Ugovori o doživotnom izdržavanju: Zlatni rudnik za biznis nekretninama

„Državni advokat je četiri meseca izdržavao jednog starca, a potom nasledio njegov stan“, „Milioni evra i niz imovine su ostali iza pokojne Hvaranke. Za nasledstvo se bore tri prevaranta optužena za podizanje novca sa njenih računa, a za nasledstvo se bore pekar sa ostrva i kućna pomoćnica”.

Reč je o dva nedavno objavljena naslova hrvatskih medija, koji se svaki na svoj način bave problemom moguće prevare starijih osoba. Iako različiti, u oba slučaja se pominju ugovori o doživotnom i doživotnom izdržavanju. Sindikat umirovljenika Hrvatske i Matice umirovljenika Hrvatske već deset godina traži od Vlade i Ministarstva pravosuđa izmenu Zakona o obveznim odnosima, u delu koji reguliše navedene ugovore, pri čemu se ističe ugovor o doživotnom izdržavanju najproblematičnije.

Opasan ugovor

Hrvatska stranka umirovljenika (HSU) sa jedinim poslanikom formalno nije dio vladajuće koalicije koju predvodi HDZ, ali od juna prošle godine pruža, kako kaže, „programsku podršku“ Vladi Andreja Plenkovića. . A zauzvrat traži niz mera za poboljšanje standarda hrvatskih penzionera. Time je stranka, između ostalog, pokrenula skupštinsku proceduru za izmenu Zakona o obligacionim odnosima, tačnije, ukidanje instituta ugovora o doživotnom izdržavanju. Veruju da će se to dogoditi do kraja ove godine.

Iako ugovor o doživotnom i doživotnom izdržavanju na prvi pogled izgledaju gotovo identični, u praksi to nije slučaj. „U ugovoru o doživotnom izdržavanju, pružalac usluge odmah postaje vlasnik založene nekretnine. Dakle, odmah po potpisivanju ugovora, dok u ugovoru o doživotnom održavanju, davalac usluge postaje vlasnik imovine tek nakon smrti korisnika usluge, a i tada postoji mogućnost osporavanja ugovora od strane potencijalnih naslednika“, objašnjava. Silvano Hrelja, predstavnik HSU.

Prema njegovim rečima, prvi ugovor je veoma opasan jer ne garantuje da će akcija i protivakcija biti u ravnopravnim odnosima i vrlo lako se može pretvoriti u Lihvarski ugovor. Naime, u Zakonu o obligacionim odnosima zavodi o doživotnom i doživotnom izdržavanju postoje već 30 godina. Hrelja tumači da razlike među njima dugo nisu bile vidljive, zapravo sve dok u Hrvatskoj nije procvetao biznis sa nekretninama, pa su čak i pojedini socijalni radnici i advokati iskoristili priliku da u mraku love i steknu imovinu starijih.

Porodična sramota

Predstavnik se poziva na primere dve zemlje susedne Hrvatske, Mađarske i Slovenije, koje nemaju instituciju doživotnog održavanja. Kod njih postoji samo ugovor o doživotnom izdržavanju, gde se vlasništvo nad imovinom stiče nakon smrti izdržavanog lica. U slučaju doživotnog anuiteta, pružalac usluge plaća smeštaj u domu ili na drugi način pokriva troškove u ugovorenom iznosu do smrti izdržavanog lica.

Koliko je bilo slučajeva zlostavljanja prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju, pokušali smo da saznamo u Ministarstvu rada, penzijskog sistema, porodice i socijalne politike. Ali, kažu da nemaju takve podatke, pošto se zaštita prava ugovornih strana ostvaruje isključivo sudskim putem, pa su nas uputili na Ministarstvo pravde. Hrelja, pak, napominje da je vrlo malo slučajeva koji dolaze u javnost, kao ova dva na početku teksta, kada se radi ili o službenoj osobi ili o ogromnoj imovini koja potom postaje predmet spora.

„Ljudi koji ga potpišu ili umiru ili njihove porodice ne žele da to javno iznesu. Takve priče se relativno retko pojavljuju u medijima. Nekako ostaje zatvoreno i prekriveno velom porodičnog stida. Bolje bi bilo potražiti brojke među advokatima i videti koliko im je porasla imovina. Tamo bi bilo lakše pronaći informacije o zloupotrebama nego da tražimo da nam svi koji su prevareni to prijave”, rekao je Hrelja.

Na naš upit o njihovim aktivnostima na sprečavanju eksploatacije starih lica, Ministarstvo rada, penzijskog sistema, porodice i socijalne politike odgovorilo je da se dvogodišnji program realizuje u cilju poboljšanja kvaliteta života i zaštite prava starih lica. Na godišnjem nivou, iznos koji se udrugama isplaćuje za ovu namjenu iznosi više od 7,5 milijuna kuna.

Nasilje nad starima

Jedna od oblasti su programi koji imaju za cilj unapređenje kvaliteta života i zaštite starih u lokalnoj zajednici – organizovanje svakodnevnih aktivnosti uz obavezno informisanje starijih o mogućoj štetnosti ugovora o izdržavanju i podizanje svesti javnosti o potrebi borbe protiv nasilja nad starima. Za ovu namjenu izdvaja se više od 3,6 miliona kuna za 38 udruženja u godišnjem iznosu sredstava, navode u Ministarstvu.

Hrelja smatra da bi trebalo sastaviti evidenciju o svim ugovorima o doživotnom izdržavanju da bi se videlo koliko je ljudi ostvarilo zaradu od poslovanja sa nekretninama, piše DW.

„Ako je tako, onda neka plaćaju porez ovoj firmi na tu imovinu, na nekretnine koje su tako stekli. U tim zakonskim izmenama predložili smo i nešto od čega ćemo morati da odustanemo – da centri za socijalni rad procenjuju sposobnost čoveka da potpiše ugovor. Ali to je vezano za prestanak radne sposobnosti, a starijima to zaista ne možete, jer ako oni mogu da budu glasači na izborima, onda morate da im priznate pravo da sami odlučuju, iako stariji imaju poteškoća u razumevanju. . Mnogi su emotivno opterećeni, imaju osećaj napuštenosti i spremni su u stanju bolesti, usamljenosti i starosti da posegnu za bilo kakvim ugovorom, samo da dobiju malo pažnje i ljubavi“, zaključuje Silvano Hrelja.