„Udovoljavanje Vučiću koštaće državu Crnu Goru“: Crnogorska skupština danas o rezoluciji o Jasenovcu

Mandićev predlog proširenja dnevnog reda rezolucijom o Jasenovcu u petak treba da podrži 41 od ukupno 81 zastupnika u Skupštini Crne Gore.

Na nameru Mandića da iskoristi mogućnost dopune dnevnog rada 24 sata pre održavanja sednice upozoravala je crnogorska opozicija, ustvrdivši da vlast na taj način pokušava izbjeći javnu raspravu o rezoluciji o Jasenovcu.

Njenim bi usvajanjem populistički “Pokret Evropa sad” premijera Milojka Spajića trebao da smiri i zadovolji proruski i prosrpski deo vladajuće strukture u Crnoj Gori, nakon što je njegova vlada u UN-u podržala Rezoluciju o Srebrenici.

I njegovi zastupnici dali su potpis za Rezoluciju.

Spajić bez odgovora

Spajić u sredu u Briselu nije konkretno odgovorio hoće li će njegovi zastupnici podržati ovu rezoluciju iako su njeni potpisnici.

Novinarima je rekao da je više od 40 rezolucija u parlamentarnoj proceduri – “o Jasenovcu, o Palestini, o Šahovićima (zločin nad Bošnjacima u Crnoj Gori)” te da o tome postoji “momentum posle Rezolucije o Srebrenici, koju smo zajednički usvojili u UN-u”.

“Crna Gora je multietnička i multikonfesionalna država sa svim tim predstavnicima u parlamentu koji sada imaju potrebu da svaki od tih naroda izgura poneku rezoluciju koja je bitna za njihov politički korpus ili za narode ili regije kojima pripadaju”, rekao je Spajić.

Dodao je kako on lično misli da sve te rezolucije skreću Crnu Goru s nekih važnijih tema, ekonomije, vladavine prava i sličnog.

U diplomatskim krugovima u Podgorici spekuliše se da bi hrvatski odgovor na eventualno crnogorsko usvajanje rezolucije o Jasenovcu mogao biti “žestok” te se tvrdi da njeno usvajanje Hrvatskoj ne bi politički i diplomatski štetilo, ali bi Crnoj Gori.

Hrvatska do sada nije usporavala put Crne Gore u EU, već je suprotno tome pomagala susednoj državi da napreduje ka punopravnom članstvu.

No, nakon što je rezolucija o Jasenovcu ušla u parlamentarnu proceduru, Zagreb je oštro zapretio da će njeno usvajanje usporiti crnogorsku ambiciju da postane punopravna članica EU-a.

‘Nepotreban i neprimeren potez’

Državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova Andreja Metelko-Zgombić, koja je u ime Hrvatske učestvovala na međuvladinoj konferenciji u Briselu, na kojoj je Crna Gora dobila pozitivan izveštaj o ispunjavanju privremenih merila u poglavljima 23 i 24, rekla je da dobrosusedski odnosi “podrazumevaju suzdržati se i ne preduzimati radnje koje bi mogle naštetiti ili koje su suprotne načelu dobrosusedskih odnosa”.

Na pitanje smatra li Hrvatska da je najavljena rezolucija o Jasenovcu korak prema narušavanju dobrosusedskih odnosa, Metelko-Zgombić je rekla da je taj potez “nepotreban i neprimeren”.

“Crna Gora bi se time dala instrumentalizovati od nekoga izvana i to je nešto što stvarno nije dobra poruka za državu koja želi nastaviti europskim putem”, kazala je Zgombić i dodala da će način na koji će se Crna Gora ponašati u narednom periodu umnogome uticati na njen evropski put.

Vučić: „Očekujem da se (ta rezolucija) ne donese“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je sinoć da ne očekuje da će crnogorska skupština usvojiti rezoluciju o Jasenovcu, te naglasio da nije razgovarao s onima koji su je predložili.

Predsednik Srbije je večeras za televiziju Pink kazao da će, ukoliko ta rezolucija bude usvojena čestitati predlagačima.

„Očekujem da se (ta rezolucija) ne donese, ako je donesu, reću ću „čestitam, moja procena je bila pogrešna“, kazao je predsednik Srbije.

Rekao je i da o podnošenju te rezolucije nije razgovarao sa onima koji su je predložili, te da, kako je kazao, niti su oni zvali njega niti on njih.

Rezolucija o Jasenovcu nalazi se u parlamentarnoj proceduri od 17. maja kad su je na inicijativu čelnika Crnogorskog parlamenta podržala 43 od 81 zastupnika u Skupštini Crne Gore.