U Sloveniji nezadovoljni kvalitetom vazduha iako skoro nikad ne prelazi granicu zagađenosti

Poredjenja radi, u Srbiji godišnje koncentracija PM čestica prelazi granicu i do 151 dan za redom, kao što je situacija bila u Novom Pazaru tokom 2021. godine.

Nacionalna merna mreža za praćenje kvaliteta vazduha u Sloveniji uspostavljena je 2002. godine i ima 22 merne stanice.

Prvo merenje kvaliteta vazduha počelo je 1968. godine kada se merila koncentracija sumpor-dioksida (SO2), a 1996. godine Ljubljana je dobila svoju prvu mernu stanicu.

Predstavnica Agencije za zaštitu životne sredine koja se bavi zagadjenjem vazuha Rahela Žabkar rekla je da Slovenija zbog konfiguracije terena ima problem sa ovom vrstom zagadjenja.

„Postoje 22 merna mesta u Sloveniji, a merenje radimo u skladu sa zakonom. Poslednjih godina smo imali najveći problem sa zagadjenjem vazduha u zimskim danima zbog grejanja, odnosno malih potrošača“, rekla je Žabkar srpskim novinarima tokom posete Sloveniji u okviru projekta Puls Evrope.

Zimi, kako je rekla, postoji problem zbog kompleksnog terena jer je Slovenija sastavljena od kotlina i dolina.

„Najveće zagadjenje je zimi kada je jak vetar, kada se kotline ne provetravaju i kada se vazduh zadržava u slojevima pri tlu“, rekla je Žabkar.

Kako je navela, najzagadjenija područja u tom periodu su Ljubljana, Celje, Zagorje i Trbovlje.

U Agenciji za zaštitu životne sredine u Sloveniji radi 289 ljudi a godišnji budžet za tu oblast iznosi oko 20 miliona evra, od čega polovina odlazi na plate zaposlenih.

Slovenci se trude da poštuju zakonodavstvo koje se tiče ekologije, kompanije prema rečima predstavnika Agencije odgovorno postupaju i ulažu u ekološke tehnologije.

Poljoprivreda bi, prema njihovim rečima trebalo da smanji upotrebu djubriva i emisiju amonijaka, a pojedinci se mogu odgovorno ponašati tako što neće sagorevati na neodgovarajućim gorivima stari papir, karton, vlažno i hemijski tretirano drvo (iverak, farbano, lakirano drvo), plastiku, ambalažu, krpe i drugi otpad.

Domaćinstva koja se greju na šporete koji koriste naftu ili gas, trebalo bi da, prema preporukama Agencije, vode računa da je on očišćen i pravilno podešen.

Ako se domaćinstva greju na drvnu biomasu, onda drvo koje se sagoreva mora biti mehanički obradjeno i suvo.

U cilju čistijeg vazduha i okoline, slovenačke nevladine organizacije i udruženja nastoje da sprovode projekte koji se tiču ove oblasti pa su tako uvedeni „Pešbus“ i „Bicivlak“ koji su rešenja protiv stvaranja gužve u saobraćaju u zoni škola i smanjenje korišćenja goriva i prevoznih sredstava.

Projekat Pešbus podrazumeva da deca zajedno sa vršnjacima i volonterima pešače do škole bar jednom nedeljno. Volonteri su obično penzionisani vozači autobusa, a u mnogim školama su to učitelji ili roditelji. Od proleća 2016. godine više od 140 škola u Sloveniji se priključilo ovom projektu.

Deca tako zajedno sa vršnjacima provode više vremena, kreću se, postaju fizički aktivnija, a kako su rekli iz organizacije „Institut za politike prostora“ (IPOP) deca imaju veću koncentraciju i lakše prate nastavu.

Bicivlak, drugi projekat koji je ova organizacija sprovodi zajedno sa školama u Sloveniji, je „vozić“ sastavljen od bicikala koji predvodi veliki roditeljski bicikl. Deca se njime u školu voze i vraćaju se zajedno sa roditeljima i volonterima poznatim i bezbednim rutama.

Kada je 2007. godine Slovenija pristupila EU, počele su promene koje su rezultirale time da je Ljuljana, glavni grad Slovenije sa 300 hiljada stanovnika koja se prostire na 275 kvadratnih kilometara, postala pešačka zona.

Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković rekao je da je 2007. godine, kada je pukla cev u jednoj od ulica koja je na samom ulazu u grad, odlučio da je zatvori i da je „nikada više ne otvori za saobraćaj“.

„To je jedini put kada sam rekao radnicima: Majstori polako. Šetao sam ulicom i brojao koliko je potrebno koraka do pošte, raznih objekata i drugih ulica. Shvatio sam da je to 200 metara na jednu i drugu stranu. Nikada više nismo otvorili tu ulicu“, rekao je gradonačelnik Ljubljane.

Zbog onih koji ne mogu dugo da šetaju, nabavljeno je sedam vozila, takozvanih kavalira, koji besplatno voze gradjane i turiste po gradu do željenih destinacija.

„Ponudili smo gradjanima kavalire, napravili 11 novih mostova i obnovili mostove da te daljine budu još kraće. Postoje ljudi koji voze kavalire već 15 godina, koji znaju svaki ulaz, svaku kuću, koji su tu za pet minuta“, rekao je Janković novinarima.

Podsetio je da je zahvaljujući trudu i rešenjima, za 15 godina Ljubljana dobila oko 100 medjunarodnih priznanja i više od 600 miliona bespovratnih sredstava za implementaciju projekata.

Prema podacima koje su izneli predstavnici Gradske kuće, u Ljubljanu dnevno dolazi 120.000 vozila. Kako sva ona ne bi dolazila u centar grada, izgradjena je mreža parkirališta koja se nalaze u blizini železničke i autobuskih stanica. Karta za parkiranje košta 1,3 evra, važi 24 sata i uz to se dobijaju dve autobuske vožnje.

Time se smanjuje koncentracija štetnih gasova, odnosno zagadjenje vazduha u glavnom gradu, kao i stvaranje gužve u saobraćaju.

Ljubljana ima 17 hektara pešačke zone, 310 kilometara uredjenih biciklističkih staza i 542 metra javne zelene površine po stanovniku.

Od 2003. do 2013. godine procenat ljudi koji se voze automobilima smanjen je 58 na 41,5 odsto, a onih koji se voze autobusom sa 13,1 na 12,6 odsto, dok je procenat ljudi koji koriste bicikl kao prevozno sredstvo povećan sa 9,9, na 11,1 odsto. Najveće poboljšanje vidi se u brojci koja pokazuje koliko je više ljudi počelo da pešači – taj procenat je povećan sa 19 na 34,8 odsto 2013. godine.

Slovenački zvaničnici imaju plan kako da do 2045. godine povećaju ove procente, da se smanje štetne čestice u vazduhu, reciklira mnogo više otpada nego sada i poveća svest gradjana o važnosti zaštite životne sredine.

Titulu Zelene prestonice Evrope Ljubljana je osvojila 2016. godine i tako se našla medju, sada već 12 evropskih gradova koji imaju cilj da podsete na važnost ulaganja u ekološka urbana područja.