U Srebrenici će 11. jula biti ukopano još 14 žrtava genocida

Na sastanku Organizacionog odbora, održanom u Memorijalnom centru Potočari 7. jula, rečeno je da je na vreme urađeno sve što je planirano.

„Obavili smo sve potrebne pripreme i neke programe smo već počeli i realizovati. Zatvorili smo i finansijsku konstrukciju, ali je bilo dosta problema oko toga. Očekujemo da će 11. jula ovdje doći veliki broj ljudi iz Bosne i Hercegovine, članovi porodica žrtava, ali i zvanice iz zemalja regije i Evrope. Svi su dobrodošli osim onih koji negiraju genocid“, rekao je Hamdija Fejzić, predsednik Organizacionog odbora, za Radio Slobodna Evropa.

Prvi naredni sadržaj koji je predviđen je Marš mira u dužini od stotinjak kilometara. Učesnici trodnevnog pohoda okupiće se 7. jula uveče u Nezuku kod Zvornika.

„Do danas se prijavilo stotinjak organizovanih grupa iz cijelog svijeta, kao i pojedinci. Za sada taj broj iznosi 4.100, ali svi oni koji sutra ujutro (8. jula) dođu u Nezuk, biće ravnopravni učesnici Marša mira. Očekujemo da će broj učesnika trodnevnog marša biti blizu 6.000“, rekao je Suljo Čakanović, predsednik pododbora Marša mira.

Na dve lokacije predviđeno je noćenje na otvorenom i tom prilikom održaće se časovi istorije i prigodni programi.

Program obeležavanja 29. godišnjice počeo je pre sedam dana organizovanjem izložbi o srebreničkom genocidu. Takva izložba priređena je pre četiri dana u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.

„Našu delegaciju predstavljale su majke i dio osoblja Memorijalnog centra Potočari. Sastali smo se sa mnogim vodećim ljudima iz Ujedinjenih nacija, američkim senatorima, kao i predstavnicima zemalja koje su bile sponzori i kosponzori prilikom usvajanja Rezolucije o Danu sjećanja na genocid u Srebrenici“, rekla je Munira Subašić predsednica Udruženja Pokret majki enklava Srebrenica i Žepa.

Dodala je da je razgovarala sa predstavnicima zemalja koji su obećali da će u glavnim gradovima izgraditi spomen obeležje u vidu srebreničkog cveta.

Takav cvet biće postavljen i pred sedištem Ujedinjenih nacija.

Na sastanku je rečeno da će 11. jula biti obavljena kolektivna dženaza (sahrana) za 14 identifikovanih žrtava genocida.

„Bilo je najava da će još neka porodica dati pristanak da se ukopaju članovi njihovih porodica, ali pošto se radi o nekompletnim ostacima, izostao je njihov pristanak za ukop, pa je ostao broj od 14, koji će konačan smiraj naći u memorijalnom centru Potočari 11. jula“, rekao je Adem Mehmedović, koordinator za informisanje.

Identifikovani su i u Memorijalni centar Srebrenica – Potočari 11. jula biće ukopani Hasib (Uzejir) Efendić (1931), Ćamil (Uzejir) Efendić (1928), Mehmed (Daut) Krdžić (1961), Sabrija (Asim) Omić (1966), Mušan (Ramo) Šiljković (1956) i Sakib (Ragib) Harbaš (1975).

Biće ukopani i Beriz (Omer) Mujić (1978), Ahmet (Ismet) Jašarević (1971), Nevres (Mehmed) Salihović (1970), Ibrahim (Muharem) Salkić (1935), Midhat (Adem) Bašić (1973), Hajdin (Kadrija) Mustafić (1959), Latif (Arif) Mandžić (1964) i Hamed (Ibrahim) Salić (1927).

U Srebrenici i okolnim mestima je u julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske (VRS) ubile su više od 8.300 Bošnjaka.

Pred različitim sudovima, do sada je za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora.

Među njima su i bivši predsednik RS-a Radovan Karadžić i komandant bivše VRS Ratko Mladić, koji su u Hagu pravosnažno osuđeni na kaznu doživotnog zatvora.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u maju Rezoluciju kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici. Rezolucijom se, pored ostalog, osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca što je zabranjeno i Krivičnim zakonom BiH.

Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je jula 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske (VRS) počinila genocid.

Isti sud je Srbiju proglasio krivom za nesprečavanje genocida i da je prekršila obavezu kažnjavanja počinilaca genocida.