Tužilaštvo BiH traži hitno informacije o sednici Skupštine entiteta RS: Sumnja u ‘napad na ustavni poredak’

Ovaj zahtev se, kako se navodi, temelji na osnovu Zakona o krivičnom postupku BiH i dostupnih podataka koji ukazuju na sumnju u počinjenje više krivičnih dela, uključujući „Dogovor za činjenje krivičnog dela“, „Pripremanje krivičnog dela“ i „Napad na ustavni poredak“.

Tužilaštvo je istaklo sumnju i u krivična dela- „Neizvršavanje odluke Ustavnog suda BiH, Suda BiH i Evropskog suda za ljudska prava“, te „Sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje“.

Od Skupštine RS i Stevandića se traži da hitno dostave službene dokumente koji se odnose na sazivanje Kolegija Skupštine RS, kao i sve prateće dokumente sa predlozima dnevnog reda za posebnu sednicu Skupštine RS 24. decembra.

Skupština entiteta Republike Srpske (RS) razmatraće danas, na posebnoj sednici „Informaciju o urušavanju pravnog sistema u Bosni i Hercegovini kršenjem Dejtonskog mirovnog sporazuma“.

U informaciji koja je pred poslanicima suđenje Miloradu Dodiku, predsedniku RS, pominje se kao politički montirani proces.

„Informacija se odnosi i na zakon po kome se sudi predsedniku RS, koji je nametnuo visoki predstavnik. Odluke koje nameće Šmit prete da se BiH uvede u fazu po funkcionisanju po zakonima visokog predsavnika, a ne po odlukama institucija u BiH“, kazao je Nenad Stevandić.

Za šta se tereti Dodik?

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je 11. avgusta prošle godine podiglo optužnicu protiv Dodika, jer je potpisao predsedničke ukaze i time proglasio važećim dva entitetska zakona, koja je ranije poništio visoki predstavnik Kristijan Šmit.

Pored njega, Tužilaštvo tereti i Miloša Lukića da je, kao v.d. direktora Službenog glasnika RS-a, omogućio objavu Dodikovih ukaza u ovoj publikaciji.

Reč je o izmenama Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa RS i Zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH.

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit je poništio oba zakona 1. jula 2023. dok je zakonodavna procedura zvanično još trajala.

Istog dana je Šmit, koristeći svoje Bonske ovlasti, nametnuo i izmene Krivičnog zakona BiH, kojima je dodato krivično delo „neizvršavanje odluka visokog predstavnika“ za šta je Dodik i optužen.

Milorad Dodik se nalazi na listi sankcija SAD od jula 2017. godine za ometanje ili pretnju ometanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Početkom januara 2022., ponovo je sankcionisan, jer je direktno ili indirektno učestvovao u kršenju ili činu koji je ometao ili prijetio provođenju Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao i za koruptivne aktivnosti.