„Velika i teška kriza“, samo se to moglo čuti od zvaničnika u Beogradu od kako je visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini poništio dve antidejtonske odluke iz Banjaluke, piše Radio Slobodna Evropa.
Ova ocena došla je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji dodao i da se „o tome dalje neće izjašnjavati“.
Narodna skupština bh. entiteta Republika Srpska (RS) prethodno je odlučila da se na njenoj teritoriji više neće primenjivati odluke Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika.
Na uput RSE kako komentarišu odluke Banjaluke i reakcije visokog predstavnika, te da li planiraju da se uključe u smirivanje situacije nije stigao odgovor iz Vlade Srbije i Predsedništva do zaključenja ovog teksta.
Beograd i Banjaluka su 2006. potpisali Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa.
Dve decenije kasnije, veze su razvijene u svim pravcima – od zajedničkog praznika „srpskog jedinstva“, preko Zakona o očuvanju ćiriličnog pisma i zajedničkih školskih programa i udžbenika, do saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane.
Šta Vučić može da uradi?
Profesor na Regent’s univerzitetu u Londonu Neven Anđelić ocenio je za RSE da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastojati da se ne meša koliko god to bude dugo moguće.
„Kada bude pritisak na njega i od strane većih nacionalista unutar Srbije i iz Republike Srpske da nešto uradi kao pretpostavljeni lider svih Srba, moraće da predstavi sebe kao da nešto radi“, naveo je Anđelić.
On, međutim, smatra da Vučić ne može previše da uradi u ovom momentu.
„Odnosno može pokušati da na neki način urazumi vodeće ljude u Republici Srpskoj“, kaže Anđelić.
Dodaje da je zapadna alijansa zbog situacije u svetu, a prvenstveno u Ukrajini, vrlo pažljiva i da neće ignorisati izazove kao što je nagoveštaj neposlušnosti unutar Bosne i Hercegovine.
Zbog ruske agresije na susednu Ukrajinu koja je ušla u drugu godinu, vodeće zapadne zemlje postale su osetljivije na izazove stabilnosti u Evropi, poput Bosne i Hercegovine i odnosa Srbije i Kosova.
Neven Anđelić sa Regent’s univerziteta u Londonu ocenjuje da je prvenstveni interes Vučića i većine društva u Srbiji da ne moraju još uvek da priznaju činjenicu da je Kosovo posebna država.
„S tim u vezi su onda spremni platiti, odnosno isporučiti određenu politiku prema Bosni i Hercegovini, kakva se od njih zahtijeva“, smatra Anđelić.
Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine a od 2011. traje dijalog o normalizaciji odnosa koji Beograd i Priština vode pod okriljem Evropske unije.
Šta je Vučić rekao?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je u bh. entitetu Republika Srpska u toku velika i teška kriza i rekao da neće dalje da se izjašnjava.
On je 2. jula za televiziju Prva naveo da razgovara sa predsednikom bh. entiteta Republika Srpska Miloradom Dodikom i sa mnogim akterima i ljudima u Republici Srpskoj.
„Plašim se da su stranci doneli odluku da idu veoma žestoko“, naveo je Vučić.
Šta je zaoštrilo situaciju?
Narodna skupština Republike Srpske odlučila je 27. juna da se odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine više neće primenjivati na teritoriji RS. Predlagači ovog zakona bili su predsednik RS Milorad Dodik, narodni poslanici i Vlada RS.
Nešto ranije, 21. juna, Narodna skupština RS odlučila je da se odluke visokog predstavnika neće objavljivati u Službenom glasniku što je uslov da na snagu stupi neki zakon ili odluka postane važeća.
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit (Christian Schmidt) je 1. jula poništio ove dve antidejtonske odluke Skupštine RS i izmenio Krivični zakon BiH. Izmene Krivičnog zakona BiH se odnose na to da će se radnje kojima se narušava ustavni poredak zemlje tretirati kao krivično delo.
Američki Stejt department podržao je visokog predstavnika u poništavanju antidejtonskih zakona RS.
Šta je Dodik govorio?
