe mandat sadašnjem generalnom sekretaru Jensu Stoltenbergu, koji je već jednom vanredno produžen.

Predstojeći samit NATO u Vašingtonu u julu trebalo bi da bude mesto gde će usaglašavanje među članicama NATO oko novog generalnog sekretara biti manje-više okončano.

Skoro je izvesno da je na putu da postane generalni sekretar Alijanse doskorašnji liberalni premijer Holandije Mark Rute. Za sada 29 od 32 članice stoje iza Ruteove kandidature, svakako i najvažniji glas od Sjedinjenih Država.

Ipak, u trci je makar formalno i dalje predsednik Rumunije Klaus Johanis, iako bez naročitih izgleda za uspeh. Njegova kandidatura ima više simbolički značaj, kao glas istočnoevropskih članica NATO koje traže da konačno budu prihvaćene kao jednake sa uticajem u odnosu na „stare“ članice iz Zapadne Evrope.

Malo je verovatno da će ovaj izborni ciklus zadovoljiti ambicije istočnih Evropljana da imaju svog predstavnika na najvišoj civilnoj funkciji u Alijansi, ali ostaje prostor da umesto funkcije broj jedan budu namireni nekom nižom, ali i dalje prilično uticajnom funkcijom u Alijansi.

Dužnost zamenika generalnog sekretara NATO u prethodnih pet godina obavljao je nekadašnji šef rumunske diplomatije Mirčea Džoana.

S obzirom na to da u vezi sa izborom generalnog sekretara skoro da nema neizvesnosti i da je put ka čelnoj funkciji u NATO već utaban za Marka Rutea, trka za mesta njegovih najbližih saradnika, a ujedno i druge visoke dužnosti u novoj upravljačkoj garnituri, postaje mnogo zanimljivija.

Ali, zašto je izbor za ovako visoku dužnost u NATO pao baš na dugogodišnjeg lidera Crne Gore?

Firtina Haber piše da je uvidom u nacrt na kojem rade diplomate iz devet država članica NATO članica koje nameravaju da kandiduju Đukanovića za visoku dužnost u NATO obrazloženje za njegov izbor prilično detaljano.

Ističe se Đukanovićevo liderstvo u demokratskoj tranziciji Crne Gore ka članstvu u NATO i EU uz izgradnju tolerantnog multietničkog društva.

“Pod liderstvom Đukanovića Crna Gora ne samo da je bila jedina država bivše Jugoslavije koja je uspela bez vojnog konflikta da stekne samostalnost, već je odmah postala i najpozitivniji regionalni primer za skladne unutrašnje odnose i širenje tolerancije i pomirenja u post-konfliktnom Balkanu“, piše između ostalog u obrazloženju.

Kao korist za Alijansu od njegovog izbora za zamenika generalnog sekretara navodi se desetak konkretnih tačaka, među kojima i vrlo važna poruka koju bi NATO poslao Đukanovićevim izborom da ne prepušta upliv ruskog uticaja u svoju članicu koja je i simbol i ključ očuvanja bezbjednosti na post-konfliktnom Balkanu.

Takođe, izbor crnogorskog lidera obrazlaže se i time da bi NATO odao priznanje „žrtvi i odlučnosti za preuzimanje rizika da bi neko postao član NATO i delio njegove vrednosti“.

U tom kontekstu napominje se da su Crna Gora i Đukanović tokom perioda pristupanja NATO bili izloženi veoma jakim pritiscima Rusije da odustanu od tog puta, što je kulminiralo 2016. kada su ekstremisti pod uticajem Rusije pokušali oružani prevrat u Crnoj Gori, hapšenje i likvidaciju njenih pro-NATO lidera, uključujući i samog Đukanovića.

To što je Crna Gora relativno mala i svakako jedna od najmlađih članica NATO u ovoj incijativi se ne uzima kao hendikep već naprotiv kao kvalitet Đukanovićeve kandidature.

To bi bila odluka, navodi se u draftu podrške kandidaturi Đukanovića, „kojom NATO demonstrira da je otvoren za dalje širenje, prema svim državama koje dele njegove vrednosti“.

Bez obzira što je proces usaglavašanja oko čelnih funkcija u NATO prilično kompleksan i neizvestan do samog kraja, priprema za kandidovanje Mila Đukanovića za drugu najvišu civilnu funkciju u Alijansi deluje utemeljena i pravovremena.

Ukoliko se pridobije podrška još nekih članica, inicijativa će imati šansu da bude veoma ozbiljno tretirana u narednim mesecima kada se onose odluke o najvišim personalnim rešenjima, a naročito na jubilarnom samitu NATO u Vašingtonu idućeg meseca, piše turski portal.