U Banjaluci obeležena 31 godina od stradanja 12 beba zbog nedostatka kisenika

Na Spomen-obeležju „Život“ majke preminulih beba, kao i brojni zvaničnici Republike Srpske pložili su vence i cveće.

Srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH željka Cvijanović izjavila je da je 22. maj jedan od najtužnijih dana u istoriji Republike Srpske i nacionalna tragedija koja će zauvek biti urezana u kolektivno pamćenje srpskog naroda.

„Saosećajući sa bolom njihovih porodica i bližnjih, koji ne jenjava ni posle 31 godinu, iznova se pitamo koje su granice zla svetskih moćnika koji nisu dozvolili da se neophodni kiseonik dopremi u banjalučko porodilište“, kazala je Cvijanovićeva.

Prema njenim rečima, upravo nečinjenjem počinjen je najstrašniji zločin, uskrativši pravo na dah i život novorođenim bebama.

Premijer RS Radovan Višković izjavio je da je stradanje 12 banjalučkih beba „zločin koji se ne može ni zaboraviti ni oprostiti“.

„Zato se na ovom mestu okupljamo svake godine. Svetski moćnici su zaslužili kaznu za ovaj zločin, jer je kiseonik tada mogao da bude dopremljen kopnenim putem u Banjaluku, a mogao je da bude organizovan i humanitarni let“, naveo je Višković.

Navodeći da RS „nema mehanizam da takvima sudi ovozemaljskim zakonima“, on je ocenio da „isti oni, koji su tada zabranili da u Banjaluku dođe kiseonik, danas rade gotovo identične stvari“.

„Isti ti nalogodavci danas napadaju RS na koji god način mogu – uslovljavajući, zabranjujući, onesposobljavajući“, naveo je premijer RS.

Zbog odluke Saveta bezbednosti UN-a u maju i junu 1992. godine bili su zabranjeni međunarodni letovi iznad BiH, zbog čega se boce sa kiseonikom nisu helikopterima mogle prebaciti iz Beograda u Banjaluku, zbog čega je preminulo 12 tek rodjenih beba koje su bile u inkubatorima.

Kao datum obeležavanja uzima se 22. maj, jer je na taj dan 1992. godine, zbog nedostatka kiseonika, umrla prva od 12 beba, a ostale su preminule do 19. juna te godine.

Slađana Kobas, rođena 18. juna 1992. godine, jedina je preživela beba u periodu od 22. maja do 19. juna 1992. godine.

Zbog nedostatka kiseonika ozbiljno joj je bilo narušeno zdravlje i preminula je 9. februara 2006. u 14. godini.

Vojska Republike Srpske je posle smrti 12 beba zbog nedostatka kiseonika krenula u proboj koridora u Posavini, koji je do tada bio pod kontrolom Armije BiH i Hrvatskog veća odbrane, posle čega je uspostavljen kopneni put od Banjaluke do Beograda.