Milorad Dodik, predsednik bh. entiteta Republika Srpska ponavlja protivustavne stavove. On poručuje da Narodna skupština neće poštovati odluke Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika Kristijana Šmita (Christian Schmidt).
„Nećemo prihvatiti nijednu odluku koju je on (Šmit) donio. Ako Tužilaštvo i Sud BiH budu postupali po njegovim odlukama, mi ćemo u RS-u donijeti zakon kojim odbacujemo to tužilaštvo i Sud“, rekao je Dodik.
Dodik je to izjavio 2. jula na obeležavanju 81. godišnjice Bitke na Kozari tokom Drugog svetskog rata.
Dodik je u obraćanju medijima rekao i da je moguće da će do kraja godine „Republika Srpska raspisati referendum o važnim pitanjima“. On je, u još jednom potezu secesionističkih napora, rekao da „zasad ne osporava teritorijalni integritet BiH, ali osporava njen suverenitet, jer je on ugrožen“.
Dodik je takođe izneo ocenu da je reč o „sinhroniziranom, podlom, osmišljenom napadu na Republiku Srpsku i Srbiju s ciljem da se sruše vlasti.
„U ovom trenutku je sinhronizovan napad na mene kao predsjednika Republike Srpske i Vučića kao predsjednika Srbije“, rekao je Dodik.
U kakvim su odnosima Vučić i Dodik?
Milorad Dodik održava dobre odnose sa vlastima u Srbiji, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao što je održavao i sa prethodnim.
Dodik u svojim izjavama ne krije da računa na podršku zvaničnog Beograda za svoje stavove, koji su nailazili na osudu Zapada.
Dodik i Vučić održavaju bliske odnose uz povremena zahlađenja, kao što je bio slučaj uoči opštih izbora u BiH u oktobru 2022. na kojima je Dodik izabran za predsednika RS.
Dodik je čest gost na Vučićevim zvaničnim događajima. Tako je bio jedan od govornika na mitingu u Beogradu koji je u maju organizovala Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS).
Taj miting je bio održan u vreme kada je na poziv dela opozicije na ulice Beograda izlazilo desetine hiljada građana nezadovoljnih reakcijom vlasti na dva masovna ubistva koja su se dogodila u maju.
Dodik je sa bine poručio da je došao da pruži podršku Srbiji i na kraju govora poručio: „Živela Srbija, živela Rusija, živela Republika Srpska!“.
Odnos prema Putinu i Rusiji kao pokazatelj
Neven Anđelić, profesor na Regent’s univerzitetu u Londonu kaže da se lični odnos Vučića i Dodika može uporediti na primeru odnosa prema Rusiji i Putinu.
On ocenjuje da je tu razlika između njih dvojice.
„Dodik je učestali gost u Moskvi i izgleda da je Putin u boljim odnosima s njim nego sa Vučićem. Vučić nastoji da bude kooperativan sa Evropskom unijom i da ima neku vrstu odnosa i dalje u Rusiji, prvenstveno i zbog biračkog tijela u Srbiji“, naveo je Anđelić.
Dodik, predsednik vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) u Republici Srpskoj je proruski lider Srba u BiH.
Tri puta se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Sastanak u maju u Moskvi bio je njihov deveti razgovor od 2014. godine.
Vučić se od početka ruske invazije na Ukrajinu nije sastao sa Putinom, a ranije je znao da se hvali brojem susreta sa ruskim predsednikom. Predsednik Srbije je, doduše, sa Putinom razgovarao telefonom u maju 2022, tri meseca od početka invazije.
Tada su, kako je Vučić preneo, razgovarali o ceni gasa jer je Srbija energetski dominantno zavisna od Rusije, ali i o ratu u Ukrajini.
Vučić je tada ponovio stav Srbije da je zainteresovana da se što pre dođe do mira.
Srbija je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu. Istovremeno je podržala teritorijalni integritet Ukrajine i pridružila se rezolucijama Ujedinjenih nacija kojima se osuđuje ruska agresija.
Šta je za Dodika ‘moranje’?
