Ustavni sud Crne Gore: Temeljni ugovor sa SPC i Zakon o slobodi veroispovesti u skladu s Ustavom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Neverovatno je da Ustavni sud Crne Gore ne poznaje elementarne norme i pravne činjenice iz građanskog (i crkvenog) prava!
   1) Temeljni ugovori se sklapaju isključivo između država;
   2) i po građanskom, i po crkvenom pravu SPC je u Crnoj Gori strana crkva i za delovanje u CG mora imati „dozvolu za rad“ u CG definisanu u sporazumu sa Vladom CG (kao što je ima u Republici Hrvatskoj i Republici Sloveniji) i biti upisana u Evidenciju verskih zajednica CG, čime stiče status pravnog lica u CG;
   3) i po građanskom, i po crkvenom pravu (sem manjeg dela – pokloni, ostavine, donacije…) sva imovina crkava je u vlasništvu države, u ovom slučaju imovina SPC u CG je u vlasništvu/svojini države CG – država dodeljuje crkvama pravo upravljanja i raspolaganja imovinom ali ne i pravo otuđivanja/prodaje imovine (bez kojeg nema vlasništva);
   4) SPC u CG ne može imati kontinuitet od 1219. – SPC je formirana Ukazom kralja Aleksandra 1920. (autokefalnost je dobila 1922, a Zakon o SPC je usvojen 1926) i pre toga je nema ni u kojem formatu, u CG je 1855-1920. delovala autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva i, što je još „zanimljivije“, po Zakonu o verskim zajednicama Republike Srbije kontitnuitet SPC u Srbiji se priznaje od 1926.