U Crnoj Gori vesti čita Ana AI: Da li je etički koristiti veštačku inteligenciju u novinarstvu?

Urednik portala Dan Mili Prelević objašnjava za Radio Slobodna Evropa (RSE) da novinari pišu vest, a onda je čita Ana AI.

Projekat, prvi te vrste u Crnoj Gori, realizovan je korišćenjem generativne veštačke inteligencije (AI), tehnologije koja može da proizvodi različite vrste sadržaja, uključujući tekst, slike, audio i sintetičke podatke.

Korist od veštačke inteligencije zavisi od upotrebe

Upotreba veštačke inteligencije u novinarstvu otvara brojna pitanja, pre svega u oblasti etičke upotrebe.

Mihailo Backović, stručnjak za veštačku inteligenciju, kaže da je AI koristan alat za produktivnost, ali opasan ako se nađe u rukama nekoga ko namerava da proizvodi propagandu u ogromnim količinama.

„Upotreba veštačke inteligencije sama po sebi nije problematična, sve dok uređivačka politika medija primenjuje visoke etičke standarde i ne dozvoljava zloupotrebu ovih tehnologija“, rekao je Backović za RSE.

Prema njegovim rečima, neophodno je da čovek uvek proverava sadržaj i ima poslednju reč prilikom objavljivanja.

„Recimo, Dan nikada ne bi trebalo da objavljuje sadržaj generisan od strane veštačke inteligencije, a da ga prethodno ne provere urednici. Ovo bi takođe bilo opasno jer savremeni generativni AI sistemi imaju blagu tendenciju da ‘haluciniraju’, tj. da generišu izjave koje su netačne.

Prelević: Naša voditeljka je skoro savršena

Mili Prelević, urednik portala Dan, koji je prvi u Crnoj Gori koristio ovu tehnologiju, prednosti ovakvog modela rada vidi u savršenstvu Anine prezentacije.

„Ana AI nije nesigurna, ne gubimo vreme na šminkanje, ne treba nam kamerman. Mi biramo da li će biti plava ili crna, šta će da obuče. Uz male korekcije dikcije, šta dajem virtuelni spiker, znam da će se savršeno pročitati“, kaže Prelević za RSE.

S druge strane, novinarka i voditeljka televizije Vijesti Danijela Lasica kaže da bi, bez obzira na greške voditelja, novinarstvo lišeno ljudskih emocija bilo strašno i opasno.

„Tačno je da, za razliku od Ane, moram da se našminkam, doteram, napraviću grešku u čitanju, lapsus, pogrešno ću akcentovati. Ali za razliku od Ane, vest koju ću objaviti, ja ću prvo pronašao, napisao, ispitao, a zatim objavio da razumem“.

Ona veruje da su informacije koje prenosi robot „poluinformacije“.

„Onaj ko ‘uđe’ u vaš dom svojim likom i glasom mora biti svestan vesti koju vam saopštava, mora da je oseti, bilo da je ružna ili lepa.
‘Nije problem što se tehnika menja’

Virtuelni prezenter nije prva stvar koju je Dan uradio na polju veštačke inteligencije. Pre toga su objavili par tekstova preko Chat GPT, aplikacije veštačke inteligencije koja generiše tekst.

„Dajemo joj temu i ona priprema tekst. Stavite naslov, nadnaslov i napišite ceo tekst. Naravno, kada pišemo pomoću veštačke inteligencije, to naznačimo“.

Ako se nastavi ovaj, kako kaže, tehnološki trend, novinari će ubuduće biti višak, kaže Ivica Seferović, dugogodišnji urednik podgoričke novinske agencije MINA.

„Nije problem što se tehnika menja, već što će se mozak sve manje koristiti.

Priseća se svojih profesionalnih početaka pre 35 godina i ističe da u tehničkom smislu više ništa nije isto.

„Sada puštaju virtuelne voditelje, a da mladom novinaru pokažete uređaje na kojima sam radio i šalje reportaže, verovatno ne bi znao šta su i čemu služe.

