Ustavni sud BiH i pravo preče jurisdikcije

Najvažnije pravosudno-političko pitanje u Bosni i Hercegovini ponovo je u centru pažnje. Zlatko Knežević, jedan od sudija iz Republike Srpske, od 1. januara više nije sudija Ustavnog suda zbog penzionisanja izazvanog političkim pritiscima, odnosno zaključka koji je sredinom godine usvojila Narodna skupština RS, a kojim se traži povlačenje sudija iz RS. S obzirom na to da je godinu dana ranije penzionisan Miodrag Simović, drugi sudija iz tog entiteta, a na njegovo mesto Narodna skupština nije izabrala naslednika, Ustavni sud će sada ostati bez sudija iz RS, što će biti dodatni alibi za napad na sve odluke tog pravosudnog organa.

„Pitanje o Ustavnom sudu BiH postalo je najvažnije pitanje u Bosni i Hercegovini. Sve većinske odluke donose se protiv Srba i Republike Srpske. Racionalno je ne birati naše predstavnike u Ustavnom sudu i ne dati legitimitet za donošenje odluka protiv nas“, rekao je predsednik RS Milorad Dodik u zadnjoj u nizu izjava o toj temi.

„Povucite se i pomozite BiH“

To u praksi znači da RS nema nameru da se bavi pitanjem funkcionisanja Ustavnog suda, dok, kako kažu, ne bude usvojen Zakon o Ustavnom sudu BiH, kojim se iz te pravosudne institucije izbacuju strane sudije.

Ustavni sud BiH čini devet sudija, od kojih četiri bira Federalni parlament, dva Narodna skupština RS, dok trojicu sudija imenuje Evropski sud za ljudska prava. Predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić pisao je i međunarodnim članovima Ustavnog suda BiH, Anđeliki Nusberger, Helen Keler i Ledi Bianku, pozivajući ih da, u skladu s Ustavom BiH, podnesu ostavke i na taj način, kako je naveo, pomognu Bosni i Hercegovini da ostvari reformu Ustavnog suda koja je jedan od 14 prioriteta koje je Evropska unija stavila pred zemlju.

„Mi smo ranije upozorili da BiH ne može ovako da funkcioniše preglasavanjem sudija iz Republike Srpske“, rekao je Stevandić, navodeći da RS ne želi da imenuje sudije kao ukras, nego one koji će da rade svoj posao.

„Vaša ostavka bi pokazala da vam je stalo do Bosne i Hercegovine i da ne želite da budete prepreka njenoj evropskoj budućnosti“, naveo je Stevandić u pismu.

Između čekića i nakovnja

Između imenovanja sudija iz Republike Srpske i Federacije stoji novi Pravilnik, kojeg je Ustavni sud doneo nakon političkih pritisaka i mogućnosti da ta institucija ostane bez potrebnog broja sudija za kvorum. Izmenjeni Pravilnik podrazumeva da se odluke mogu donositi bez sudija koje su birali entitetski parlamenti, a pored problema s imenovanjem sudija iz RS, postoji i problem imenovanja sudije iz Federacije koji se generiše između partija u Federaciji.

Od početka godine postignut je načelan konsenzus unutar stranaka Trojke i HDZ-a BiH o imenovanju Marina Vukoje za sudiju Ustavnog suda. Međutim, partije opozicije koje čije radna tela u parlamentu Federacije, opstruisale su u nekoliko navrata njegovo imenovanje, zbog, kako su naveli, „bliskosti sa HDZ-om“.

Da bi prednost trebalo dati struci ispred političkog opredeljenja, ranije je rekao hrvatski član Predsedništva Željko Komšić, koji je apelovao na stranke Trojke da „sačuvaju dignitet Ustavnog suda time što neće ispunjavati političke želje Dragana Čovića“.

„Na poslanicima Parlamenta Federacije je istorijska odgovornost. Pogrešne odluke neće moći da se isprave ni za dve decenije, a posledice po državu mogu da budu i veće od onih kakve se u ovom trenutku zamišljaju“, rekao je ranije Komšić, što je bilo i mišljenje bošnjačkog člana Predsedništva BiH Denisa Bećirovića.

Ulje na vatru

Ukoliko se ubrzo ne pronađe rešenje, Ustavni sud BiH bi mogao da se nađe u još većem problemu, jer bi sa sadašnjih šest (tri stranca i tri iz Federacije), mogao da ostane sa samo pet sudija. Seada Palavrić u penziju ide 2024, Mirsad Ćeman godinu kasnije, a Valerija Galić 2026. godine.