Milorad Dodik je više puta ponovio da je BiH „moranje“, a Srbija „želja“.
„BiH je za nas mesto moranja, a ne želje, naša želja je ovde, naše srce kuca za ovo ovde“, rekao je Dodik u Beogradu na proslavi Dana Republike Srpske u martu 2018.
Kada je u septembru 2021. u Beogradu obeležen „Dan srpskog jedinstva slobode i nacionalne zastave“, Dodik je poručio „mi u Republici Srpskoj smo zagledani u Srbiju“.
„Naša zemlja nije Bosna i Hercegovina, naša zemlja je Srbija“, rekao je Dodik na toj manifestaciji u čijem prvo redu je bio i Vučić.
Godinu dana kasnije Dodik je kao član Predsedništva BiH na obeležavanju tog praznika u Bijeljini, gradu na severoistoku BiH, dočekao Vučića rečima „Predsjedniče, dobro došli na svoje i među svoje“.
Kako je Vučić ranije reagovao?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa druge strane, često naglašava da Srbija poštuje integritet Bosne i Hercegovine, i integritet RS u okviru BIH.
Vučić je u januaru 2022. pozvao Dodika i predstavnike Republike Srpske da se vrate u institucije BiH što su oni učinili u februaru.
Predstavnici RS su od jula 2021. godine bojkotovali rad institucija BiH nakon što je bivši visoki predstavnik Valentin Incko (Inzko) nametnuo izmene zakona kojima se zabranjuje negiranje genocida.
Vučić je, međutim, tokom susreta sa Dodikom u januaru 2022. kritikovao američke sankcije protiv Dodika i drugih zvaničnika Republike Srpske nazivajući ih „užasnim presedanom“.
On je tada ocenio da te sankcije jedino mogu da „donesu katastrofalne posledice“ po razvoj odnosa između tri naroda i dva entiteta u BiH, ali i celom regionu.
Dodik se nalazi pod sankcijama Sjedinjenih Država zbog pokušaja urušavanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i koruptivnih aktivnosti.
Vučić je u aprilu 2022. u intervjuu za londonski Financial Times izjavio da je pozvao Dodika da ne formira vojsku.
„Rekao sam Dodiku da ne formira vojsku. I on je to prihvatio . . . mir i stabilnost su najvažniji u regionu“, rekao je Vučić.
Dodik je u oktobru 2021. najavljivao da će za šest meseci proglasiti nezavisnost bh. entiteta Republika Srpska, ako dotad ne budu vraćene nadležnosti ovom entitetu, između ostalih i nadležnost za oružane snage.
Dodik je tada rekao da će povući saglasnost entiteta BiH za formiranjem zajedničkih Oružanih snaga BiH, te da će krenuti u proces formiranja vojske RS.
‘Vučić broj jedan, Dodik neposlušni dva’
Neven Anđelić, profesor na Regent’s univerzitetu u Londonu, kaže da je Dodik svestan da jedan deo biračkog tela u Republici Srpskoj zahteva njegovu bliskost sa Vučićem.
„Koliko god neke njegove politike i izjave bile nerazumne, Dodik je vrlo razuman što se tiče opstojnosti sebe kao političara“, smatra Anđelić.
On je naveo da je Republika Srpska trenutno u „vrlo teškoj ekonomskoj situaciji“. Prema njegovoj oceni, Dodik je ne može rešiti ni sam ni uz pomoć Srbije, „ali možda mu se čini da mu je lakše riješiti ukoliko ima Vučićevu podršku“.
„Stoga, Vučić je neprikosnoveni broj jedan u tim odnosima, a Dodik bi bio broj dva, nazvao bih ga – neposlušni broj dva“, naveo je Anđelić.
Osim formalnih sastanaka Vučić i Dodik imaju i neformalne susrete. Upravo je takav bio jedan od poslednjih kada su u junu zajedno gledali košarkaški derbi Crvene Zvezde i Partizana. Vučić je tada na Instagramu objavio njihovu fotografiju uz tekst „Delija i grobar u poluvremenu utakmice“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.