Ursula fon der Lajen lično u Sobranju

Ranije su izvori iz Sobranja, navodi slobodenpecat.mk, potvrdili da su poslanici putem SMS-a obavešteni da će sednica na čijem će dnevnom redu biti Informacija o sadržaju Predloga pregovaračkog okvira biti održana u četvrtak u 13 sati.

Vlada je tek juče dostavila Skupštini dopunu Informacije o sadržaju Predloga-pregovaračkog okvira za pristupne pregovore Severne Makedonije sa EU, koji je predložila Francuska 30. juna 2022. Dokumenti su, kako su istakli u Skupštini, dostavljeni svim poslanicima.

Predlog ima 7 glavnih tačaka. Deo koji je izazvao najviše debata je onaj koji se odnosi na makedonsku istoriju i jezik.

Vladajući Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) jednoglasno je podržao francuski predlog za razliku od opozicione VMRO DPMNE. Prema istraživanjima javnog mnjenja građani su oštro podeljeni – 15 odsto etničkih Makedonaca podržava predlog, 72 odsto se protivi.

Proteklih dana Skoplje je posetilo nekoliko zvaničnika EU u nastojanjima da da se iznađe način i ukine poslednja od tri blokade članica EU koje su sprečile Makedoniju da započne pregovore sa EU.

Predlog već danima izaziva masovne proteste protiv stava vlade da ga prihvati, uz zabrinjavajuće nasilne incidente.

Severna Makedonija, koja čeka 21 godinu da započne pregovore o pridruživanju sa EU, je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, pre Hrvatske, još 2001, napominju u autorskom članku za EUObserver Florijan Biber, profesor politike i istorije na Univerzitetu u Gracu i korodinator Savetodavne grupe za politiku Balkana u Evropi (BiEPAG) i Nikola Dimitrov, bivši šef makedonske diplomatije i član BiEPAG.

Izgubljene su godine zbog takozvanog spora oko imena sa susednom Grčkom, podsećaju.

Makedonija je postala Severna Makedonija 2018. dve godine kasnije je postala 30. članica NATO-u, a evropski lideri požurili su u Skoplje da obećaju početak dugo očekivanih pregovora o pridruživanju sa EU.

Biber i Dimitrov ukazuju da je najpre Francuska blokirala razgovore i zahtevala promenu metodologije proširenja.

Zatim, nakon što je usvojen novi pristup, Bugarska je odlučila da stavi veto svom susedu na pitanja identiteta i istorije, tvrdeći da je makedonski jezik dijalekt bugarskog i da je veštački makedonski identitet izgrađen na antibugarskom narativu.

Drugim rečima, “Sofija želi da promeni i diktira samopercepciju Makedonaca u Severnoj Makedoniji koristeći pravo veta kao zemlje članice EU”.

Dok su ranije nacionalisti u Bugarskoj iznosili takve tvrdnje, Bugarska je do tada bila nepokolebljivi pristalica članstva Severne Makedonije u EU i veto je bio nezamisliv.

Ugovor o prijateljstvu između dve zemlje, potpisan 2017. trebalo je da reši sva otvorena pitanja van sfere politike.

Postepeno, zahtevi Sofije su se širili dotle da se traži uključivanje etničkih Bugara u ustav njihovog suseda tvrdeći da se radi o sistemskoj diskriminaciji Bugara.

Autori navode da ove tvrdnje nisu potkrepljene nikakvim dokazima iz brojnih izveštaja Savetodavnog komiteta Saveta Evrope, koji nadgleda sprovođenje manjinskih prava. Među vladama drugih država članica, bugarske tvrdnje se široko smatraju proizvoljnim i apsurdnim.

Pariz je poslednjih dana francuskog predsedavanja EU izneo predlog koji je Bugarska prihvatila. Međutim, paket, uprkos nekim manjim revizijama prvobitnog predloga, ima dve velike mane:

Prvo, da bi ispravno otvorilo pregovore o pridruživanju, Skoplje mora prvo da promeni svoj ustav kako bi u preambulu uključilo Bugare (3.504 građana prema nedavnom popisu).

Iako se vlada slaže da izmeni ustav, nedostaje joj dvotrećinska većina u parlamentu da to uradi.

“Međutim, to će samo ohrabriti ekstremne nacionaliste, uključujući i nasilnike koji su upali u parlament 2017. i tukli poslanike. Zabrinjavajući nasilni incidenti u vezi sa protestima poslednjih dana samo pokazuju rizike za povećanje međuetničkih tenzija, dok se građani osećaju kao da će još jednom biti dugoročno zaglavljeni”.

Dvostruki standardi su upadljivi, napominju.

“Bugarska ne samo da odbija da sprovede nekoliko presuda Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa slobodom okupljanja bugarskih državljana koji se izjašnjavaju kao etnički Makedonci, već insistira da se ništa u procesu pridruživanja ne može tumačiti kao priznavanje postojanja makedonskog jezika od strane Sofije.

U suštini, Bugari bi trebalo da budu u ustavu Severne Makedonije pored makedonskog naroda koji zvanična Sofija ne priznaje”.

Drugo, predlog je unošenje bilateralnih pitanja istorije i srodnih pitanja u proces koji bi trebalo da se odnosi na demokratske i ekonomske reforme.

Čak i ako Severna Makedonija uspe da izmeni svoj ustav, njen napredak ka članstvu u EU neće se odnositi samo na vladavinu prava, demokratiju i druge evropske standarde, već će dinamika zavisiti od toga da li se istoričari slažu sa svojim bugarskim kolegama, ukazuju Biber i Dimitrov.

Naglašavaju da s obzirom na to da postoje manjine i bilateralna pitanja između svih aspiranta Zapadnog Balkana i njihovih suseda u EU, predloženo “rešenje” ne vraća Pandoru u kutiju, već ohrabruje svakog od njih da svoja pitanja stave na dnevni red. To ne samo da će zatrpati proces proširenja, već će i ozbiljno naštetiti ionako narušenom imidžu EU u regionu.

S obzirom na geopolitičke prilike, ovo izgleda kao rizik koji EU ne bi trebalo a bude spremna da preuzme.

“Iako bi iskušenje moglo biti veliko da se progura loš dogovor koji će dovesti do pokretanja već zaglavljenog procesa, predlog kakav sada stoji verovatno će postići suprotno, više stagnacije, više frustracije, pa čak i destabilizacije”, zaključuju.

Jovanović: EU nema alternativu osim da u potpunosti povuče predlog i bez daljih odlaganja i uslova započne pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom

Branimir Jovanović, ekonomista na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije čije je polje interesovanja Balkan i Istočna Evropa, smatra da francuski predlog ilustruje koliko je “EU odvojena od realnosti na Balkanu”.

Ukazuje da je mogući ishod – od nasilnog rušenja aktuelne vlade, do samo formalnog prihvatanja predloga, bez stvarne implementacije.  U svakom slučaju, naveo je, država na ovakav način neće napredovati ka EU, već će se ovim hraniti nacionalizam i evroskepticizam.

“EU stoga nema alternativu nego da u potpunosti povuče predlog i odmah, bez daljih odlaganja i uslova, započne pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom. Ovo neće zalečiti sve rane, ali će bar neka nada ostati”, zaključuje Jovanović na Tviteru.