Učesnici Marša mira krenuli ka Srebrenici 1Foto: EPA-EFE/FEHIM DEMIR

Više od četiri hiljade učesnika je 8. jula krenulo iz Nezuka, pored Tuzle, na stotinu kilometara dug „Marš mira“ ka Srebrenici, kako bi odali počast žrtvama genocida počinjenog 1995. godine u zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija (UN).

Oni će tri dana pešačiti istim stazama kojima su se Srebreničani u julu 1995. godine pokušavali probiti do slobodne teritorije u Tuzli ili Kladnju.

Plan je da u Potočare stignu 10. jula, kako bi dan kasnije prisustvovali obeležavanju godišnjice i kolektivnoj dženazi u mezarju Memorijalnog centra Srebrenica u Potočarima.

U Memorijalnom centru će ove godine biti ukopani posmrtni ostaci još 14 žrtava.

„Marš mira“ se održava od 2005. godine, a svake godine se broj učesnika povećava.

Cilj manifestacije je izgradnja, unapređenje i njegovanje kulture sećanja na genocid nad Bošnjacima u Srebrenici.

Tokom pešačenja se tokom tri dana prelazi više od 30 kilometara dnevno, a staza je na određenim mestima nepristupačna.

Staza je obeležena, a duž trase je učesnicima obezbeđena voda, hrana i hitna medicinska promoć.

U Srebrenici i okolnim mestima su u julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske (VRS) ubile više od 8.300 Bošnjaka.

Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je jula 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske (VRS) počinila genocid.

Isti sud je Srbiju proglasio krivom za nesprečavanje genocida i da je prekršila obavezu kažnjavanja počinilaca genocida.

Pred različitim sudovima, do sada je za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora.

Među njima su i bivši predsednik RS-a Radovan Karadžić i komandant bivše VRS Ratko Mladić, koji su u Hagu pravosnažno osuđeni na kaznu doživotnog zatvora, prenosi RSE.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari