Vajc: Šmit da uvede sankcije Dodiku, EU da ne prihvati zahteve HDZ o Izbornom zakonu

Vajc je za austrijski Standard istakao i da EU ne sme da prihvati zahteve HDZ BiH u vezi sa Izbornim zakonom, a pozvao je i da se spreči oduzimanje državne imovine Bosni i Hercegovini, preneo je sarajevski portal Kliks (Kliks.ba).

On je naveo da EU treba da zauzme jasan stav i zapreti sankcijama Dodiku za, kako je ocenio, neustavno ponašanje.

„Da bi se podržale bosanskohercegovačke institucije, trebalo bi zamrznuti i indirektne poreze EU, koji stižu u Republiku Srpsku. EU bi takodje trebalo da stupi u kontakt s visokim predstavnikom Kristijanom Šmitom kako bi se ozbiljno razgovaralo o Dodikovoj smeni, jer je on jasno usmeren protiv Dejtonskog sporazuma. Postoji mnogo razloga za smenu“, naglasio je Vajc.

Prema njegovim rečima, opozicija u RS je prilikom donošenja zaključaka Narodne skupštine RS o vraćanju entitetskih nadležnosti trebalo da „bude hrabrija“ i da glasa protiv zaključaka, a ne da napusti sednicu, što kako je ocenio, „signalizuje očit pritisak nacionalista na njih“.

„Važno je da svim sankcijama vodimo računa da stanovništvo ne bude žrtva, već da su sankcije usmerene upravo na one koji su odgovorni za ove poteze. Nažalost, predstavnici EU zanemarili su aktivne razgovore s opozicijom u Republici Srpskoj i razgovarali su gotovo isključivo s Dodikom. To stanovništvu signalizuje da je Dodik važna osoba. To je fatalan signal“, smatra Vajc.

Govoreći o zahtevima HDZ BiH u vezi sa izmenama Izbornog zakona BiH, kojim bi bio uspostavljen princip tzv. „legitimnog predstavljanja“, on je kazao da EU ne može nikako zagovarati pravo glasa zasnovano na etničkom principu.

„To je u suprotnosti s našim vrednostima i principima na mnogo načina. To je zabranjeno. Činjenica da se o tome čak i razmišlja ili daje privid podrške izuzetno šteti kredibilitetu EU“, naveo je Vajc.

On smatra da je „greška u dizajnu Dejtonskog mirovnog sporazuma bila da se pitanju etničke pripadnosti da takva politička relevantnost“.

„Prva tačka sporazuma iz 1995. bila je okončanje borbi. Ali nije se razmišljalo dovoljno da se formira temelj moderne države“, istakao je Vajc i zaključio da je neuspeh EU u proteklih 30 godina bio to što nije pomogla Bosni i Hercegovini da evoluira prema građanskoj državi.

Komentarišući podršku dela evroparlamentaraca politici HDZ-a, Vajc je kazao da u Evropskoj narodnoj stranci (EPP) već postoje diskusije kako se nositi s HDZ-om i njihovim predstavnicima.

„Na sreću, cela EPP grupa ne podržava ovaj kurs. Ali postoji nedostatak transparentnosti o tome s kim zapravo pregovara EU. U svakom slučaju, reforma izbornog zakona nije moguća sve dok nema ustavne reforme. Međutim, to se ne saopštava otvoreno, već se radije govori o nekoj vrsti paket rešenja“, ocenio je potpredsednik Evropske stranke zelenih.

Još je kazao da ne čudi podrška evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija Dodiku i lideru HDZ BIH Draganu Čoviću, jer on dolazi iz mađarske stranke Fides, koja ima „određene simpatije prema shvatanjima nacionalističkih partija u BiH“.

„EU ne daje koherentnu sliku ovde u Bosni i Hercegovini. Stoga moramo razmišljati o temeljnim vrednostima inkluzije i zagovarati građansku državu u kojoj svaki građanin ima istu vrednost i svaki glas se jednako računa“, naveo je Vajc.

Govoreći o pitanju državne imovine u BiH, on je ocenio da jedino rešenje koje osigurava određenu garanciju za dobrobit države u celini jeste da se državna imovina ostavi na čuvanje države u celini.

„Kada je reč o državnim obveznicama Republike Srpske, upitno je zašto deo jedne zemlje uopšte može emitovati državne obveznice. Očigledno su ove državne obveznice osigurane državnom imovinom, poput šuma. U tom slučaju kolateral bi bio nezakonit, jer o njemu nije postojala državna odluka“, kazao je Vajc.

Prema njegovim rečima, u vezi sa prodajom obveznica RS na medjunarodnim berzama, postavlja se pitanje da li su vrednosni papiri uopšte bili valjani, a to bi onda moglo dovesti do toga da oni koji su kupili državne obveznice – moguće i evropske banke, takodje austrijske banke ili penzioni fondovi ili medjunarodni donatori – tuže državu Bosnu i Hercegovinu i da ona preda svoju imovinu.

Prema njegovim rečima, građanima BiH nikako ne bi koristilo da im „predani nacionalista i negator genocida poput Milorada Dodika rasproda imovinu“. Još je istakao da je nejasno ko je na Bečkoj berzi 2018. godine kupio državne obveznice RS, i da bi se u taj slučaj moglo uključiti i Tužilaštvo za korupciju i organ za nadzor finansijskog tržišta, jer je nejasno da li su investitori obavešteni.

U slučaju prodaje obveznica RS na Londonskoj berzi, naveo je on, postoje indicije da se radi o ruskim investitorima.

„Ako znate za geopolitičke odnose Republike Srpske prema Rusiji, ovde se postavljaju i bezbednosno-politička pitanja, na primer da li se radi o pokušaju uticaja ili pokušaju dovodjenja RS u političku zavisnost. Ispitivanje iz Evropske službe za spoljne poslove bi bilo neophodno u ovom pitanju kako bi se izvršila procena rizika“, zaključio je Vajc.