U Vukovaru sutra obeležavanje 30. godišnjice stradanja

Od prošle godine, taj dan se obeleževa kao Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje i neradni je dan.

Centralni događaj je tradicionalna Kolona sećanja vukovarskim ulicama do 5,5 kilometara udaljenog Memorijalnog groblja žrtava iz Domovinskog rata gde državne i druge delegacije polažu vence.

Ministar branitelja Tomo Medved iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) pozvao je građane da zbog epidemioloških razloga ostanu kod kuće i paljenjem sveća odaju počast stradalima, a one koji odluče da dođu, da se pridržavaju epidemioloških mera.

Uprkos apelu vlasti, nekadašnji HDZ-ovac, vukovarski gradonačelnik Ivan Penava iz desničarskog Domovinskog pokreta pozvao je građane Hrvatske da dođu 18. novembra u Vukovar i pridruže se Koloni sećanja.

Prema najavama, za učešće u komemorativnom programu pod geslom „Vukovar, mesto posebnog pijeteta“, kao ni za Kolonu sećanja, neće biti potrebne kovid potvrde, ali se od učesnika traži poštovanje epidemioloških mera, poput nošenja zaštitnih maski i održavanja razmaka.

Dolazak u Vukovar i učešće u Koloni sećanja već su najavili premijer i predsednik vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andrej Plenković, predsednik Sabora Gordan Jandroković (HDZ), članovi Vlade, među kojima i potpredsednik iz reda srpske nacionalne manjine, Boris Milošević, kao i predstavnici brojnih političkih stranaka i udruženja ratnih veterana.

Još nije poznato hoće li u Koloni sećanja učestvovati predsednik Zoran Milanović, koji je prošle godine to odbio kritikujući vladu za „dvostruke kriterijume“ zbog korona mera. On je tada odvojeno položio vence i zapalio sveće kod spomen-obeležja Ovčara.

Predstavnici srpskih organizacija juče su u Vukovaru položili venac u Dunav i kod spomen obeležja na mestu masovne grobnice na Ovčari i time odali počast svim poginulima i nestalima u Vukovaru 1991, i srpske i hrvatske nacionalnosti.

Predsednik Srpskog narodnog veća (SNV) Milorad Pupovac izjavio da je pitanje nestalih i odgovornih za zločine zajednička tema u kojoj i Beograd i Zagreb treba da preuzmu deo odgovornosti.

„Pitanje nestalih i odgovornih za zločine zajednička je tema u kojoj svi treba da podnesu svoj deo odgovornosti, i Zagreb i Beograd. Ne samo da podržavamo nastavke razgovora između predstavnika Vlada, nego da što pre dođe do konkretnih rezultata“, rekao je Pupovac novinarima u Vukovaru.

U izjavi povodom godišnjice, on je pomenuo događaje u Vukovaru pre 30 godina i Glini pre 80 godina istakavši da bi trebalo „živeti budućnost svoje dece, a ne prošlost svojih očeva, dedova i pradedova“.

On je naveo da ne zna „koliko će još vremena biti potrebno da se na ovom mestu i na drugim spomenutim i nespomenutim mestima stradanja tokom 20. veka pojave moralni i politički autoriteti naroda, vera i država koji će podeliti suosećanje i žaljenje na takav način da će pijetet jednih postati i pijetet drugih, te da će kao takav trajati i da se neće zaustavljati ni na granicama identitetskim, ni na granicama političkim“.

„Moj san je da ovaj grad ne bude podeljen ni u sećanju ni u komemoriranju“, dodao je Pupovac.

U delagaciji srpskih organizacija u Hrvatskoj bio je i izaslanik predsednika Srbije Veran Matić.

Vukovar je 1991, od avgusta do 18. novembra, 87 dana bio pod opsadom JNA i paravojnih srpskih formacija.

Po podacima vukovarske bolnice, tokom tromesečne opsade poginule su 1.624 osobe, a ranjeno više od 2.500. Oko 5.000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiji, a iz grada je proterano oko 22.000 Hrvata i ostalih nesrba. Još se oko 300 osoba vode kao nestale.

Dnevno je na ovaj grad padalo oko 7.000 granata, usled čega je gotovo 90 odsto objekata u gradu uništeno.

Iz vukovarske ratne bolnice JNA je izvela ranjenike, među kojima su bili i civili, koji su ubijeni na Ovčari u noći od 20. na 21. novembar 1991. Iz masovne grobnice na Ovčari ekshumirano je 200 osoba, a još se traga za posmrtnim ostacima njih 70-tak.

Dan sećanja obeležava se i u Škabrnji kod Zadra, gde su pripadnici JNA pod komandom Ratka Mladića i srpskih paravojnih formacija 18. novembra 1991. ubili 43 meštana i 15 pripadnika oružanih snaga. Ubistva su nastavljena i narednih dana, a u susednom Nadinu ubijeno je 14 civila.

Prema podacima nevladinih organizacija, do akcije Oluja 1995. u Škabrnji je ubijeno 86 osoba.

Za zločine u Vukovaru Međunarodni tribunal u Hagu je optužio nekadašnjeg gradonačelnika tog grada Slavka Dokmanovića, trojicu bivših oficira JNA – Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića, i bivšeg predsednika vlade te oblasti Gorana Hadžića.

Dokmanović je uhapšen u junu 1997, a godinu dana kasnije izvršio je samoubistvo u pritvorskoj jedinici Tribunala.

Mile Mrkšić je osuđen na 20 godina zatvora, a umro je 2015. u Portugalu gde je izdržavao zatvorsku kaznu. Veselin Šljivančanin pravosnažno je osuđen na 10 godina i pušten na prevremenu slobodu, a Miroslava Radića haški Tribunal je oslobodio krivice.

Haški optuženik Goran Hadžić je 2011. uhapšen i izručen Tribunalu u Hagu, gde mu se sudilo za ratne zločine nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom u Istočnoj Slavoniji ali je suđenje suspendovano u aprilu 2016. zbog njegove bolesti od koje je u julu te godine umro.