U znak sećanja na ubijenu decu Sarajeva položeno cveće na spomen-obeležje u centru grada

Prema zvaničnim podacima 1.601 dete je stradalo tokom četiri godine opsade Sarajeva (1992.-1995.), glavnog grada Bosne i Hercegovine.

Prema sudskim presudama na međunarodnim i domaćim sudovima, najmanje 53 dece u Sarajevu je ubijeno snajperom, a više od 14 hiljada ih je ranjeno. Najviše su ubijana na igralištima ispred zgrada, gde su im geleri zauvek prekidali detinjstvo.

Za zločine nad decom počinjene tokom opsade Sarajeva, za sada niko nije odgovarao.

Vlada Kantona Sarajevo je 2019. godine donela odluku da se 5. maj obeležava kao Dan sećanja na ubijenu decu Sarajeva.

Pravosnažno, za opsadu Sarajeva, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu na doživotnu robiju osuđen je Stanislav Galić, dok je 29 godina zatvora dobio Dragomir Milošević, obojica nekadašnji komandanti Sarajevsko-romanijskog korpusa koji su držali pod opsadom Sarajevo 44 meseca.

Deo doživotnih presuda Radovanu Karadžiću, ratnom predsedniku Republike Srpske (RS), te Ratku Mladiću, ratnom komandantu Vojske RS, odnosi se upravo na terorisanje civilnog stanovništva Sarajeva.

Pred domaćim pravosuđem za zločine u opkoljenim delovima grada, do sada je procesuirano 12 osoba.

Pred Haškim tribunalom za zločine počinjene u Sarajevu bio je optužen i nekadašnji predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević, ali je umro tokom suđenja u martu 2006. godine, nakon čega je proces obustavljen.

Biljana Plavšić, bivša predsednica RS, priznala je krivicu za učešće, između ostalog, u zločinima u Sarajevu, nakon čega je, pred sudijama Haškog tribunala osuđena na 11 godina zatvora, prenosi RSE.