U Hrvatskoj su jutros otvorena birališta za parlamentarne izbore na kojima pravo glasa ima oko 3,7 miliona birača.
Birališta će biti otvorena do 19 časova kada završava i izborna tišina.
Nacionalne televizije najavile su da će odmah po zatvaranju biračkih mesta objaviti rezultate prvih izlaznih anketa.
Reč je o jednim od najneizvesnijih parlamentarnih izbora zahvaljujući predsedniku Zoranu Milanoviću koji je neočekivanom najavom da će biti kandidat za premijera opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) doveo u pitanje gotovo siguran treći mandat aktuelnog premijera i predsednika Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andreja Plenkovića.
Na birališta izašlo znatno više birača nego na parlamentarnim izborima pre četiri godine, objavila je danas Državna izborna komisija.
Na izborima za 11. saziv Sabora Hrvatske, do 11.30 glasalo je 24,18 odsto birača ili njih nešto manje od 750.000.
Na pojedinim biračkim mestima u Zagrebu stvaraju se redovi, posebno na biračkom mestu na kojem glasaju oni bez prebivališta u Zagrebu.
Predizborne ankete predviđaju da će HDZ biti uverljivi relativni pobednik, dok je koalicija levog centra „Reke pravde“ koju vodi SDP, na drugom mestu.
Iako analitičari daju veću prednost Plenkoviću da formira vladu, nijedna stranka neće to moći da učini samostalno, pa će formiranje vlade zavisiti o postizbornim koalicijama. Najvažnije stranke levice i desnice najavile su uoči izbora da neće koalirati s HDZ.
Od izbora koji su pre nekoliko meseci izgledali vrlo predvidljivi, ulaskom u izbornu utakmicu Milanovića, poznatog po oštroj retorici i stilu, oni su postali zanimljivi i bitno drugačiji od svih dosadašnjih.
Jutros su glasali i Milanović i Plenković, javlja Index.
Plenković je danas izjavio da očekuje da će građani na parlamentranim izborima glasati za one koji poštuju Ustav i žele da Hrvatska ostane čvrsto integrisana u zapadni krug, a u okviru NATO i EU, prenosi Beta.
Na pitanje novinara, pošto je glasao na biračkom mestu u Zagrebu, kako će se Hrvatska postaviti prema regionalnim pitanjima ako ponovo bude premijer, Plenković je odgovorio da je Hrvatska, što se tiče regionalne stabilnosti, dosad pokazivala vodstvo i dobar primer.
Plenković je kazao da odnose sa susedima Hrvatska treba da rešava na principijelan, otvoren, partnerski način u duhu dobrosusedstva naglasivši da je Hrvatska ostvarila sve svoje strateške ciljeve, kao što su ulazak u NATO, EU, Šengen i evrozonu i da još čeka samo članstvo u OECD.
„Posebno pomažemo Bosni i Hercegovini, radi istorijskih veza, ekonomske, prometne povezanosti, upućenosti smo jedni na druge, zbog Hrvata koji su tamo konstitutivan narod, ali želimo da razvijamo odnose i sa Srbijom, Crnom Gorom, Mađarskom, Italijom, Slovenijom“, dodao je lider HDZ koji se na ovim izborima bori za treći mandat.
On je dodao da postoji niz otvorenih pitanja koje treba rešavati.
„Budući da je naš položaj snažan i zaokružen, želimo kao stabilna i odgovorna država da pomažemo drugima na evropskom putu, vodeći račununa o brojnim otvorenim pitanjima, koji su nasleđe, posebno u zadnjih 30 godina, najviše iz vremena Domovinskog rata i Miloševićeve velikorsrpske agresije na Hrvatsku“, naglasio je Plenković.
Što se tiče Srbije, on je rekao da se može ostvariti napredak u odnosima i da je bitno da postoji dobra platforma.
Ustavni sud zabranio je Milanoviću da se kandiduje za poslanika na listi SDP, jer nije podneo ostavku na mesto predsednika.
Iako zbog zabrane nije učestvovao na predizbornim skupovima SDP, Milanović je u gotovo svakodnevnim izjavama novinarima i objavama na društvenim mrežama kritikovao HDZ zbog niza korupcijskih afera, pozivao građane da glasaju za bilo koju stranku osim za HDZ i Plenkovića i najavljivao da će kao kandidat SDP, čiji je nekada bio predsednik, sastaviti vladu nacionalnog spasa.
Osim premijerskom kandidaturom, Milanović je javnost iznenadio i izborom srede za održavanje izbora budući da su gotovo svi izbori, osim 2000. bili nedeljom. Zbog izbora je danas u Hrvatskoj neradni dan.
Milanović je izjavio danas da posle parlamentarnih izbora očekuje dogovor sa svima koji žele Hrvatsku u kojoj se ne krade.
„Očekujem razgovore i dogovore sa svima koji žele Hrvatsku u kojoj se ne krade, ne pljačka, ne sluđuju ljudi, ne dovodi na silu na čelo Državnog tužilaštva Hrvatske one koji ne poštuju ni saobraćajne propise, a kamoli krivične propise i propise o nezavisnosti pravosuđa“, rekao je Milanović novinarima pošto je, zajedno sa suprugom, glasao na biračkom mestu u Zagrebu.
On je optužio premijera i kandidata za novi mandat iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andreja Plenkovića, za kršenje izborne tišine rekavši da ni danas nije odoleo da „divlja i priča gluposti o kršenju ustava i poštovanju zakona“.
Pravo glasa na ovim izborima ima oko 127.000 birača manje nego pre četiri godine, a za izbore je otvoreno oko 6.500 biračkih mesta. S prebivalištem u Hrvatskoj je 3,51 miliona birača, a aktivno registrovanih birača u inostranstvu je ukupno 222.300, najviše u susednoj BiH. U inostranstvu se glasa dva dana, a birališta su otvorena u utorak.
Na izborima se bira 151 poslanik, od kojih 140 u deset izbornih jedinica u Hrvatskoj, u svakoj po 14 poslanika.
Tri poslanika bira se u posebnoj, 11. Izbornoj jedinici, koja obuhvata birače bez prebivališta u Hrvatskoj, odnosno dijasporu. U inostranstvu se glasa dva dana.
U 12. Izbornoj jedinici bira se osam poslanika nacionalnih manjina, od kojih su tri srpska. Kao i ranijih godina, očekuje se da će ta tri mesta osvojiti Samostalna demokratska srpska stranka koja je dosad bila deo vladajuće koalicije na čelu s HDZ.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.