Ustavni sud Crne Gore je na današnjoj sednici odbacio predloge za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti Temeljnog ugovora države i Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i o pravnom položaju verskih zajednica.
Ta dva akta duboko dele Crnu Goru, a usvajanje Temeljnog ugovora je dovelo do pada Vlade premijera Dritana Abazovića.
U saopštenju se navodi da je Ustavni sud ocenio da Zakon ne sadrži diskriminatorska ograničenja po bilo kojem osnovu u odnosu na Ustav Crne Gore, niti u smislu u kojem Evropski sud za ljudska prava tumači diskriminaciju, jer se njima ne pravi bilo kakvo razlikovanje između verskih zajednica, po osnovu bilo kojeg ličnog svojstva.
Skupština Crne Gore je 29. decembra 2020, odmah pošto je konstituisana posle promene trodecenijske vlasti Demokratske patrije socijalista, odobrila izmene i dopune Zakona o slobodi veroispovesti koji ukida sve članove o promeni statusa imovine crkve i obavezu registracije verskih zajednica.
Godinu dana ranije poslanici su usvojili Zakon o slobodi veroispovesti kojim se predviđa da država postaje vlasnik svih verskih objekata izgrađenih do decembra 1918. godine ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo, što je izazvalo burne reakcije i protestne litije koje je organizovala Srpska pravoslavna crkva.
Potom su, na predlog Vlade premijera Zdravka Krivokapića, usvojene izmene tog zakona kojima se u suštini eliminišu svi njegovi članovi sporni za Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) i imovina ostaje u njenom vlasništvu.
Izmenama je ukinuta i odredba prema kojoj se verska zajednica mora registrovati što je takođe bila jedna od tačaka kojoj se SPC žestoko opirala.
Ustavni sud je zaključio da za taj zakon nisu relevatne odredbe Ustava koje propisuju da je država dužna da zaštiti prava svojine i „da država štiti prirodnu i kulturnu baštinu“.
Ustvani sud nije prihvatio ni inicijativu da se raspravlja o Temeljnom ugovoru države i Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Temeljni ugovor su 3. avgusta 2022. godine potpisali poglavar SPC Porfirije i tadašnji premijer Dritan Abazović., bez najave, prisustva medija i pod jakom policijskom blokadom.
Potom je izglasano nepoverenje Vladi Abazovića koja je medjutim nastavila da više od godinu dana radi „u tehničkom mandatu“.
Ustavni sud je zaključio da Abazović nije prekoračio svoja ovlašćenja kada je potpisao Temeljni ugovor i da njime nije favozirovana SPC u pogledu upisa u registar.
Ustavni sud je ocenio da u njegovoj nadležnosti nisu prigovori na pravni kontinuitet i subjektivitet SPC na teritoriji Crne Gore, kao ni određena pitanja istorijskog karaktera, posebno istinitost ili neistinitost istorijskih činjenica postojanja verskih zajednica na teritoriji Crne Gore.
Ustavni sud je ocenio da iz sadržine osporene odredbe da se „država оbavezuje da, u skladu sa sоpstvenim pravnim pоretkоm, izvrši uknjižbu svih neupisanih nepоkretnоsti u vlasništvо Mitrоpоlije crnоgоrskо-primоrske, Еparhije budimljanskо-nikšićke, Еparhije mileševske, Еparhije zahumskо-hercegоvačke i njihоvih crkvenо-pravnih lica kоjima pripadaju u normativnom smislu ne proizlazi mogućnost arbitrarnosti i zloupotrebe prava od strane adresata zakona koji vrše njenu primenu niti se daju veća prava SPC kao potpisnici ovog ugovora“.
„Osporena norma odnosi se na odluke koje treba da budu donete u postupcima u skladu s pravnim poretkom države i po oceni Ustavnog suda ne stvara neizvesnost u pogledu krajnjeg ishoda, već naprotiv, upućuje da će se sva pitanja oko uknjižbe rešavati u skladu s važećim pravnim poretkom, tj. zakonima zavisno od vrste predmeta spora u pitanju. Po utvrđenju Ustavnog suda ništa u osporenoj odredbi nije neprecizno ili zbunjujuće, već jasno upućuje na primenu propisa obaveznog prava (važećeg pravnog poretka)“ – naveo je Ustavni sud.
Za Ustavni sud nije sporno rešenje da „u оbjektima i prоstоrima iz Stava 3 ovog Člana državni оrgani ne mоgu preduzimati bezbednоsne mere bez prethоdnоg оdоbrenja nadležnih crkvenih оrgana, оsim u slučajevima kada tо nalažu razlоzi hitnоsti zaštite živоta i zdravlja ljudi“.
Ta odredba je, po oceni Ustavnog suda, u skladu s načelom postojanja verskih zajednica nezavisno od države iz Člana 10 Ustava, i načelom zakonitosti iz Zakona o slobodi veroispovesti kojim država „garantuje svakome da sam ili u zajednici sa drugima ispoljava veru ili uverenje molitvom, propovedima, običajima, obredom ili na drugi način“.
Tim načelom se suštinski realizuje poštovanje autonomije verskih zajednica da se bez samovoljnog uplitanja države, ostvaruje pravo na slobodu veroispovjesti, onako kako to podržava i na šta upućuje i sam Evropski sud za ljudska prava.
Temeljenim Ugovorom država priznaje pravni kontinuitet SPC od 1219. godine.
U Temeljnom ugovoru se navodi odvojenost SPC od države Crne Gore, njime se SPC daju javno-pravna ovlašćenja i otvara se mogućnost uvođenja veronauke u nastavu.
Temeljnim ugovorom je predviđeno da državni organi ne mogu preduzimati bezbednosne mere u crkvenim objektima bez prethodnog odobrenja nadležnih crkvenih organa, a država se obavezala i da uknjiži i neupisane nepokretnosti u vlasništvo eparhija SPC u Crnoj Gori.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