Ustavni sud BiH može da funkcioniše i bez sudija iz RS, mišljenja je stručnjak za ustavno pravo, Nurko Pobrić. „Ustavni sud može da odlučuje sa šest sudija, sada kada Knežević ode u penziju. Naravno, rad suda biće otežan, jer je taj broj negde na granici, ali može da donosi odluke“, kaže Pobrić, navodeći da je odluka o imenovanju u ovom slučaju politička i nema veze sa sudijama Ustavnog suda.

Pobrić smatra da će kočenje imenovanja iz RS biti alibi za vlast u Banjaluci. „To zavisi od entitetskih parlamenata koji imenuju sudije. Imamo sada iz Federacije jednog sudiju kojeg bi trebalo imenovati i mislim da će on biti imenovan. Iz RS neće da imenuju sudije, a onda će kao pozivati da taj sud nije legitiman, iako su se sami doveli u tu situaciju“, kaže Pobrić.

S druge strane, pravni stručnjaci iz Banjaluke stava su da je neophodna promena zakona koji bi regulisao rad Ustavnog suda BiH. Trenutni sastav Ustavnog suda i njegova nadležnost sve više BiH karakteriše kao saveznu državu, mišljenja je profesor ustavnog prava Mile Dmičić, upozoravajući da se na taj način menja uloga Republike Srpske i Federacije BiH.

Čović i Dodik, rame uz rame

„On (Ustavni sud BiH prim.aut.) svojim odlukama doprinosi razgradnji i stvaranju okvira koji je više usmeren ka centralizaciji ove države, uz pomoć i učešće stranih sudija“, kaže Dmičić, ističući da zahtev iz RS predstavlja poziv ka vraćanju izvornim dejtonskim načelima.

„A što se tiče njegove perspektive budućeg rada, izostanak učešća sudija iz RS direktno se može posmatrati kao ograničenje njegovog ustavno-pravnog statusa, te legaliteta i legitimiteta njegovih odluka“, kaže Dmičić, što je i stav političara iz Republike Srpske, koji poručuju da penzionisanjem sudije Zlatka Kneževića 1. januara „prestaje legitimitet Ustavnog suda“.

Savezništvo Milorada Dodika i Dragana Čovića zasijalo je i po pitanju Ustavnog suda BiH. Iako je ranije bio neodređen po pitanju stranih sudija, govoreći da, „ono što će biti dobro za sve u BiH, treba da se implementira“, sada je jasno stao rame uz rame sa zvaničnom Banjalukom. Poručuje da BiH ne može da uđe u pregovarački proces sa EU sve dok su stranci u institucijama pravosuđa i u Ustavnom sudu BiH.

„Svi u BiH su saglasni da stranci moraju da odu iz Ustavnog suda, ali i dalje se vode rasprave oko termina njihovog odlaska“, rekao je Čović.

Srpski predstavnici u Savetu ministara predstavili su koalicionim partnerima i strankama Trojke predlog Zakona o Ustavnom sudu BiH, kojim se strane sudije brišu iz te institucije. Međutim, radna grupa, koja je formirana kako bi se stavovi usaglasili, još nije dogovorila prihvatljivu verziju. Dok je zakon na čekanju – kako kaže jedan od lidera Trojke Elmedin Konaković (Narod i pravda) – saglasnost teško da će biti postignuta u ovakvim političkim okolnostima.

Sud, Izborni zakon, imovina i Dan RS

„Pitanje da li strane sudije treba da odu jednog dana ili treba da odu sad, način promene ili formulacije Ustavnog suda, Bošnjaci koji imaju preko 50 odsto… Ako govorimo o etničkom sazivu, onda očekujemo da Bošnjaci imaju pola Ustavnog suda. Ako ne govorimo o etničkom, spremni smo da govorimo o drugim formulama“, rekao je Konaković, stavljajući u taj kontekst pitanje sedišta apelacionog veća Suda BiH o kojem nema dogovora, jer srpski predstavnici žele da to bude isključivo u Banjaluci.

Iako jedno od gorućih pitanja, Ustavni sud BiH je samo vrh ledenog brega u moru političkih problema koji su aktuelni na sceni te zemlje. U nekoliko narednih dana najavljeno je nametanje izmena Izbornog zakona BiH od strane visokog predstavnika Kristijana Šmita, ukoliko izmene ne budu uskoro usvojene. To se, kako sada stvari stoje, neće desiti. Takođe, indirektno je najavljeno nametanje zakona o državnoj imovini, na šta će, kako je poručeno iz Banjaluke, Republika Srpska odgovoriti secesijom.

I na kraju, upravo u tom periodu, održaće se i proslava Dana RS 9. januara, kojeg je upravo Ustavni sud BiH proglasio neustavnim. Na obeležavanje je upozoreno iz OHR-a, odakle traže reakciju pravosudnih institucija, prenosi DW.