Kako se seća, neke najave za događaje dobijao je faksom, a neke je lično otišao da preuzme. Tonove je snimao na diktafon koji je „pamtio” na kasetu.

Šta kažu kolege?

Danijela Lasica ističe da nije protiv tehnoloških inovacija, ali ne misli da će veštačka inteligencija doneti dobro čovečanstvu.

„Ne razumem kolege, urednike, pa čak ni menadžere koji podržavaju tu ideju. Možda će reći da im to olakšava posao.

Ima pitanje za koje su, kako kaže, u medijima primenili veštačku inteligenciju.

„Ako AI danas zameni voditelje, da li je samo pitanje vremena kada će preuzeti vaš posao? I da li ćete i dalje misliti da vam je lakše da radite sa ‘koleginicom Anom’ nego sa mnom?“

S druge strane, Prelević kaže da su novinari zaposleni u Danu dobro reagovali na inovaciju kod voditeljke Ane.

„Ne kažu mi da se osećaju ugroženo. Bilo je onih koji su se pitali da li će veštački spikeri, virtuelni voditelji zameniti druge, da li će biti manje posla. Nije tako. Šta god da radimo, ništa ne može bez ljudi“ .

Međutim, pojedini novinari koje smo kontaktirali za komentar nisu želeli da javno govore o ovoj temi.
Korišćenje veštačke inteligencije da bude transparentno

Profesor Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani Marko Milosavljević, koji radi na istraživanju upotrebe veštačke inteligencije u medijima, kaže za RSE da upotreba veštačke inteligencije mora biti transparentna u smislu da se navodi da je sadržaj bio stvoren uz njenu pomoć.

Sproveo je istraživanje u medijima poput britanskog Gardijana ili američkog Njujork tajmsa.

Navodi i da je problem njegove upotrebe izraženiji u manjim medijima i sredinama, gde nema dovoljno senzibiliteta o tome kako stvari urediti etički i zakonski.

„U ovim medijima često postoje ‘manji vlasnici’ čiji je interes jednostavan, a to je korišćenje veštačke inteligencije i smanjenje većine troškova i otpuštanje novinara.

Kaže i da veštačka inteligencija može mnogo da pomogne u redakcijama i da može da olakša posao novinarima.

„To može da olakša i automatizuje neke stvari koje su jednostavno veoma zamorne jer oduzimaju mnogo vremena“, objašnjava profesor Milosavljević, navodeći primere transkripcije intervjua.

Takođe ukazuje na „tamnu stranu“ veštačke inteligencije.

„Kao i kod svake tehnologije, nešto što se dobije može, s druge strane, da nanese veliku štetu društvu i profesiji ako se ne radi odgovorno“.

Digitalni forenzički centar ukazuje da je veliki broj svetskih stručnjaka potpisao apel kojim se traži šestomesečna pauza u istraživanju veštačke inteligencije, ukazujući na velike rizike po čovečanstvo.

A Sem Altman, izvršni direktor kompanije OpenAI, nedavno je istakao da je zaplašen svojom kreacijom ako bi se koristila za dezinformacije velikih razmera ili sajber napade.

Pored poziva na pauzu u razvoju ove tehnologije, brz napredak generativne veštačke inteligencije naveo je vlade širom sveta da ubrzaju svoje regulatorne napore.

U Evropskoj uniji, koja je po ovom pitanju najdalje odmakla, trenutno je u pripremi Zakon o veštačkoj inteligenciji, odnosno Zakon o veštačkoj inteligenciji. Očekuje se da bi on mogao biti usvojen do kraja godine, čime bi postao prvi veliki zakon koji reguliše veštačku inteligenciju u svetu.

U nedavnom intervjuu Radiju Slobodna Evropa, Dragoš Tudorače, član Evropskog parlamenta i predsednik Odbora za veštačku inteligenciju i izvestilac Odbora za slobode i građanska prava o Zakonu o veštačkoj inteligenciji, pojasnio je da zakon neće regulisati tehnologiju. , ali njegova upotreba.